Pišu: Milan Ćulibrk, Vuk Z. Cvijić
Narodna banka Srbije poverila je privatnoj firmi Soft 4 smart u martu prošle godine 596,5 miliona dinara ili više od pet miliona evra vredan posao „unapređenja i održavanja postojećih aplikativnih rešenja“ i to do 2026. Na prvi pogled samo još jedan u nizu čudnih dilova ljudi iz vrha vlasti sa nekom od kompanija, čiji vlasnici blisko sarađuju sa SNS-om.
Ovaj ugovor je, ipak, čudniji od većine sličnih, jer Soft 4 smart u 2024, kada je i pobedio na tenderu centralne banke, nije imao nijednog zaposlenog, što se lako može utvrditi i na sajtu APR-a. A sa NBS je ugovorio da joj i ove i naredne godine pruža savetodavne usluge, izrađuje potrebne aplikacije i pruža druge vidove IT podrške.
Kako to uspeva bez ijednog zaposlenog? To očito nije smetalo nikom u NBS, na čijem čelu je već skoro 13 godina, od avgusta 2012, Jorgovanka Tabaković, koja je u septembru iste godine, na predlog tadašnjeg lidera stranke Aleksandra Vučića, izabrana za zamenicu predsednika SNS-a, s tim što je „zamrzla“ tu funkciju dok je guverner. I tako, već skoro 13 godina. Neobične javne nabavke, nažalost, nije zamrzla.
Radar je u prošlom broju objavio da su Ministarstvo finansija i Uprava za trezor firmu Nouit angažovali za više od 70 javnih nabavki, vrednih skoro 123 miliona evra. Na taj tekst reagovao je direktor Uprave za trezor Marko Gvero, navodeći da je „većina“ tih ugovora „realizovana putem konzorcijuma više firmi, gde je Nouit bio jedan od izvršilaca, a ne isključivi nosilac posla“. U odgovoru se ističe i da poslovi vredni 123 miliona evra „nisu povereni isključivo Nouitu“, da je na njima bilo „angažovano 12 domaćih i međunarodnih kompanija“, da je Nouit „prihodovao višestruko manji iznos od pomenutog“, ali se ne precizira koliko je uplaćeno baš toj firmi.
Vrh ledenog brega iza koga se kriju dobro uigrani partneri
Pomenuta javna nabavka NBS iz marta 2024. samo je vrh ledenog brega, jer gotovo da nema godine u kojoj ona sa Soft 4 smartom nije sklopila bar jedan posao. Radar je otkrio bar osam takvih ugovora u prethodnih pet godina. Po jednom je ta firma „pobeđivala“ na tenderima NBS 2019, 2023. i 2024, dva puta 2020. i čak tri puta 2022. I samo joj je NBS u tom periodu isplatila čak tri milijarde i 766 miliona dinara ili više od 32 miliona evra.
Najvredniji ugovor na 8,2 miliona evra zaključili su 29. decembra 2020, dva dana uoči Nove godine. Za te pare Soft 4 smart trebalo je da „transformiše infrastrukturne sisteme, servise i platforme za obradu i pohranjivanje podataka“ NBS, odnosno da obezbedi „programske pakete i informacione sisteme“ za to. Samo mesec dana ranije, 20. novembra 2020. od iste firme NBS je naručila i „rešenje za optimizaciju i digitalizaciju administrativno-tehničkih i ključnih poslovnih procesa NBS“, a vrednost tog posla bila je skoro 6,2 miliona evra. U roku od samo 40 dana NBS je firmi koja je u to vreme imala samo 10 zaposlenih poverila dva velika posla, vredna više od 14 miliona evra.
