Nekoliko dana pred izbore u Zaječaru i Kosjeriću nejasno je šta je pravo pitanje koje se na njih odnosi: ko će u naredne četiri godine voditi te dve opštine ili da li će izbori uopšte biti održani.
Napetost je ogromna: vlast je, očekivano, upregla sve raspoložive resurse da sačuva kontrolu u dva nevelika grada, ali ne fali ni spremnosti građana, ohrabrenih tokom višemesečne masovne pobune, da se suprotstave pritiscima i zastrašivanjima kojima su izloženi. U izveštajima sa terena koristi se izraz „bojno polje“, a prisutni nisu samo lokalci, već i brojni „specijalci“ sa strane. Zato nije neizvestan samo rezultat, već i sam tok izbora i reakcije koje bi proglašeni rezultat mogao izazvati.
Izgleda da nije dovoljno puta ponovljeno – ishod izbora u Zaječaru i Kosjeriću ne može biti test koji pokazuje odnos snaga na nivou cele Srbije. I to ne samo zbog specifičnosti lokalnih izbora koje uvek postoje, već i zbog intenziteta pritiska vlasti koncentrisanog na dve opštine sa manje od 60.000 birača ukupno, koji ne može biti ponovljen kada se bude glasalo u celoj zemlji. Naprednjacima i satelitima to daje ogromnu startnu prednost, toliku da već ima ocena da su pobedu unapred kupili, raznim sredstvima, od novca, preko veš-mašina, do asfalta.
Šta je uspeh
Na drugoj strani je ogromna želja za promenom probuđena višemesečnom masovnom pobunom, naročito studentskom. Porastao je i optimizam i spremnost na lični doprinos opštem cilju. Na terenu su i studenti i opozicione stranke, čak i one koje ne učestvuju na izborima, angažovan je i civilni sektor. Zapravo je stvoren „široki front“ koji se toliko priziva, ali ga na republičkom nivou i dalje nema.
Kakav god rezultat glasanja bude, sve i da naprednjaci uspeju da zadrže kontrolu, u uslovima u kojima se izbori održavaju i sam pad njihovog rezultata u odnosu na prošle izbore mogao bi se tretirati kao uspeh. A svašta još ćemo do nedelje i u nedelju saznati – pre svega, koliko je daleko vlast spremna da ide u ostvarenju cilja, do toga koliko su građani spremni da brane svoju volju.
Mnogo toga se već videlo – pre svega zloupotreba javnih resursa, na šta je upozorila Transparentost Srbija (TS), sve uz ukazivanje na pasivnost ključnih organa koji bi trebalo da obezbede makar primenu onih pravila koja već postoje (javno tužilaštvo, Agencija za sprečavanje korupcije i REM), ali i podsećanje da za predstojeće izbore, za razliku od onih iz juna 2024, ODIHR nema posmatračku misiju.
Svašta ćemo do nedelje i u nedelju saznati – pre svega, koliko je daleko vlast spremna da ide u ostvarenju cilja, do toga koliko su građani spremni da brane svoju volju
U saopštenju TS govori se o izvođenju i promociji javnih radova (za koje lokalni budžet nije bio dovoljan, pa je na republičko preduzeće Putevi Srbije prenet zadatak da investira izgradnju oko 45 kilometara seoskih puteva u Kosjeriću) kao i funkcionerskoj kampanji: članovi Vlade su od raspisivanja izbora posetili Zaječar više puta nego tokom cele 2024, dok su u Kosjeriću, samo u maju, ministri boravili više nego tokom četiri godine od prethodnih izbora. „Suprotno zamerkama ODIHR iz juna 2024, i na ovim izborima se lokalne izborne liste promovišu preko imena i lika predsednika Republike“, navodi, između ostalog, TS.
Osim na bilbordima, u spotovima i drugom propagandnom materijalu, bio je Vučić i lično na terenu, u pažljivo planiranoj kampanji, tako da se ne vidi koliko mu je sada teško da okupi veliki broj ljudi: posećivao je najmanja naselja u okolini Kosjerića i Zaječara, gde ne bi ni bilo logično videti hiljade ljudi, a mediji su ga, da bi sve dobilo kakav-takav smisao, predstavljali kao predsednika Srbije i „člana SNS“ (Pokret koji inače promoviše, ne učestvuje na izborima).
Pod udarom su svi delovi izbornog procesa, uz već standardne, ali i nove metode. U Kosjeriću su, kako su saopštile Građanske inicijative, počeli da stižu pozivi za glasanje osobama koje tu ne žive i koje niko ne poznaje (Kosjerić ima svega desetak hiljada stanovnika), a sva je prilika da se mnogo radilo i na pripremi odbrane od prigovora na uočene nepravilnosti.
