Lančana reakcija je pokrenuta: poziv studenata svih državnih univerziteta u Srbiji na hitno raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora izazvao je, sudeći prema objavama na društvenim mrežama, pravu eksploziju entuzijazma među građanima nezadovoljnim stanjem u zemlji. I to baš kad je izgledalo da umor počinje da pobeđuje, protesti jenjavaju a približava se i leto u kome bi bilo još teže održavati pobunu koja, uprkos raznim promenama koje su se desile, ni posle šest meseci nije uspela da postigne proklamovane ciljeve.
Efekat bi, ipak, mogao biti tektonska promena, a ne puko podizanje optimizma. Nakon odluke društvene grupe sa trenutno daleko najvećom podrškom javnosti da otvoreno stupi na političku scenu, nema sumnje da će i odgovor vlasti, koja je već pokazala nameru da se grčevito bori za opstanak, biti snažan – pa makar stizao zaobilaznim ili etapnim putem, verovatno sa odugovlačenjem. Na ispitu je i opozicija, koja je, pravedno ili ne, skoro dovedena u situaciju „podrži ili nestani“, uz neizbežne asocijacije na sudbinu godinama najveće opozicione stranke, Srpskog pokreta obnove, nakon odbijanja učešća u pokretu koji je srušio Slobodana Miloševića.
Povratka nazad sada više nema, a okršaj bi mogao biti izrazito žestok.
Računica
Kada bi bilo kakvu težinu imala reč Aleksandra Vučića, za mnogo toga nenadležnog, ali za raspisivanje izbora na obrazložen predlog Vlade ustavno jasno nadležnog (član 109), stvar bi već u ponedeljak uveče bila rešena i čekao bi se samo datum održavanja prevremenog glasanja koje bi trebalo da razreši šest meseci dugu društvenu i političku krizu. „Hoćete izbore? Imaćete ih uvek i pobedićemo vas još ubedljivije“, eksplicitno je, recimo, rekao 2. marta u Boru, a istog, ne tako davnog meseca, pominjao je čak i datum njihovog mogućeg održavanja (8. jun, za kada su zakazani redovni lokalni izbori u Kosjeriću i Zaječaru).
Na ispitu je i opozicija koja je dovedena u situaciju „podrži ili nestani“, uz neizbežne asocijacije na sudbinu SPO nakon odbijanja učešća u pokretu koji je srušio Slobodana Miloševića
Verovatnije je, međutim, u vreme pripreme ovog broja Radara, u utorak, delovalo da je od tog Vučićevog važniji stav njegovog partijskog šefa, Miloša Vučevića, izrečen nekoliko sati pre saopštavanja zahteva studenata – da vanredni izbori ovoga puta za naprednjake nisu prihvatljivi, sa obrazloženjem da bi bili „katastrofa za državu“. Sve to uprkos činjenici da su, dok su bili jaki, bez ikakve potrebe više puta izazivali potpuno nepotrebne prevremene izbore – iako nikakve parlamentarne krize nije bilo, niti je zemlja bila u stanju neproglašenog vanrednog stanja, kao danas (uprkos tome, vanredni izbori 2014. raspisani su upravo uz Vučićevo navođenje „loše atmosfere u društvu“ kao navodnog razloga).
Važeća verzija mogla bi da bude poznata u sredu 7. maja uveče, kada Vučić planira da se oporavi od iznenadnog zdravstvenog problema zbog koga je prekinuo posetu Americi i vrati se svojim redovnim aktivnostima. Odnosno, kada se obrati građanima na čiju podršku računa i objasni im šta je potrebno da misle, a ostalima uputi novu porciju spinova, uvreda i pretnji.
