U tekstu koji je Radar objavio 30. aprila pod naslovom Veliki biznis sa ministrom Malim navodi se niz netačnih i neproverenih informacija i u cilju istinitog informisanja javnosti dostavljamo demanti, navodi se u reagovanju Uprave za trezor, koji objavljujemo u integralnoj verziji:
Digitalizacija javnih finansija u Republici Srbiji je strateški reformski proces koji traje više od 20 godina, započet još 2003. godine uvođenjem Finansijsko-upravljačkog informacionog sistema (FMIS), koji je razvijan od stranih kompanija HP i QBSW.
Od tada se kontinuirano razvijaju i integrišu ključni informacioni sistemi, od kojih je SPIRI sistem najkompleksniji i najvredniji informacioni sistem u istoriji javnih finansija Srbije, koji integriše sve ostale.
Samo kroz SPIRI sistem, u 2024. godini je obrađeno preko 13 miliona budžetskih transakcija za više od 10.000 budžetskih korisnika, uz uštedu procenjenu na više desetina miliona evra godišnje, i to kroz:
• automatsku kontrolu;
• eliminaciju manuelnih grešaka;
• integrisano i kontinuirano izveštavanje.
Ovaj sistem funkcioniše 24 sata dnevno, 365 dana u godini, u okviru državnog data centra u Kragujevcu, uz najviše bezbednosne protokole, što ga kvalifikuje kao kritičnu državnu infrastrukturu.
Tvrdnja da je „jedna firma“ prihodovala milione evra bez konkurenata i bez partnera je u osnovi netačna i zlonamerna. Većina ugovora koje pominju autori teksta realizovana je:
• putem konzorcijuma više firmi – gde je KnowIT bio jedan od izvršilaca, a ne isključivi nosilac posla,
• putem zakonski propisanih javnih nabavki u otvorenom postupku, sa potpunom transparentnošću – što je dostupno na Portalu javnih nabavki.
KnowIT je izabran na osnovu tehničke kompetentnosti, reference i cene, a ne političke podobnosti, i to više puta u konkurenciji sa domaćim i stranim IT firmama. Na ovom sistemu rade visokoobrazovani domaći stručnjaci – od IT arhitekata i inženjera do eksperata za javne finansije – koji poznaju pravni i institucionalni kontekst Srbije. Dalje, na ovim rešenjima osim što rade domaći kadrovi, ona donose i strateški suverenitet u upravljanju državnim finansijama.
Dodatno, celokupan razvoj SPIRI i pratećih sistema odvija se u bliskoj saradnji sa MMF-om, Svetskom bankom, Evropskom unijom, Državnom revizorskom institucijom i Fiskalnim savetom, kao i kroz usklađivanje sa međunarodnim standardima (GFS, COFOG, IPSAS).
Osim SPIRI-ja, kontinuirano se razvijaju i integrišu i ostali ključni informacioni sistemi:
• ISIB (Informacioni sistem izvršenja budžeta),
• CRF (Centralni registar faktura), danas razvijen u Platformu za upravljanje dugom i nelikvidnošću,
• PIMIS, koji prati više od 350 kapitalnih projekata (npr.: Projekat izgradnje komunalne (kanalizacione) infrastrukture i infrastrukture za odlaganje komunalnog čvrstog otpada u Republici Srbiji sa radnim nazivom Čista Srbija; Projekat izgradnje infrastrukturnog koridora auto – puta E-761, deonica Pojate-Preljina (Moravski koridor); Tiršova 2 – Izvođenje radova na izgradnji objekta; Izgradnja dvosmernog gasovoda Niš-Velika Plana-Batajnica-Horgoš sa kompresorskim stanicama u Batajnici (Beograd) i Trupale (Niš); Izgradnja bloka TE Kostolac B3; Projekat izgradnje i opremanja kompleksa BIO4 Kampusa; Izgradnja Fruškogorskog koridora (brza saobraćajnica Novi Sad-Ruma); Rekonstrukcija i modernizacija deonice pruge Valjevo – Vrbnica – državna granica; Izgradnja saobraćajnice Ruma-Šabac-Loznica; EKSPO 2027).
• ISPFI, koji automatizuje obradu završnih računa i pokriva više od 95% javnih finansijskih entiteta (8922 entiteta koji podnose periodične i godišnje finansijske izveštaje.