Inženjering
Dve organizacije, „Institut za evropske slobode“ i „Centar za evropske vrednosti“, osnovane istog dana, 12. maja 2025. na istoj adresi (Dunavska 12, Novi Sad) dobile su ovlašćenje da posmatraju izbore u oba grada, sa po dva posmatrača po biračkom mestu. U javnosti se odmah pojavila pretpostavka o planu da se „poklope“ izveštaji dokazanih posmatračkih misija, a ubrzo je stigao i argument za tu procenu. Do juče nepoznati „Centar za evropske vrednosti“ saopštio je, a Večernje novosti odmah objavile, da Crta, u naprednjačkim redovima posebno omražena nakon otkrivanja izborne krađe 2023 – „planira sabotažu izbornog procesa u Zaječaru i Kosjeriću“. Spakovane su u to saopštenje brojne poznate naprednjačke propagandne teze za satanizovanje Crte, a iz te organizacije je stigao odgovor: „Situacija ‘držite lopova‘. Neće moći.“
Radilo se i na izbornom inženjeringu koji se odnosi na krojenje ponude po meri vlasti. U Zaječaru je za izbore prijavljeno osam lista, od kojih čak tri čine predstavnici aktuelne vlasti. Jednu su predali naprednjaci sa malim partnerima („Aleksandar Vučić – ne damo Srbiju“), drugu socijalisti i treću poslanik SNS dr Nenad Ristović („Domaćinski za Zaječar“). Na izborima 2021, koje je opozicija delimično bojkotovala, upravo je Ristović, sa svojih 16 odborničkih mandata i imidžom hrabrog protivnika vlasti (Vučiću vratio Zlatnu medalju za zasluge u borbi protiv korona virusa) omogućio naprednjacima (24 mandata) da formiraju većinu i sačuvaju vlast. Nagrađen je, potom, poslaničkim mandatom, a cela „operacija“ nije, zapravo, bila nikakva novost. I prethodna vlast u tom gradu formirana je pravljenjem koalicione vlade SNS sa listom koja je izborno nastupila kao „opoziciona“. Tadašnji prebeg bio je Boško Ničić, gradonačelnik od 2008, koji se iz ove trke ipak povukao, pa je prvi na listi SNS njegov zamenik Vladimir Videnović. Ničić je i dalje član predsedništva SNS.
Pod udarom su svi delovi izbornog procesa, uz već standardne, ali i nove metode
U gradu na istoku Srbije sa oko 48.000 stanovnika nema jedne opozicione liste kao u Kosjeriću. Zajedničku listu napravili su Narodni pokret Srbije, Pokret slobodnih građana i Stranka slobode i pravde, uz jednu zanimljivost – lista nosi naziv „Promena u koju verujemo – Uglješa Đuričković – Dragana Rašić“, iako Demokratska stranka, čija je Dragana Rašić poslanica u republičkom parlamentu, u izborima ne učestvuje. Prijavljena je i lista „Ujedinjeni za spas Zaječara – Mirko Jelenković Miladin Krstić“, na kojoj su uglavnom članovi DSS-a, stranke koja je pozvala na bojkot izbora. Tu je i manjinska lista „Koalicija za istočnu Srbiju Saša Radulović Grljanac“, koju čine vlaška stranka Most i Rumunska partija (imena 17 kandidata ne deluju „manjinski“), zatim „Mi, snaga naroda – prof. dr Branimir Nestorović“ i lista „Srpski liberali – da se struka pita – Vladimir Kovačević“.
Za razliku od Zaječara, gde studenti idu u kampanju od vrata do vrata, ali bez pozivanja na glasanje za konkretnu opciju, u Kosjeriću je upravo na njihov poziv formirana jedinstvena opoziciona lista, bez stranačkih obeležja. U toj varošici na Zapadu Srbije, u kojoj je, davne 1992, Slobodan Milošević prvi put izgubio izbore, za glasove će se boriti i jedinstvena lista vlasti (SNS i SPS) ali i neočekivan kandidat – manjinska Ruska stranka, poznati satelit vlasti, koji je SNS-u omogućio „pobedu“ na poslednjim izborima u Nišu. Prema popisu iz 2022, inače, u Kosjeriću živi četvoro Rusa, od ukupno 10.175 stanovnika. Na prethodnim, delimično bojkotovanim, izborima u Kosjeriću 2021. godine, naprednjaci su od ukupno 27 odborničkih mesta osvojili čak 20.