I neće mu biti lako, onako rovitom od stanja povišenog krvnog pritiska koje ga je sprečilo da se sretne sa Donaldom Trampom. Pre nastupa koji će čitaocima Radara već biti poznat kad ovaj broj budu imali u rukama, moraće dobro da se napregne računajući šta mu se više isplati u verovatno najtežem političkom trenutku s kojim se suočio nakon tačno 13 godina vladanja (parlamentarni i prvi krug predsedničkih izbora čije posledice trpimo održani su 6. maja 2012).
Hoću – neću
Odluka zaista nije laka: da prihvati studentsku bačenu rukavicu i ide na izbore u situaciji očiglednog pada rejtinga? Ili da isti taj rejting dodatno ugrozi odbijanjem vanredne provere biračke volje, što bi ga, u očima sopstvenih birača, predstavilo kao kukavicu i obesmislilo godinama građen imidž zahvaljujući kome ga deo društva iskreno podržava.
Da li da raspiše izbore i pokuša da pobedu osvoji krađom, što mu garantuje ozbiljnu pobunu, poput nekadašnje petooktobarske – jer je poznato da je odbrana izborne pobede mnogo snažnija motivacija za uličnu borbu od gotovo bilo čega drugog?
Ili da pokuša da nađe opravdanje za odlaganje odluke o izborima, tako da to ne deluje kao kukavičko neprihvatanje – recimo, pravljenjem nekog još većeg problema od ovih koje sada imamo, što mu nije nepoznata metodologija delovanja. Razlika je samo u tome što više nema moć kakvom je raspolagao u prethodnim manevrima te vrste, kada bi se, posle potpaljivanja nekog „požara“ pojavljivao kao spasilac bez koga bi sve propalo: posle američkog fijaska, sve i da na nekom naknadnom „popravnom ispitu“ uspe da se sretne sa Trampom, posle u SAD izraženog stava o Evropskoj uniji i sve češćih evropskih ocena da su studentski zahtevi, zapravo, zahtevi EU, ali i posle zatezanja oko odlaska u Moskvu, jasno je da mu je i međunarodna pozicija, građena po formuli Josip Broz 2.0, značajno ugrožena.
Ono što vlasti najmanje odgovara jeste referendumska atmosfera, a ona je, zahvaljujući snažnoj potrebi većinske javnosti za normalizacijom života i povratkom u ustavne okvire, stvorena čim je studentski zahtev, posle višenedeljnog nagađanja, konačno saopšten
O unutrašnjoj da ne govorimo – društvena promena je više nego očigledna i o njoj ne govore samo objavljena istraživanja javnog mnjenja, nego i razne slike sa terena. To što elokventna Ana Brnabić nije uspela da „ubode“ poslovicu „ko se mača lati, od mača i strada“ ne znači i da nije svesna da je došlo vreme njene materijalizacije: o tome, recimo, govori činjenica da aktivisti stranke koja je donedavno organizovala opkoljavanje uličnih štandova političkih protivnika, ne dozvoljavajući im čak ni direktan kontakt sa potencijalnim biračima, sada moraju bukvalno da beže od razjarenih građana, čim na nekom prometnijem mestu pokušaju da postave svoju propagandnu tezgu.
U takvim okolnostima, ono što vlasti najmanje odgovara jeste referendumska atmosfera, a ona je, zahvaljujući snažnoj potrebi većinske javnosti za normalizacijom života i povratkom u ustavne okvire, stvorena čim je studentski zahtev, posle višenedeljnog nagađanja, konačno saopšten. I to uprkos činjenici da mnoge nedoumice i dalje postoje i da na strani koja želi promenu vlasti još nije formiran jasan i jedinstven front, zahvaljujući kome bi upotreba tog termina bila potpuno opravdana.
Bez studenata na listi
Izgleda da studenti nisu samo odlučili da nam informacije daju „na kašičicu“ kako bi držali pažnju javnosti, već da ni mnoge važne odluke još nisu donesene – što zbog sporog načina usaglašavanja u direktnoj demokratiji koju primenjuju, što zbog potrebe dogovora sa ostalim akterima.
