I pre nego što su se ostali plenumi izjasnili o ideji studenata novosadskog Fakulteta tehničkih nauka o prevremenim parlamentarnim izborima kao rešenju polugodišnje krize, vlast je, najpre kroz usta Ane Brnabić, predsednice Skupštine Srbije, takvu mogućnost odbila. Zaključak o strahu bio je neizbežan, s obzirom na činjenicu da je upravo s te strane, donedavno, stizao poziv na izbore: odbijanje studentskog predloga zazvučalo je kao priznanje da i sami naprednjaci raspolažu podacima o padu sopstvenog rejtinga. Poput, recimo, onih koje je nedavno objavila Crta, prema kojima građani znatno više veruju studentima (51 posto) nego Aleksandru Vučiću (33 posto).
Možda baš zato, Vučić je u naknadnoj izjavi ostavio mogućnost da izbore ipak raspiše, ali na način („nikad se ne zna“) koji je više govorio o njegovoj potrebi da ostavi utisak da je sve pod njegovom kontrolom, nego o bilo kakvoj spremnosti da zahtevu udovolji. U ubrzanom toku događaja, celu priču u zasenak je bacio policijski napad na studente DIF-a u Novom Sadu u ponedeljak, neposredno pred odlazak ovog Radara u štampu, kao moguća najava guranja procesa u najnepoželjnijem pravcu.
I pre intervencije protiv novosadskih studenata, međutim, bilo je dovoljno razloga za ocenu da je situacija daleko komplikovanija od prognoze da bi skori izbori pod postojećim uslovima bili kraj sve represivnije naprednjačke vladavine. U uslovima kada vlast i dalje raspolaže brojnim polugama moći garancije za takav ishod jednostavno nema, koliko god nesumnjivo bilo da je proces opadanja moći SNS-a i samog Vučića, uveliko u toku. Uostalom – sve ukazuje da su naprednjaci i pre prošlogodišnjih izbora izgubili većinsku podršku građana Beograda, ali su ipak uspeli da na njima zadrže vlast.
Studentska lista
Veliki problem nalazi se, pre svega, u samoj reči „izbori“, jer je ceo komplet koji se njome opisuje, počev od objektivnog informisanja, do slobodnog glasanja i poštenog brojanja, ukinut pre više od deset godina. Upravo zbog toga plasirana je i ideja prelazne vlade koju je tražila većina opozicionih stranaka, Proglas, ali i Novosadski, Niški i Kragujevački univerzitet („ekspertska vlada“), pre nego što se FTN oglasio zahtevom za održavanje prevremenih izbora.
Od studentskog plenuma tog fakulteta do momenta štampanja Radara nije do javnosti stigao ceo tekst odluke o zahtevanju prevremenih izbora, a još uvek se čekalo i izjašnjavanje drugih plenuma o ideji rešenja krize kroz izbore. Saznalo se samo da predlog sa FTN-a podrazumeva da studenti u blokadi sastave listu za parlamentarne izbore, da se mesta na njoj podele po gradovima, kao i da se kandidati Državnog univerziteta u Novom Pazaru nađu na manjinskoj listi.
Poziv studenata FTN-a na izbore tumačen je kao „obrnut“ put dolaska do prelazne vlade, čiji bi cilj bila priprema uslova za zaista slobodne i fer izbore, ali potvrde za to nema
Takva odluka ima utemeljenje u raspoloženju građana: prema pomenutom istraživanju Crte, rađenom terenski od 3.do 16. aprila, na uzorku od 2.025 ispitanika, 32 posto njih rešenje krize vidi u vanrednim izborima, 29 posto u formiranju nestranačke ekspertske vlade ograničenog trajanja, radi sprovođenja reformi u ključnim oblastima, a 23 posto u formiranju nove vlade u okviru trenutne vladajuće većine.
U javnosti je ideja FTN-a o raspisivanju prevremenih izbora tumačena kao „obrnut“ put dolaska do prelazne vlade, čiji bi cilj bila priprema uslova za zaista slobodne i fer izbore. Studenti to, međutim, nisu javno saopštili, a tekst predloga odluke koji je nezvanično bio u opticaju i u koji je očigledno i vlast imala uvid, nije potvrđivao takvu verziju. Naprotiv – način na koji je u tom dokumentu definisan „društveni dogovor“ o ključnim zahtevima budućoj sudskoj, izvršnoj i zakonodavnoj vlasti, pre je sugerisao da je reč o izborima za vlast punog mandata. Postojala je mogućnost da se predlog u proceduri usvajanja izmeni amandmanima, ali do donošenja i saopštavanja konačne odluke nije bilo osnova za spekulisanje o takvom ishodu.
