Ima decenija u kojima se ništa ne dešava, ali ima i dana u koje stanu čitave decenije – ovu sentencu jednog ruskog revolucionara bi u savremenim srpskim prilikama bilo moguće cinično prilagoditi u svojevrsni dan mrmota – ovde se decenije ponavljaju svakodnevno, a od 2012. godine naročito, na polzu onih na vlasti, odnosno frustraciju svih ostalih. Studentska pobuna temeljno je rastresla taj prostor, pokazala da Srbija nije samo Beograd, podsetila da u njoj žive sve veroispovesti, osobe različitih ideoloških uverenja, ali s istim interesom – da njihova država postane bolje mesto za život. I, dok se u javnosti pominju neizvesni izbori, nestabilne Vlade, novi štetni zakoni, rast nepoverenja u vlast i njena sve očitija represija – univerzitetski profesor u penziji, pisac, scenarista i režiser Goran Marković čitaoce Radara podseća da mladi u Srbiji strpljivo grade budućnost čitavog društva.
Jedna nedavna TV anketa s pitanjem „Šta znači skraćenica SFRJ“ pokazala je da mladi mahom ne znaju odgovor. Jesu mnogi od njih rođeni nakon što su se Srbija i Crna Gora razdvojile, o devedesetima da i ne govorimo, ali čudi li vas to što ne poznaju recentnu istoriju u čijim posledicama odrastaju? Ko je zakazao – prosvetni sistem, roditelji, ili je prosto reč o žrvnju istorije koji nemilice ide?
Jasno je da radikalski sistem od početka radi na brisanju i prekrajanju istorije. Evidentno je da iza svake Vučićeve akcije stoji strateg koji se zove Vojislav Šešelj. On je ne samo Vučićev guru već i pravi vladar ove zemlje. Čim je Vučiću gusto Šešelj se pojavi na televizijama koje kontroliše vlast. Kao zakleti neprijatelj Jugoslavije, još od vremena kada je u toj zemlji bio utamničen, Šešelj preko svog spoljnog momka radi na zatiranju svega što podseća na nju, od Jugoslovenske kinoteke, pa do hotela Jugoslavija. Može se reći da je ovaj režim opsednut osvetom prema Jugoslaviji i, naročito, prema njenom glavnom gradu Beogradu.
Kao zakleti neprijatelj Jugoslavije, još od vremena kada je u toj zemlji bio utamničen, Šešelj preko svog spoljnog momka radi na zatiranju svega što podseća na nju, od Jugoslovenske kinoteke, pa do hotela Jugoslavija
S druge strane, istraživanja Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS) godinama ukazuju na prisustvo konzervativnih stavova kod omladine. Zašto samostalna Srbija nije iznedrila progresivne ili makar liberalne stavove kao dominantne, već se vraća u tradicionalizam i prošlost?
Levica je uništena, pre svega, od strane Socijalističke partije Srbije koja nije ništa drugo do skup milionera koji se lažno predstavljaju kao zaštitnici radnika. To je dalo prostor razmahu desnice koja i inače počinje da dominira svuda u svetu. Ujedno je to i odgovor zašto se na Zapadu dugo ćutalo o epohalnoj pobuni studenata ovde. To je za njih isuviše levo i ugrožava liberalni kapitalizam.
S treće strane, upravo su ljudi rođeni neposredno pre ili posle ubistva Zorana Đinđića ostvarili nezamislivo – na makar nekoliko meseci su ujedinili Srbiju i pokazali da postoji prostor za široki front protiv autokratije koja sve više liči na diktaturu. Zašto su baš oni uspeli u nečemu što drugim društveno-političkim činiocima nije pošlo za rukom?
Zato što ranije niko nije imao ideju koju imaju studenti – direktnu demokratiju, bez posrednika, preko takozvanih plenuma. Pre toga, političke organizacije opozicije su igrale po pravilima koja su diktirali mafijaši i pokušavale da goloruki pobede naoružane kriminalce. Studenti su iznedrili epohalnu poruku: Vučiću, nisi nadležan! I to je bila taktika na koju tiranin nije imao odgovor. Sazdan od narcističke poremećenosti, on je ostao bez reči. Odgovorio je onim njegovim besmislenim govorima i nastupima pred šačicom plaćenika koji su ispali u suštini kontraproduktivni.