14,3 miliona evra
vredne su javne nabavke, koje je NBS krajem 2020, u roku od samo 40 dana, ugovorila sa dve međusobno povezane firme, Soft 4 smartom i Smart investment grupom
Drugi po značaju ugovor za „unapređenje postojećih aplikativnih rešenja“, koji je kasu centralne banke utanjio, a račun Soft 4 smarta podebljao za skoro sedam miliona evra isti partneri potpisali su 21. februara 2023. Uz već pomenuti ugovor iz marta prošle godine, po kom bi firma, koja više nema nijednog radnika, trebalo da pruža savetodavne usluge i podršku NBS do kraja naredne godine, top-listu od pet najvrednijih poslova dva očito dobro uigrana partnera zaključuje ugovor iz oktobra 2019, po kom je Centralnu banku „rešenje za unapređenje u operativnim, kontrolnim i izveštajnim aktivnostima sa pratećim informaciono-komunikacionim dobrima“ koštalo 4,84 miliona evra.
Zajednički i solo nastupi povezanih preduzeća
I kamo lepe sreće da je ovo bio konačni ceh koji je u tom periodu za IT usluge platila NBS. Duplo više, čak 16 ugovora potpisala je sa još jednom „pametnom“ firmom, Smart investment grupom. Njene usluge centralnu banku su do sada koštale više od četiri milijarde dinara ili 34,6 miliona evra. U prethodnih pet godina ona je po jednom „pobeđivala“ na tenderima NBS 2020. i 2022, dva puta 2023. i po četiri puta 2021. i 2024.
Na nekim od tih tendera Smart investment grupa i Soft 4 smart su nastupali zajednički. Istog dana, na iste sume, za iste namene kao i sa Soft 4 smartom, NBS je zaključio nekoliko ugovora i sa Smart investmentom, od kojih je jedan vredan 8,2 miliona evra, drugi skoro sedam miliona, a treći oko pet miliona evra. Isti tandem, pojačan Enelom iz Novog Sada, krajem 2019. zaključio je još jedan, nešto više od četiri miliona evra vredan ugovor sa NBS za podršku i aplikativna rešenja za „unapređenje deviznog i računovodstvenog poslovanja i infrastrukturna dobra“.
S druge strane, Smart investment je sa NBS sklopio i nekoliko poslova, u koje nije bila uključena sestrinska firma, Soft 4 smart. Jedan takav ugovor zaključen je u decembru 2021. i po njemu je NBS po ceni od 4,8 miliona evra naručila „rešenja za unapređenje u operativnim, kontrolnim i izveštajnim aktivnostima sa pratećim informacionim dobrima“. Uz to, pred novogodišnje praznike, 29. decembra 2024, sa Smart investmentom NBS je sklopila još jedan, više od tri miliona evra vredan ugovor za „licenciranje Microsoft proizvoda i tehničke podrške za IKT infrastrukturne sistemske servise“. Upola manje vrednu javnu nabavku od milion i po evra NBS je dodelila Smart investment grupi, koji se na taj tender prijavio sa još jednom firmom sličnog imena, E-Smart sistemom.
Osim zajedničkih poslova sa NBS, Soft 4 smart i Smart investment imaju još nešto zajedničko. Formalni vlasnik obe firme nekoliko godina bio je Stevan Obradović. Iako se IT sektor vezuje za mlade, on je u maju 2013, kada je već imao 64 godine, preuzeo Smart investment, koji je tri godine ranije osnovao Branko Kuzmanović i to za iznajmljivanje i lizing automobila i lakih motornih vozila.
Pre promene vlasnika, promenjena i delatnost firme
Pre promene vlasnika, firma je promenila delatnost i registrovala se za „ostale IT usluge“, a taj zahtev u ime vlasnika APR-u je podneo Igor Isailović, advokat blizak Siniši Malom i ljudima iz vrha SNS-a, koji je tri godine bio poslovni ortak bivše premijerke i aktuelne predsednice parlamenta Ane Brnabić. Isailović je, naime, imao 30, a Brnabić 70 odsto u firmi Enerdži end inovejšn, koju su njih dvoje osnovali u julu 2015, pre nego što je Brnabić postala premijerka, a iz APR-a je izbrisana u julu 2018. Ali stare veze teško da su izbrisane i pokidane.