U prvom saopštenju, u ponedeljak uveče, osim isticanja zahteva da se Skupština momentalno raspusti i raspišu vanredni izbori, studenti u blokadi pozvali su „narod da podrži listu kojoj će studenti u blokadi svih visokoškolskih ustanova na teritoriji Srbije preneti svoje poverenje, kako bi na terazijama pravde pobedila istina“. U tom saopštenju nije bilo drugih detalja odluke – počev od objašnjenja da li glasanjem koje traže nameravaju da dođu do prelazne vlade koja bi stvorila uslove za poštene izbore, na kojima bi bile kandidovane različite politike, preko objašnjenja načina na koji misle da se izbore za svoj zahtev i mera koje će preduzeti ako odgovor bude negativan, do detalja o načinu formiranja izborne liste koju najavljuju.
Prethodno je, takođe od studenata, stigla informacija da je formirana inicijativa građana „sačinjena od raznih društvenih grupa koje mesecima podržavaju studentski i građanski pokret, a sa ciljem izlaska iz duboke društvene krize“ čiji su potpisnici IT Blokada, Zahtevi inženjera, Udruženje potrošača „Efektiva“, Savez ekoloških organizacija Srbije, Udružena prosveta Srbije, Kragujevački advokati uz studente, Ansambl Knjaževsko-srpskog teatra Kragujevac i pRoTeSt Udruženi radnici RTS-a. U objavi je upućen i poziv svim solidarnim organizacijama i inicijativama, formalnim i neformalnim, građanskim, strukovnim i civilnim, da se pridruže.
Studenti su naknadno u izjavama medijima objasnili da sami neće biti na izbornoj listi. Prema rečima studenta Pravnog fakulteta Petra Živkovića interno su „uspostavili kriterijume po kojima bi neko mogao da se nađe na studentskoj listi“, a studentkinja FPN Sofija Perić najavila je da će njihovu podršku dobiti ljudi koje smatraju kredibilnim i za koje misle da će „zastupati glas naroda kako treba“ i dodala da odluka o listama još nije donesena.
Poruka opoziciji
Živković je poslao i poruku opoziciji, rekavši da ono što najmanje očekuju jeste podrška. Podsetio je i da parlamentarne stranke imaju stalne članove u sastavu RIK-a, stalne članove u biračkim odborima, što bi moglo da doprinese njihovoj borbi u slučaju da izbori budu raspisani. „Svakako mislim da bi trebalo da ih gledamo kao saveznike, ali i nadamo se njihovoj podršci. Kako će to izgledati, videćemo“, rekao je Živković, konačno ostavljajući prostora za razgovor sa opozicijom, što je mesecima unazad nedostajalo, preteći da jedina sigurna žrtva pobune budu upravo oni koji su se u prethodnih 13 godina borili protiv autokratske vlasti, pa makar i neuspešno.
Otvoreno skeptičan bio je jedino Novi DSS, čiji je lider Miloš Jovanović ocenio da je velika šteta ako se odustalo od ideje prelazne vlade.
I pre te poruke, stigle su podrške pojedinih stranaka „na neviđeno“, dok je u drugim delovima opozicije preovladao oprez zbog nedostatka potpune informacije („treba to testo još da dokvasava“, glasilo je jedno objašnjenje koje smo dobili). Otvoreno skeptičan bio je jedino Novi DSS, čiji je lider Miloš Jovanović ocenio da je velika šteta ako se odustalo od ideje prelazne vlade. „NDSS i dalje smatra da je to jedino moguće rešenje za čiju realizaciju je potrebno zajedništvo svih opoziciono orijentisanih građana. Ako se to ne desi, a ova nova ideja to zajedništvo narušava, napraviće se strašna greška i biće propuštena još jedna prilika da stvari krenu da se normalizuju“, rekao je Jovanović, za koga „izbori koje bi organizovao Aleksandar Vučić ne mogu biti ni slobodni ni demokratski“.
