Povratak Donalda Trampa u Belu kuću Đorđu Meloni je neočekivano načinio vodećom figurom Evropske unije kad je reč o odnosima sa Sjedinjenim Državama. Italijanska premijerka potiče iz krajnje desne nacionalističke partije, ali se jasno svrstava na stranu EU i insistira kako bi bilo „detinjasto“ misliti da Italija mora da bira između Trampa i Evrope.
Meloni je prva evropska figura tog ranga koja se s Trampom sastala u Beloj kući nakon što je obnarodovao plan sveobuhvatnih carina – ubrzo pod pritiskom tržišta privremeno stopiranih s obrazloženjem kako je otpočetka bila namera da se druge zemlje tako nateraju da sednu za pregovarački sto. Po povratku u Rim već narednog dana se sastala s potpredsednikom SAD Džej Di Vensom, koji je prethodno svoje stavove o Evropljanima neuvijeno predočio u žestokom istupu na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji u februaru.
Foto: PA Images / Alamy / Alamy / Profimedia
Iako ideološki instinkti Melonijevu smeštaju na istu stranu s aktuelnom američkom administracijom, ona svoje diplomatsko delovanje predstavlja kao deo pažljivo koordinisanih aktivnosti Evropske komisije, koja je uz ostalo zadužena i za trgovinsku politiku Unije. Meloni i predsednica Komisije, Ursula fon der Lajen, obavile su nekoliko telefonskih razgovora pre i posle njenog putovanja u Vašington, da bi potom kratku razmenu mišljenja imale i tokom sahrane pape Franje 26. aprila. Meloni radi na pripremi sastanka Trampa i Fon der Lajenove koji bi bio održan u Rimu, pozicionirajući se kao posrednica između Vašingtona i Brisela.
Za dve i po godine na premijerskoj poziciji, Meloni je prešla put od toga da bude doživljavana kao pretnja po Uniju do statusa međunarodno priznatog evropskog lidera
Iako obećava da će Italija iz SAD uvoziti veće količine prirodnog tečnog gasa, te povećati izdvajanja za odbranu, Meloni nastupa kao evropski timski igrač, a ne samo nacionalni lider. „Prvo što će Meloni uraditi po pitanju odnosa s Trampom jeste da nazove Brisel i osigura da EU bude uključena u proces donošenja odluka“, rekao mi je jedan visoki italijanski zvaničnik prošlog novembra, malo nakon Trampove izborne pobede. Implikacija je bila da će njena institucionalistička strana prevladati nad populističkim instinktima. Zasad je zaista tako.
Daleko od toga da je takav razvoj situacije bio izvestan. Meloni se u principu slaže s Trampovim opisom Unije kao „patetične“ institucije koja postoji isključivo da bi profitirala na Americi, ili s Vensovom predstavom o bandi sitnih prevaranata koji su izneverili vrednosti za koje su se nekad zalagali. „Ja to govorim godinama“, konstatovala je nakon Vensovog minhenskog govora. „Evropa je izgubila deo sebe.“
Pitanje da li će joj uticajni krugovi u EU verovati u dovoljnoj meri da bi joj, kad za to dođe vreme, poverili vodeću ulogu u pregovorima. „Velika ironija ovde je u tome da su se Nemačka i Francuska decenijama ponašale kao neformalni predvodnici EU, i da zbog toga niko nije prigovarao“, kaže mi jedan savetnik Melonijeve. „Ali ako Italija pokuša da preuzme tu ulogu, to je odjednom problem – čak i u situaciji u kojoj je Meloni objektivno u povoljnijoj poziciji da (u ime Unije, prim.) razgovara s Belom kućom“.
Tramp Melonijevu hvali kao nekoga ko „može da doprinese dovođenju sveta u red“, a njeni savetnici uspostavili su snažne veze s ljudima iz Trampovog sveta
Meloni balansira na tankoj žici. Kao redovna gošća američkih Konferencija konzervativne političke akcije (CPAC), bila je jedini evropski lider pozvan na Trampovu inauguraciju. Do te mere je sigurna u vlastiti kredibilitet u MAGA krugovima da je, kratko pre no što će Tramp položiti zakletvu, otputovala u Mar-e-Lago kako bi ga pritisla da se saglasi s oslobađanjem iranskog inženjera koga su Italijani uhapsili po nalogu američkog ministarstva pravde. Iran je, naime, na to reagovao odmazdom, uhapsivši jednu italijansku novinarku, a ubrzo nakon intervencije Melonijeve usledila je razmena zatvorenika između Italije i Irana.
Tramp Melonijevu hvali kao nekoga ko „može da doprinese dovođenju sveta u red“, a njeni savetnici uspostavili su snažne veze s ljudima iz Trampovog sveta. Njen odnos s Ilonom Maskom do te mere je blizak da je ovaj jednom prilikom morao da negira da su u romantičnoj vezi.
Meloni je prva postfašistička figura na čelu Italije. Do pre nekoliko godina, njena partija Italijanska braća (FdI) prosperirala je na neprestanim napadima na briselsku birokratiju i otvoreno zagovarala demontažu evrozone. Ali stvari su se radikalno promenile otkako se Meloni 2022. uspela na vlast. Otad je korigovala svoj stav prema EU i odbacila oštru retoriku kakvom se dotad obrušavala na EK. Njena snažna podrška Ukrajini učinila ju je kredibilnim partnerom iz perspektive drugih evropskih vlada, a vodeće figure evropskog establišmenta sad garantuju za njenu pouzdanost. Za dve i po godine na premijerskoj poziciji, Meloni je prešla put od toga da bude doživljavana kao pretnja po Uniju do statusa međunarodno priznatog evropskog lidera (mada su mnogi taj status spremni da joj priznaju tek s mnogo oklevanja). Njen pristup obrnut je onom mađarskog premijera Viktora Orbana, koji rutinski opstruira evropske projekte zarad individualnih dobitaka za svoju zemlju.
Veze Melonijeve s Briselom u ovoj fazi su isuviše tesne da bi bile narušene nacionalističkim poziranjem. Njoj odgovara da nastupa kao lojalni proevropski lider
Meloni ima i vrlo praktične razloge da ne odstupa od generalne linije u EU. Italijanska vlada tek treba da dobije 72 milijarde evra koliko joj sleduje iz fonda EU sledeće generacije (NextGenerationEU). Osim toga, uspelo joj je da dobije saglasnost Fon der Lajenove za kontroverzni plan za smeštanje migranata u Albaniji, izvan granica Unije, a pošlo joj je za rukom i da svog saveznika Rafaela Fita progura za jednog od potpredsednika Komisije.
Veze Melonijeve s Briselom u ovoj fazi su isuviše tesne da bi bile narušene nacionalističkim poziranjem. Njoj odgovara da nastupa kao lojalni proevropski lider. U krajnjoj liniji, istinski izvor njene političke moći leži u istim onim evropskim institucijama koje je nekad prezirala – ne u prolaznim simpatijama koje možda gaji prema populisti u Beloj kući.
Copyright: Project Syndicate, 2025.