Pet i po godina nakon preuzimanja Smart investmenta, Obradović je vlasništvo nad tom firmom 31. decembra 2018. preneo Maji Jakovljević, da bi se istog dana, u 72. godini života, ponovo otisnuo u vode privatnog biznisa i osnovao firmu za računarsko programiranje Soft 4 smart, u kojoj je do avgusta 2022. bio i direktor. Već u prvoj godini nova firma je sa samo jednim zaposlenim prihodovala više od tri miliona evra, a u 2020. sa dva zaposlena povećala prihod na više od 10 miliona evra. I to isključivo zahvaljujući poslovima sa NBS, koja, po svemu sudeći, ima svoje favorite u IT sektoru, kao što ih izgleda ima i Ministarstvo finansija.
Pre nego što je Stevan Obradović preuzeo Smart investment, prethodni vlasnik je firmu za iznajmljivanje automobila preregistrovao za „ostale IT usluge“. Zahtev APR-u je u njegovo ime podneo advokat Igor Isailović, koji je blizak Siniši Malom, a bio je poslovni partner Ane Brnabić
Prvi, vredan više od šest miliona evra bez PDV-a zaključen je 6. novembra 2020, s tim što je mesec i po pre toga NBS tu istu javnu nabavku obustavila, uz obrazloženje da nijedna ponuda nije prihvatljiva.
Sa ove vremenske distance posebno je zanimljivo da se, uz Soft 4 smart i Smart investment, na taj poništeni tender prijavio i Prointer, do tada jedan od miljenika vlasti, čiji su prihodi za samo četiri godine, između 2012. i 2016. vrtoglavo uvećani čak 223 puta, sa 0,6 na 134 miliona evra. Javna je tajna da se takav uspeh Prointera pripisuje Slaviši Kokezi, bivšem predsedniku FSS i funkcioneru SNS-a, koji je posle sukoba sa Vučićem i optužbi da je „ukrao više od 600 miliona evra“ nestao bez traga i glasa. A njegove poslove preuzele su druge firme.
Oni koji ništa ne znaju osim da kradu misle da su smart, a da su građani only fools and horses
Sam Obradović svojevremeno je Draganu Dobrašinoviću iz Topličkog centra za demokratiju i ljudska prava potvrdio da je njegova firma 2019. i 2020. sklopila poslove sa NBS, ali ga je za „više detalja“ uputio na direktorku Maju Jakovljević. A upravo njoj je pre toga preneo svih 100 odsto vlasništva u Smart investmentu, koji je te iste godine sa NBS ugovorio posao od skoro 8,2 miliona evra, za 1,6 miliona evra vredniji od ukupnih prihoda te firme u 2019. Od avgusta 2022. Obradović nije vlasnik ni Soft 4 smarta, jer je udeo u toj firmi preneo na Dubravku Obradović, koja je u februaru napunila 78 godina, a od decembra 2023. direktor firme je Strahinja Spasić, koji je na tom mestu zamenio Dušana Bjelića.
„Kada smo pre nekoliko godina otkrili da su dve međusobno povezane, a na slobodnom tržištu suštinski nepostojeće IT firme, kroz tri po svemu problematična ugovora u kojima su se pojavljivale kao jedini ponuđači, od NBS dobile više od 18 miliona evra, bio sam fasciniran drskošću i jedne i druge strane. Jer, dati toliko novca dvema firmama bez praktično ikakve poslovne reputacije, sa svega četvoro zaposlenih, izgledalo mi je previše čak i za, u tom trenutku već dobro uhodanu, esenesovsku pljačkašku mašineriju. Sada, nakon istraživanja Radara i novih podataka do kojih su njihovi novinari došli, i posle svih pljačkaških zahvata vlasti, koji se mere desetinama milijardi evra za poslednjih nekoliko godina, jasno je da je poslovanje ove dve firme sa NBS samo delić opšteg koruptivnog mozaika Srbije“, kaže Dragan Dobrašinović za Radar.