U izražavanju podrške studentima nastavila je da prednjači Demokratska stranka, koja je još ranije istakla da je spremna da na izborima pruži svu neophodnu pomoć univerzitetsko-studentskoj listi, bez kandidovanja bilo sopstvene, bilo koalicione liste, zato što „uvažava činjenicu da studente trenutno podržava dve trećine građana Srbije“, iako je „više puta naglasila da u Srbiji nema uslova za fer i poštene izbore“.
Podršku su izrazili i Ekološki ustanak (uz poziv srodnim organizacijama i građanima da učine isto) i sada vanparlamentarna Socijaldemokratska stranka Borisa Tadića, kao i Savo Manojlović koji je kratko tvitnuo: „Podrška! Studenti treba da učestvuju na izborima.“
Prelazna vlada
Saopštenjem podrške oglasio se i Zeleno-levi front, čija je kopredsednica Biljana Đorđević za Radar podsetila da je, stajanjem iza predloga Vlade narodnog poverenja, ta stranka saopštila da je to poziv na dijalog oko rešenja iza kojeg moraju da stanu svi, jer niko ne može sam da se izbori sa kriminalnom hobotnicom SNS.
„Ako neki predlog nema najširu moguću podršku teško da će uspeti čak i da je najbolje formulisan jer nijedan od ovih predloga ne možemo nametnuti bez najšireg društveno-političkog pritiska“, ocenila je ona, uz podsećanje da ZLF aktivno podržava opozicione liste u Kosjeriću i Zaječaru, iako sama ne učestvuje na tamošnjim izborima. Uz podršku priznanju studenata da aktuelni režim ne može da ispuni njihove zahteve i da je izgubio legitimitet, kao i samom njihovom političkom organizovanju, ona je izrazila spremnost za saradnju i podršku studentima: „Treba svi da udružimo snage. Nama je prvi cilj smena ove kriminalne vlasti pa imajući to na umu, podržaćemo ono rešenje koje najbrže i najsigurnije vodi ka tom cilju. O tome će svakako odlučivati organi ZLF“, rekla je Biljana Đorđević.
Iako studenti nisu objasnili da li bi izbori koje zahtevaju trebalo da dovedu do prelazne ili do vlade punog kapaciteta, ima osnova za pretpostavku koja preovlađuje u javnosti, da bi to svakako bila prelazna vlada.
U nedostatku izjašnjavanja Stranke slobode i pravde o predlogu studenata, za neki uvid u raspoloženje u toj stranci mogao bi da posluži stav koji je njen lider Dragan Đilas izneo na sednici Glavnog odbora 27. aprila, ocenivši da do promena neće doći na ulici, već samo na poštenim izborima, za koje je preduslov prelazna vlada. Tada je dodao i da je „SSP spremna da podrži i neki drugi model dolaska do poštenih izbora, ako on postoji, bez obzira na to kakve posledica ima po samu stranku, a kao „dobitnu kombinaciju i za Srbiju“ označio je model iz Kosjerića, gde su, na inicijativu studenata, opozicione stranke formirale jedinstvenu listu koja ima podršku akademaca.
Iako studenti nisu objasnili da li bi izbori koje zahtevaju trebalo da dovedu do prelazne ili do vlade punog kapaciteta, ima osnova za pretpostavku koja preovlađuje u javnosti, da bi to svakako bila prelazna vlada. Nakon oslobađanja zarobljenih institucija i povratka u zakonske i ustavne okvire, što je, zapravo, zajednički cilj različitih društvenih grupa ujedinjenih u pobuni, svakako bi došle do izražaja razlike koje će neminovno postojati među poslanicima „studentske liste“ bez studenata, kako god ona bude sačinjena. Naravno, preduslov za priču o tako dobijenoj prelaznoj vladi je da upravo ta lista bude pobednička, ili, eventualno, formira skupštinsku većinu sa drugim listama, poput manjinskih. I pre svega toga – pod uslovom da izbori budu raspisani.