• Sistem kontrole izvršenja budžeta jedinica lokalne samouprave, prvi takve vrste u regionu,
Posebno je bitan JAFIN – integrisani Sistem javnih finansija, koji predstavlja nadkonstrukciju za sve sektorske sisteme i omogućava sveobuhvatni, digitalno proverljiv uvid u javnu potrošnju, planiranje, izvršenje i kontrolu, na svim nivoima vlasti.
Važno je istaći da je u razvoju ovih sistema učestvovalo ukupno 12 domaćih i međunarodnih kompanija, sa kapacitetima usko specijalizovanim upravo za digitalizaciju javnih finansija. Pomenuti poslovi koji su vredni 123 miliona evra nisu povereni isključivo firmi KnowIT, već svim pomenutim kompanijama, znači za 12 njih, umesto za jednu, kako je netačno navedeno u tekstu. Firma KnowIT je dakle prihodovala višestruko manji iznos od pomenutog.
Za sisteme Uprave za trezor iskazano je i veliko interesovanje na međunarodnom nivou tako da je Uprava za trezor prezentovala IT sisteme Uprave i van granica naše zemlje.
Takođe, tokom misije MMF-a u novembru 2024. godine, pohvaljen je značajan napredak Srbije u digitalizaciji i automatizaciji procesa koji su u nadležnosti Uprave za trezor.
Zahvaljujući ovim rešenjima, građani, revizori, analitičari i mediji danas mogu pristupiti konzistentnim, neizmenjivim i digitalno potvrđenim podacima o javnim finansijama – u realnom vremenu.
Sistemska digitalizacija države ne sme da se koristi kao oruđe političkih ili medijskih obračuna. Umesto paušalnih napada, pozivamo na dijalog utemeljen na činjenicama, stručnosti i interesu svih građana Srbije.
Digitalizacija javnih finansija u Republici Srbiji je strateški reformski proces koji traje više od 20 godina, započet još 2003, uvođenjem Finansijsko-upravljačkog informacionog sistema (FMIS), koji je razvijan od stranih kompanija HP i QBSW. Od tada se kontinuirano razvijaju i integrišu ključni informacioni sistemi, od kojih je SPIRI sistem najkompleksniji i najvredniji informacioni sistem u istoriji javnih finansija Srbije, koji integriše sve ostale.
Tvrdnja da je „jedna firma“ prihodovala milione evra bez konkurenata i bez partnera je u osnovi netačna i zlonamerna. Većina ugovora koje pominju autori teksta realizovana je putem konzorcijuma više firmi – gde je KnowIT bio jedan od izvršilaca, a ne isključivi nosilac posla, kao i putem zakonski propisanih javnih nabavki u otvorenom postupku, sa potpunom transparentnošću, što je dostupno na Portalu javnih nabavki.
KnowIT je izabran na osnovu tehničke kompetentnosti, reference i cene, a ne političke podobnosti, i to više puta u konkurenciji sa domaćim i stranim IT firmama. Na ovom sistemu rade visokoobrazovani domaći stručnjaci – od IT arhitekata i inženjera do eksperata za javne finansije – koji poznaju pravni i institucionalni kontekst Srbije. Dalje, na ovim rešenjima osim što rade domaći kadrovi, ona donose i strateški suverenitet u upravljanju državnim finansijama.
Dodatno, celokupan razvoj SPIRI i pratećih sistema odvija se u bliskoj saradnji sa MMF-om, Svetskom bankom, EU, Državnom revizorskom institucijom i Fiskalnim savetom, kao i kroz usklađivanje sa međunarodnim standardima (GFS, COFOG, IPSAS).
Važno je istaći da je u razvoju ovih sistema učestvovalo ukupno 12 domaćih i međunarodnih kompanija, sa kapacitetima usko specijalizovanim upravo za digitalizaciju javnih finansija. Pomenuti poslovi koji su vredni 123 miliona evra nisu povereni isključivo firmi KnowIT, već svim pomenutim kompanijama, znači za 12 njih, umesto za jednu, kako je netačno navedeno u tekstu. Firma KnowIT je dakle prihodovala višestruko manji iznos od pomenutog.
Sistemska digitalizacija države ne sme da se koristi kao oruđe političkih ili medijskih obračuna. Umesto paušalnih napada, pozivamo na dijalog utemeljen na činjenicama, stručnosti i interesu svih građana Srbije.
Marko Gvero, direktor Uprave za trezor
Odgovor novinara Radara u narednom broju