I ranije su ugovori NBS sa dve firme bez ikakve reputacije delovali previše čak i za već dobro uhodanu pljačkašku SNS mašineriju. Sada, nakon novih podataka jasno je da je poslovanje ove dve firme sa NBS samo delić opšteg koruptivnog mozaika Srbije
Dragan Dobrašinović
Za njega, kako ističe, nema ničega u ovim poslovima čega nema u sektoru građevine, infrastrukture, ni bilo koje druge oblasti u kojima se Zakon o javnim nabavkama primenjuje ili je njegova primena isključena. Tvrdi i da posao uvek, bez izuzetka, dobijaju firme bliske vrhu vlasti.
„Na tenderu, ukoliko ga ima, pojavljuje se samo jedan ponuđač, a kada ih je dva, drugi je, po pravilu, tu samo da bi fingirao konkurenciju. Konkursni kriterijumi su podešeni tako da u startu osujete svaku zdravu konkurenciju. Firme koje dobijaju poslove reference stiču isključivo, ili gotovo isključivo, u poslovanju sa državnim institucijama. Poslovi su višestruko preplaćeni. Takozvana koruptivna renta se u vreme vlasti DS u proseku kretala od 15 do 30 odsto, dok u poslednjih nekoliko godina, pod SNS-om, iznosi od 150 do 300 odsto. Nijedna državna institucija se na dovoljno ozbiljan i dubinski način ne bavi istraživanjem niti, razume se, procesuiranjem korupcije. I sve dok je tako, podrazumeva se da će oni, makar i ništa ne znali sem da ukradu, što najčešće i jeste slučaj, biti smart, a građani Srbije only fools and horses“, zaključuje Dobrašinović.
Gde ima posla za „majke“, ima i za njihove „ćerke firme“
Za razliku od Soft 4 smarta, u kom su za manje od tri godine promenjena tri direktora, već godinama zakonski zastupnik Smart investmenta je Nikola Garić, koji je, prema pisanju portala Pištaljka, od 1997. do 2007. imao tezgu na bivšem novobeogradskom „Buvljaku“. Slučajno ili ne, Garić je svojevremeno bio i direktor firme Mi-La, koja je u julu 2022, u paketu sa Marina tekom, pripojena Soft 4 smartu. Pre nego što se „utopila“, Marina tek je, takođe sa NBS, u januaru 2022. ugovorila javnu nabavku „opreme za podršku u obavljanju trezorskih i blagajničkih poslova“ za nešto više od 38.000 evra.
Sa institucijom na čijem je čelu Jorgovanka Tabaković, brojne poslove zaključivale su i „ćerke firme“ Smart investmenta. Jedna od njih, Edeja inženjering, u julu 2021. od NBS je dobila 1,15 miliona evra vrednu javnu nabavku „automatskog sistema za obradu novčanica“. A samo godinu i po kasnije, u januaru 2023, Edeja je izbrisana iz registra, jer se pripojila matičnoj firmi, Smart investmentu. Osim u tom, Maja Jakovljević jedina je vlasnica još nekoliko preduzeća, od kojih je neke registrovala u poslednje dve godine.
Od 2018. jedina vlasnica Smart investmenta je Maja Jakovljević, koja je u poslednje dve godine osnovala još tri nova preduzeća, IT firmu Lago mare, Hefest ril estejt za izgradnju stambenih i nestambenih zgrada i Livro, za nespecijalizovanu trgovinu na veliko
Preduzeće Lago mare osnovala je u julu 2023. za ostale IT usluge i već do kraja te godine uspela je da prihoduje više od milion evra, uz neto dobit veću od 150.000 evra, pa se sa nestrpljenjem očekuju podaci za 2024. Pre pola godine, krajem oktobra 2024. Jakovljević je na svoje ime registrovala i firmu za izgradnju stambenih i nestambenih zgrada Hefest ril estejt, a od februara 2024. jedina je vlasnica i direktorka firme za nespecijalizovanu trgovinu na veliko Livro.