Levica je uništena, pre svega, od strane Socijalističke partije Srbije, koja nije ništa drugo do skup milionera koji se lažno predstavljaju kao zaštitnici radnika. To je dalo prostor razmahu desnice koja i inače počinje da dominira svuda u svetu
Jedan od razloga njihovog uspeha svakako je plenumsko odlučivanje, koje ume da bude sporo i mukotrpno. Mesecima se nakon 15. marta čekao sledeći korak i mnogi su verovali da je prilika za završni udarac režimu propuštena. Studenti su odbacili ideju ekspertske/prelazne/privremene Vlade i izašli sa zahtevom za prevremene izbore. Kako komentarišete njihovu odluku?
Bez obzira na to kakav konkretni rezultat iznedrila studentska revolucija, jedno je jasno – ovo više nije ista zemlja! Potpuno se promenila atmosfera, ljudi su se otreznili i spasli frustracija na kojima je režim sve vreme radio. To je sada prošlost. Niko ga se više ne boji. Panična hapšenja na osnovu prisluškivanja Službe su dokaz finalne faze. Režim Aleksandra Vučića je u metastazi.
Predsednik Vučić je izbore prvo najavio za jun tekuće, a potom za drugu polovinu iduće godine. Da li smatra da je to dovoljno vreme za konsolidaciju palog rejtinga, ili nastoji da iznuri nezadovoljne građane?
On stalno nešto najavljuje, radi kontradiktorne stvari, vuče pogrešne poteze. Ukratko, udara glavom o zid. To je moralo tako da završi. Ako spojiš vlast sa kriminalom, onda kriminal počinje da upravlja tobom, a ne ti njime. Odluku o izborima doneće kartel čiji je Vučić izvršilac. Kada obezbede novac koji su izvukli iz ove zemlje, kriminalcima će biti svejedno da li su izbori danas ili ko zna kada. A Vučić će ostati sam.
Da li možda ostavlja dovoljno vremena za poboljšanje izbornih uslova, koji su se ponovo ukazali kao tačka sporenja unutar opozicije? Jer, dok jedni smatraju da ne treba čekati njihovo poboljšanje, drugi tvrde da u suprotnom na izborima ne treba ni učestvovati?
Važno je da se spreči krađa koju je Vučić doktorirao na prethodnim izborima. Ucene državnih službenika, potplaćivanje siromašnih glasača, dovođenje bednika iz susednih država i premeštanje istih glasača sa mesta na mesto. Da ne govorim o lažnim biračkim spiskovima, glasanju mrtvih duša, „bugarskim vozovima“ i slično. Tu organizovani studenti, jedina čista armija u ovoj zemlji, mogu odigrati odlučujuću ulogu. Ako već traže izbore, studenti bi moralo da učine poslednji napor da ih učine koliko-toliko legitimnim.
Ima glasova koji tvrde da nam, u slučaju izbora, treba svaki glas, a upravo sad je studentsko distanciranje od opozicije doživelo vrhunac – na budućoj listi ne mogu da budu predstavnici opozicije, rekli su. Da li bi političari upropastili politiku ili nam upravo treba neko s političkim umećem?
Ja ne vidim zašto bi studentska lista i lista opozicije isključivale jedna drugu. I jedna i druga žele isto: pravdu za ovu porobljenu zemlju. Kad padne diktatura trebaće ljudi koji imaju nekakva politička znanja oko organizacije nove države, zar ne?
Ja ne vidim zašto bi studentska lista i lista opozicije isključivale jedna drugu. I jedna i druga žele isto: pravdu za ovu porobljenu zemlju
Opozicija je donosila pogrešne odluke u prošlosti, zaključno s cepanjem koalicije „Srbija protiv nasilja“. Da li je ponešto radila i kako treba?
Treba imati u vidu da je opozicija radila pod zverskim okolnostima. Trebalo je to izdržati, snaći se u zamkama koje su im postavljane na svakom koraku. Ovaj režim se sve vreme bavio jednom jedinom stari – kako opstati na vlasti. I nije prezao ni od čega. Da ne nabrajam, poznato je šta je sve radio. To će uskoro, nadam se, izaći na videlo.
Često se čuje da nam trebaju nova lica u politici, a u parlamentarnoj opoziciji je trenutno mali broj onih koji su učestvovali u prethodnim vlastima. Da li je javnost Srbije žrtva propagande kako su svi političari isti – gramzivi – osim njega, koji jedini ima živaca i volje da rukovodi zemljom?
Nadam se da će se iz studentskog bunta pojaviti nova lica. Oni su pokazali kako su izuzetno sposobni u organizovanju otpora vlasti. Pretpostavljam da bi isto tako mogli, ako budu učestvovali u vlasti, da organizuju ono za šta su se borili – pravdu i zakonitost za sve.
