Unatoč tome, prema izveštaju agencije Galup povodom Međunarodnog dana sreće, 20. marta, kod stanovnika Srbije zabeležen je najveći porast prosečnog osećaja sreće. Srbija je napredovala čak 69 mesta u odnosu na 2013. Izveštaj pokriva trogodišnji period između 2021. i 2023, a položaj na tabeli zasnovan je na tome kako populacija neke zemlje subjektivno procenjuje sopstveni život, znači rezultati se isključivo temelje na odgovorima tih ljudi.
Napravljena je razlika po starosnim kategorijama. Recimo, mladi na Kosovu, u Srbiji i Hrvatskoj srećniji su od starijih. To nimalo ne čudi, jer mladi imaju mogućnost da se isele, što većini njih popravlja raspoloženje.
Vredelo bi znati koliki je broj ispitanika obuhvaćen anketom, i u kojem procentu su zastupljene određene kategorije stanovništva? Recimo, kriminalci? Oni su zaštićena populacija u Srbiji, za njih vredi lovostaj svih 365 dana u godini, pa je za pretpostaviti da imaju visok indeks sreće. A njihova sreća utiče na ukupni rezultat, jer se preliva i na one građane koji baš nikakvog razloga za sreću nemaju.
Indeks sreće stanovnika Male Krsne porastao je do neslućenih visina kada su privremeno postali građani Voždovca, i odmah dobili asfalt. Ili, onih iz Kovina što grokću od sreće u Grockoj. Na sve strane sve više je građana sa dve adrese, sa dva prebivališta. Ulice postaju duže, dobijaju brojeve na nepostojećim lokacijama. Na delu je princip ravnopravnosti, pa i nula može da bude kućni broj.
Za kriminalce u Srbiji vredi lovostaj svih 365 dana u godini, pa je za pretpostaviti da imaju visok indeks sreće. I stanovnicima Male Krsne taj indeks je porastao čim su privremeno postali građani Voždovca, kao i onima iz Kovina što grokću od sreće u Grockoj
Za visoko mesto koje zauzimamo na listi srećnih zemalja najzaslužniji je naš predsednik koji neumorno, danju i noću, obilazi Srbiju. Na predizbornoj turneji koja traje već godinama, nije zaboravio ni Pambukovicu, koja mu je posebno draga, i zato se baš sa tog mesta oglasio. U istorijskom govoru u Pambukovici, pred punom trpezom sa sve prasetom i jagnjetom, i Dodikom u blizini, predsednik je rekao: „Iz raznih zemlja bi da nam uređuju stvari i kažu ovo prase ti je ovakvo ili onakvo. Do najsitnijih detalja. I u tom trenutku sam rekao da mi nisu važni ni Rot, ni Šider, ni Šenah, nego da mi je važnija Pambukovica. Hoću da dodam, svaka vaša kuća mi je važnija od svih njih, i kada budem štitio interese Srbije imaću na umu i Pambukovicu i svako srpsko selo“. I još je dodao da mu je bilo koji seljak iz Pambukovice važniji od člana nemačkog Bundestaga Josipa Juratovića.
Otresitost s kojom Vučić u domaćim medijima komunicira sa zapadnim političarima svakako podiže indeks sreće kod većeg dela srpskih građana. Jer, koliko su mu važni ljudi, ništa manje mu nisu važna prasad i jagnjad. On brine o svakom živom stvoru. On bdije nad Srbijom kao božanstvo. Niko nije bolje opisao tu faraonsku osobinu srpskog predsednika nego Stojan Radenović, najstariji poslanik SNS-a koji je nedavno predsedavao skupštinskim zasedanjem.
„Većina ljudi na planeti je obična i obični ljudi rade samo normalne stvari“, rekao je čika Stojan, „a vizionari kao što je naš predsednik Vučić rade stvari koje ostali ne mogu da vide i to je jedan od razloga zašto se njima zahvaljujem što su mi dozvolili da ih ja podržim! Jer, pazite, ako je čovek vizionar, vi to što će vam on pričati, nećete moći odmah da vidite, ali kad prolazi vreme – videćete.“
Ne sumnjam da je čika Stojan pri zdravoj pameti izgovorio ovu odu zahvalnosti voljenom predsedniku, i značajno podigao indeks sreće populaciji koja kao i on nema problem sa moralom.
A predsednik je u kampanji, viče i preti, obračunava se sa zlikovcima sa Zapada, kojima kad krene u pohode obavezno ponese šamlicu da bi imao gde da sedne.