Mesne zajednice ne smeju pasti
Preventivno, Darko Glišić, predsednik Izvršnog odbora SNS, rekao je da Zaječar i Kosjerić nisu „reprezentativni uzorak za SNS“, jer su to grad i opština u kojima nisu beležili najbolje moguće rezultate, ali izgleda da je malo ko poverovao da je to priprema javnog mnjenja za promenu vlasti. Pre će biti da se, po uzoru na brojne dosadašnje Vučićeve predizborne tvrdnje tipa „neće biti lako, ali borićemo se“, tako mobiliše sopstveno biračko telo i sprema teren za obznanjivanje vesti o trijumfalnoj pobedi – pod uslovom da se desi.
A na tome će se intenzivno raditi do izbornog dana i to svim sredstvima – kao što se, recimo, radilo u prošlu nedelju, tokom izbora za mesne zajednice u Vranju. I to tako da je opozicija najavila krivične prijave protiv Izborne komisije i njenog predsednika Novice Stanisavljevića.
Osim na bilbordima, u spotovima i drugom propagandnom materijalu, bio je Vučić i lično na terenu, u pažljivo planiranoj kampanji, tako da se ne vidi koliko mu je sada teško da okupi veliki broj ljudi
Slobodan Petrović, poslanik i predsednik Gradskog odbora SRCE u tom gradu objavio je nekoliko video-snimaka na kojima se, kako tvrdi, vidi noćna akcija zamene predsednika i članova biračkih odbora i oduzimanje biračkog materijala. „Tvrdnju da su izbori neregularni potkrepili smo brojnim dokazima, jer kada su, radeći presek izlaznosti u 12 sati videli da se narod odazvao našim pozivima na bojkot zbog kriminalnih malverzacija, počeli su da ubacuju popunjene listiće u kutiju, a oko 19 sati jedna sugrađanka nas je obavestila da je kada je došla da glasa videla da je u biračkom spisku neko falsifikovao njen potpis i već glasao umesto nje, što je krivično delo“, rekao je Petrović.
Kao i u prethodnim slučajevima Babušnice i Bele Palanke, oglasio se Darko Glišić, koji je rekao da je SNS osvojio 456 od ukupno 457 mandata koliko broje mesne zajednice u tri lokalne samouprave – Vranju, Vranjskoj Banji i Dimitrovgradu (samo u Vranju, prema njegovoj verziji, jedan mandat nije pripao SNS-u). Iz Gradske izborne komisije u ponedeljak još nije bilo zvaničnih rezultata, a saopšteno je samo da je izlaznost bila 21,17 posto.
Promena se desila
Omakla se proteklih dana, ipak, jedna situacija u kojoj naprednjaci nisu mogli da proglase trijumf: na burnim izborima za rukovodstvo Matice slovačke u Bačkom Petrovcu u subotu, uprkos angažmanu naprednjačkih lokalnih funkcionera, direktora javnih preduzeća i MMA boraca, bivšu pokrajinsku poslanicu SNS Jasnu Kohutovu porazio je nezavisni kandidat Juraj Červenak.
Iznenađenja su, dakle, moguća, uprkos svim pritiscima i pokušajima kupovine glasova. I izgleda da je vlast toga bila svesna i pre šamara koji je dobila od miroljubivih Slovaka, čim se ne usuđuje da raspiše prevremene parlamentarne izbore na zahtev studenata. A ignoriše čak i činjenicu da je prošao zakonski rok za raspisivanje izbora za mesne zajednice u Novom Sadu, koji od 1. novembra ne prestaje da vri.
Sve je, pritom, više argumenata za tezu da se promena raspoloženja birača već desila i da se vlast baš i ne uzda u povratak na stari rejting, već u različite oblike inženjeringa, uz nadu da će se izduvati energija pobunjenih građana, potrebna za odbranu izborne volje. Na osnovu svog majskog istraživanja javnog mnjenja, Đorđe Vukadinović, recimo, tvrdi da je na nivou cele Srbije sada raspoloženje isto kao u Beogradu uoči izbora 2023 – kada naprednjaci nisu imali podršku većine birača, ali jesu uspeli da osvoje vlast.
Zanimljivu indikaciju daju i podaci Standardnog Evrobarometra za proleće 2025: u anketi za Srbiju, rađenoj od 26. marta do 15. aprila, na pitanje u kom pravcu se kreće država, 37 posto građana odgovorilo je „u ispravnom“, što je za 11 procentnih poena manje nego oktobra 2024. Ubedljiva većina, 58 posto građana, ocenila je da se zemlja kreće u pogrešnom pravcu (11 procentnih poena više nego u prethodnom merenju). Pitanja koje se odnosi na predsednika nema, a u Vladu Srbije poverenje ima 39 posto građana (pad za deset procentnih poena) dok poverenje uglavnom nema čak 57 posto građana, odnosno devet procentnih poena više nego jesenas. I teško da se taj proces može zaustaviti: svakodnevno punoletstvo stiču novi mladi građani, među kojima je vlast, videlo se proteklih meseci, izrazito nepopularna.