Zahvaljujući plenumskom odlučivanju, studentsko telo je dugo delovalo jedinstveno, skoro monolitno, ali kada je trebalo odlučiti o famoznoj političkoj artikulaciji protesta, postojeća ideološka nesaglasja u njemu došla su do izražaja. Kako komentarišete čuđenje što – ne misle svi isto? Ili je zalog ipak dovoljno veliki da te razlike izbriše?
Mene bi čudilo da svi misle isto. To ne bi bilo normalno. Stvar je u tome da prevladaju ideje većine tih pametnih, mislećih ljudi, a da se manjina složi sa njima.
Mene bi čudilo da svi studenti misle isto. To ne bi bilo normalno. Stvar je u tome da prevladaju ideje većine tih pametnih, mislećih ljudi, a da se manjina složi sa njima
Šta je po vašem mišljenju trenutno najveća opasnost po proteste i akumulirano nezadovoljstvo? Možete li uopšte da zamislite da sve utihne i vrati se na staro?
Rekoh: ovo više nije ista zemlja. Šta će biti, to će se odigravati u promenjenoj atmosferi i u sasvim drugim okolnostima. Videćemo…
Dok Sekretarijat za kulturu grada Beograda obustavlja konkurse, gradski Sekretarijat za odbranu i vanredne situacije nedavno je izdvojio 400 miliona dinara za potrebe održavanja „Ćacilenda“. Nije li i „Ćacilend“ jedna loše režirana predstava, doduše opasna?
Ćacilend je psihijatrijska dijagnoza. Nema drugog objašnjenja. Centar grada ispunjen šatorima u kojima za određenu svotu besciljno boravi polusvet i oko sebe gomila đubre, svakodnevno se sukobljavajući sa građanima grada u koji su stigli ko zna odakle, znak je sveopšeg ludila. Bar da ima neku svrhu, kao što bi bila neka vrsta pretorijanske garde za zaštitu Kaligule, još bi razumeo. Ali koga štiti ta banda na slobodu puštenih robijaša? Ne znam, stvarno, nisam stručan.
Dvadeset godina sam pokušavao da snimim film o Golom otoku, pa sam na kraju napisao knjigu o tome. To je bila užasna, ali originalna ideja: da se ljudima izvrši promena svesti, neka vrsta lobotomije. Ovi nemaju ideje, samo izvlače izlizane batine iz podruma beščašća
Osim što se vlasti svete kulturnim radnicima, svete se i profesorijatu – ukida se plata nastavnom kadru, usvajaju se sporne uredbe, a napravljena je i radna grupa za pisanje novog Zakona o visokom obrazovanju, na čijem je čelu novi ministar prosvete Dejan Vuk Stanković. Da li vlast želi da od akademske zajednice napravi primer drugima, potencijalno neposlušnima?
Ne znaju oni ništa. Zapleli su se i mlataraju nogama u svim pravcima. Mogu da pretpostavim kako izgledaju njihovi sastanci. Da li se išta čuje od opšte panične dreke? Tako se završavaju režimi koji se oslanjaju samo na glupe i odane. Jedine osobine koje kvalifikuju kandidate za vlast su pohlepa i poslušnost šefu.
Kako komentarišete navode predsednika Vučića o privatizaciji visokog obrazovanja i dovođenja stranih univerziteta u Srbiju?
I to svrstavam u niz idiotskih ideja.
Srbija je jedina zemlja zapadno od Belorusije i Rusije u kojoj postoje politički zatvorenici. Profesorka sociologije Marija Vasić stupila je u štrajk glađu i žeđu nakon dvomesečnog pritvora, zbog čega je prebačena u bolnicu u Centralnom zatvoru u Beogradu. Da li je sudbina njena i drugih pritvorenika vezana za sudbinu protesta?
Njena sudbina je vezana za nas. Ako ona postane žrtva ove torture, krivi smo svi mi. Ne samo dželat.
Ako Marija Vasić postane žrtva ove torture, krivi smo svi mi, ne samo dželat
Da li režim prelazi iz perioda trgovine ucenama u period trgovine strahom?
Odavno to čini, ali je studentska pobuna napravila preokret. Poslednji pokušaji zastrašivanja su izvučeni iz arhiva KGB-a i metoda primenjivanih u Gvantanamu. Ne umeju da smisle bilo šta originalno. Ja sam dvadeset godina pokušavao da snimim film o Golom otoku, pa sam na kraju napisao knjigu o tome, Beogradski trio. To je bila užasna, ali originalna ideja: da se ljudima izvrši promena svesti, neka vrsta lobotomije. Ovi nemaju ideje, samo izvlače izlizane batine iz podruma beščašća.
