Pre tri meseca predlagao sam formiranje pokreta studenata i građana „Pumpaj“. Danas smo na istoj startnoj poziciji, jer su zahtevi za ekspertskom, prelaznom, prolaznom ili privremenom vladom bili lišeni svakog zdravorazumskog stajališta. Da je vlast udovoljila takvom predlogu to bi za nju predstavljalo političko samoubistvo.
Drugo, niko nije ni pokušao da definiše šta da se radi ako režim ne udovolji takvim zahtevima, a od početka protesta se znalo da neće. Pojedine opozicione stranke su bile najveći zagovornici prelaznih rešenja, jer uporno pokušavaju da kapitalizuju snagu studentskog pokreta za sopstvene političke interese kako bi i dalje ostale u zoni intenzivnog političkog uticaja.
Da bi se izbegle dalje podele između studenata i opozicije, jedno od mogućih rešenja je da se na izbore izađe u dve kolone. Jednu bi činio pokret studenata i građana, a drugu ujedinjena ili razjedinjena opozicija
Zato je u ovoj fazi urgentno da studenti počnu prikupljati „sigurne“ glasove, pravljenjem spiskova podrške na svim skupovima u svim opštinama. Na taj način će se pojačati legitimitet i kredibilitet njihovog zahteva za raspisivanje vanrednih izbora, a okupljanja će dobiti novu kreativnu političku dimenziju.
Na listi kandidata za poslanike u republičkom parlamentu trebalo bi voditi računa i o regionalnoj zastupljenosti, da na listi bude bar po jedan kandidat iz svake opštine. Uz to, da bi se izbegle sve dalje zamke i podele između studenata i opozicije, jedno od mogućih rešenja da se za na izbore izađe u dve kolone. Jednu bi činio pokret studenata i građana, a drugu ujedinjena ili razjedinjena opozicija. Ukoliko bi pojedine opozicione stranke odlučile da samostalno izađu na izbore, u tom slučaju bi došlo do rasipanja velikog broja glasova, jer će svega dve-tri stranke preći cenzus.
Spiskovi podrške građana studentskoj listi će otvoriti prostor opoziciji da odluči o formatu sopstvenog izlaska na izbore. Pregovori opozicije i studenata pre izbora o podelama mandata i funkcija su besmisleni. Ne bi, takođe, trebalo insistirati na stranačkim, ideološkim osobenostima i političkim razlikama, nego se okupiti oko jedinog zajedničkog imenitelja – pobede na izborima.
Ukoliko na izborima studentska i opoziciona lista osvoje većinu, stvoriće se preduslovi da se ozakone svi predlozi od javnog interesa i uvaže različita politička stajališta.
Na dan izbora studenti, srednjoškolci, ali i svi građani koji ih podržavaju, moraju na birališta dovesti kompletne familije i usmeriti njihovo glasanje. Šetali smo, plakali, vozili bicikle… Vreme nije za nove deobe i teorijske rasprave nego za pragmatično i organizovano delovanje
Izbore će, između ostalog, odlučiti procenat izlaznosti kao i glasanje dijaspore. Glasovi dijaspore mogu biti glasovi pobede i zato bi toj saradnji u narednom periodu trebalo pokloniti najveću moguću pažnju.
Na dan izbora studenti, srednjoškolci, ali i svi građani koji ih podržavaju, moraju na birališta dovesti kompletne familije i usmeriti njihovo glasanje. Šetali smo, plakali, vozili bicikle… Vreme nije za nove deobe i teorijske rasprave nego za pragmatično organizaciono delovanje i dodatni napor kako bi se poboljšali uslovi izbornog procesa, koliko god je to moguće.