Po ugledu na starijeg partnera u mnogim zajedničkim poslovima sa NBS, i Soft 4 smart je imao nekoliko „ćerki“ i „sestara“, od kojih su dve, Marina tek i Mi-La, postale sastavni deo matične firme, doduše bez ijednog zaposlenog. Ono što tu firmu još više izdvaja od velikog broja IT kompanija je da godinama, dok je od NBS dobijala milione evra, nije imala neto dobit veću od 2.000 evra. Konkretno, 2020. njen profit bio je 2.015, a naredne godine jedva 1.888 evra.
To je zaista teško objasniti, tvrde upućeni u profitne margine IT firmi, uz opasku da bi sve bilo smešno da nije tužno, jer se, ipak, radi o javnom novcu, koji je toj firmi uplaćivala NBS. Istine radi, 2022. legalno iskazani profit je iznosio oko 200.000, godinu kasnije oko 150.000, da bi lane pao na 16.300 evra. I to uprkos činjenici da u bilansu uspeha Soft 4 smarta stoji da lane nije imala nikakvog troška za zarade, jer nije bilo ni zaposlenih.
Za pet prethodnih godina ta firma je prijavila ukupnu neto dobit od jedva 370.000 evra, dok su joj prihodi bili skoro 20 miliona evra. Drugim rečima, na 100 evra prihoda imala je profit od samo 1,85 evra. Nedovoljno i za najmanje profitabilne delatnosti, a kamoli za firmu koja pruža visoko sofisticirane usluge, sumnjičavo vrte glavom poznavaoci prilika u IT svetu. Druge, pak, čudi bilans uspeha iz 2023, po kom su te godine ukupni troškovi za zarade 14 zaposlenih u Soft 4 smartu bili 0,92 miliona evra, a prosečna bruto plata oko 5.500 evra mesečno. To, naravno, ne znači da je svako od zaposlenih i dobio toliko, jer prosek ostaje isti i ako samo jedan svakog meseca dobija 57.550, a ostali po 1.500 evra. Neki, pak, još pamte da je prosečna bruto zarada u toj firmi pre pet godina bila 735, a neto jedva 460 evra, za 10 odsto manje od proseka Srbije. Takav način funkcionisanja firme, koju je angažovala NBS, mnoge asocira na protočni bojler, jer sve što u nju uđe, brzo iz nje i izađe.
Zbog činjenice da je za pet godina ostvarila prihod od skoro 20 miliona, a da je profit bio svega 370.000 evra, poznavaoci prilika u IT sektoru kažu da ih Soft 4 smart podseća na protočni bojler, jer sve što u nju uđe, skoro automatski iz nje i izađe
Mnogo boljim odnosom ukupnog profita od 1,1 milion i prihoda od 32,8 miliona evra u pet poslednjih godina ne može se pohvaliti ni Smart investment, s tim što je ta firma od 2021. do prošle godine broj zaposlenih uvećala sa 16 na 31. Uz to, ne treba smetnuti s uma ni da mu je 2016. prihod bio tek nešto veći od četvrt miliona, a lane je dostigao skoro osam miliona evra.
I to pre svega zahvaljujući javnim nabavkama NBS, sa kojom je od 2017. do 2020. sklopila osam, a od tada još bar 11 ugovora. I kako sada izgleda, nijedna od zainteresovanih strana ne namerava da menja strategiju za naredni period. A i što bi, ako od toga neko ima korist, a nikom od nadležnih ništa nije ni sumnjivo, ni sporno. Pa dok traje, traje.
