DEJAN MARKOVIC Aptiv Syndrom 2023 00
Dejan Marković, Aptiv Syndrom Foto: Promo
Nova era u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine

Eksploatacija tela u kapitalizmu

Izdanje 4
0

Naslov projekta Dejana Markovića Aptiv sindrom odnosi se na zapažanja lokalnog ortopeda koji je primetio niz simptoma kod radnica američke kompanije sa sedištem u Dablinu, kada su im smene povećane na 12 radnih sati

Dejan Marković jedan je od 12 umetnika/ca iz Srbije, BiH, Slovenije i Hrvatske, čiji radovi su prikazani u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine na grupnoj intermedijskoj izložbi New Era: umetnički diskursi o društvenim i klimatskim promenama. Na izložbi su zastupljeni radovi umetnica/ka koji se u svojim stvaralačkim praksama dosledno i dugoročno posvećuju odnosu između čoveka i prirode, dajući umetnički komentar i odgovor na jednu od najaktuelnijih tema savremenog društva – ekologije, klimatskih i društvenih promena i očuvanja životne sredine.

Dejan Markovic c Albe Hamiti Muja 2022
Dejan Marković Foto: Albe Hamiti-Muja

Rad se sastoji od devet tapiserija, video-rada, crteža i printova

Marković se na izložbi predstavio projektom Aptiv sindrom, realizovanim kroz saradnju sa bivšim radnicama iz proizvodnje elektroinstalacija internacionalne kompanije Aptiv u jugoistočnoj Srbiji i profesionalnih tkalja iz udruženja Atelje 61 u Novom Sadu tokom perioda od godinu dana. Naslov projekta odnosi se na zapažanja lokalnog ortopeda koji je primetio niz simptoma koji su se pojavili kod radnica ove američke kompanije sa sedištem u Dablinu, kada su im smene povećane na 12 radnih sati. Ti simptomi uključivali su povrede palca i zgloba na šaci, upale ligamenata, išijas, spondilozu, kao i depresiju, psihičko zlostavljanje i iscrpljenost.

„Inicijalna ideja je postojala već skoro tri godine, znatno pre planiranja izložbe“, kaže umetnik za Radar. „Istraživanje i zajednički rad sa različitim učesnicama i učesnicima projekta, kao i sama izrada objekata, trajali su više od godinu dana. Rad je proizašao iz prethodnih bavljenja temama produkcije digitalnog, oblicima eksploatacije ne samo ljudi, već i prirode, ali i povezanim odnosima moći, koje sam započeo radom u Austriji. Na izložbi će prvi biti izložen manji deo novog rada koji se i dalje formira u celosti. On se sastoji od devet tapiserija, video-rada, crteža i printova. U vreme i kratko nakon korone, bilo je više slučajeva pobune radnica i radnika zbog ekstremno loših uslova rada, pogotovo na jugu Srbije i u gradu kao što je Leskovac, gde su smeštene dve veće fabrike za proizvodnju električnih instalacija za najsavremenije automobile vodećih globalnih proizvođača. Obe fabrike su izgrađene u „zelenoj zoni“ gde je nekada bila planirana prodaja i distribucija biološke hrane. Taj kontrast između prirode i fordističke fabrike digitalnog sveta u kome živimo je takođe jedna od specifičnosti samog slučaja.

U vreme i kratko nakon korone, bilo je više slučajeva pobune radnica i radnika zbog ekstremno loših uslova rada, pogotovo na jugu Srbije i u gradu kao što je Leskovac, gde su smeštene dve veće fabrike za proizvodnju električnih instalacija za najsavremenije automobile vodećih globalnih proizvođača

Razgovori sa doktorom koji je artikulisao problem i povezao eksploataciju ženskog tela sa konkretnim radnim uslovima jezikom medicine, ali pre svega razgovori sa radnicama koje su pokrenule promene kroz otpor, davanje otkaza i izlazak u javnost, formirali su rad koji je nastajao sledećih meseci. Materijalnost, boje i formati koji čine rad, kao i njihovi pojedinačni nazivi, reflektuju radni proces. Izrada samih tapiserija je krenula kao eksperiment i proba rada sa žicama koje svakodnevno motaju u fabrikama. Zahvaljujući i velikom iskustvu i znanju tkalja iz Ateljea 61 iz Novog Sada, ove žice su višemesečnim radom pretvorene u tapiserije. Izložene su kao knjige čije čitanje stavlja u prvi plan ručni i repetitivni rad.

Aptiv sindrom je case study koji pravi vidljivim relacije između društva, prirode, ekonomije i politike, ali i veze između zemalja centra i periferije, produkcije i konzumacije, eksploatacije i profita, održive i neodržive produkcije, srednje i radničke klase, „muške“ i „ženske“ podele rada, digitalnog i analognog, automatizovanog i manuelnog rada, zaključuje Marković.

Vaše mišljenje nam je važno!

Učestvujte u diskusiji na ovu temu, ili pročitajte šta naši čitaoci misle.

0 komentara
Poslednje izdanje
Iva Čukić
| Društvo | 56

Da li smo živi isključivo zahvaljujući pukoj sreći

Dok građani na ulicama traže odgovornost za smrt 15 ljudi stradalih usled obrušavanja nadstrešnice na rekonstruisanoj železničkoj stanici u Novom Sadu, vlast je ujedinjena u odricanju odgovornosti. Pokrajinska premijerka Maja Gojković, koja nas je na svečanom otvaranju stanice uveravala da ćemo putovati bezbedno, sada političku i moralnu odgovornost očekuje na nekim drugim, neimenovanim adresama. Goran […]