Zec u šumi
Komentarisanje na neviđeno koje je odmah nastupilo – a reklo bi se i bez pune svesti da su informacije kojima se raspolagalo nepotpune – teško da je moglo da rezultira ičim drugim osim podsticanjem podela, baš u vreme kada je društvu potreban konstruktivan dogovor i mobilisanje svih snaga kako bi se povećale šanse za oslobađanje iz sve čvršćeg zagrljaja autokratske vlasti i izbegla „repriza“ ishoda poslednjih beogradskih izbora.
I sve to dok je „izborni zec“ još u gustoj šumi. Prema nekim pretpostavkama, studenti se nadaju da bi iz EU mogla stići podrška zahtevu za raspisivanje prevremenih izbora, a kao argument u tom pravcu mogli bi iskoristiti ponudu da prekinu blokade u zamenu za izborni datum. Teško je, ipak, reći da li bi vlast i pod tim uslovima pristala na izbore 29. juna, što je, prema tvrdnji Ane Brnabić, datum koji se traži. Neki jesenji termin, s druge strane, vlastima bi mogao dati više vremena da „izbuše“ protivnike i osmisli inženjering neophodan za očuvanje parlamentarne većine sa novim mandatom od četiri godine. Ili bar da pokušaju to da urade, računajući, između ostalog, na zamor protivnika posle duge i zaista iscrpljujuće borbe.
Deo arsenala već je upotrebljen, čim se čulo za ideju FTN-a: na društvenim mrežama krenula je kampanja postavljanja osetljivih pitanja studentima, poput stava prema Kosovu i Srebrenici, sa očiglednim ciljem unošenja razdora u njihove redove i sumnje delova biračkog tela u njihovu „pravovernost“. A sve bi se to moglo ispostaviti kao manji problem od onoga koji će nastati kad krenu optužbe o kršenju zakona kojim se zabranjuje političko delovanje na univerzitetu.
O ideji izbora oglasilo se i nekoliko stranaka, ne uvek direktno komentarišući ideju FTN-a, a sve pre konačne informacije o stavu drugih fakulteta. Nakon toga, filozof Vladimir Milutinović je na mreži X ovako sumirao situaciju: „Đilas, Ponoš, Miloš Jovanović – Mi smo glavni, studenti da nas podrže i da pomognu oko kontrole. Kreni-promeni, DS, Ekološki ustanak, Solidarnost – Podržaćemo studente, oni su glavni”. I onda je dodao: „Možda je rešenje u dve kolone?“
Model Kosjerić
Bojan Pajtić, profesor univerziteta sa političkim iskustvom, gostujući na N1 predložio je tri liste: osim studentske, jednu koju bi činila udružena opozicija i drugu koja bi okupila predstavnike Proglasa, lokalnih pokreta i NVO. Time bi se, veruje, amortizovali napadi režima na studente, dobilo bi se tri puta više kontrolora, kao i prisustvo ljudi sa proceduralnim parlamentarnim iskustvom, potrebnim u procesu nakon izbora. Celu ideju, istakao je, trebalo bi proveriti istraživanjem javnog mnjenja.
S druge strane, Aleksandar Ivković, urednik vesti European Western Balkans, ukazao je na problem izostanka neophodne sinergije različitih delova društva: „Ko će moći da bude na toj listi, da li će se kandidovati studenti ili neko ljudi uz podršku studenata, da li će oni moći da imaju neki prethodni politički aktivizam… Ukoliko bude takav modalitet, siguran sam da će to izazvati neke kontroverze i teškoće u usaglašavanju sa opozicijom i drugim akterima.“
Da se SNS u Kosjeriću ne oseća sigurno ukazuje činjenica da će na izborima učestvovati i Ruska stranka, koja je naprednjacima omogućila „pobedu“ na poslednjim izborima u Nišu
Prema njegovom mišljenju, „model Kosjerića je bolji i bolje dostiže sinergiju između studenata i drugih političkih aktera“. Sličnih ocena je bilo još (Dušan Spasojević, profesor FPN-a, na primer) ali nije bilo potvrda o spremnosti studenata na takvu saradnju sa opozicijom, prema kojoj, osim u Kosjeriću, i dalje imaju oštar otklon (za razliku od sindikata sa dugom istorijom saradnje sa vlastima, sa kojima pozivaju na protest 1. maja).
A u Kosjeriću, gde će se, kao i u Zaječaru, održati lokalni izbori 8. juna, studenti su pozvali aktere da oni formiraju listu bez stranačkih obeležja i obećali podršku, ali bez svog učešća na listi. I naišli su na pozitivan odgovor – dogovoreno je pravljenje jedinstvene liste, čime je, sudeći prema izjavama meštana medijima, podignut njihov entuzijazam i nada u promene.
Na prethodnim, delimično bojkotovanim, izborima u Kosjeriću 2021. godine, naprednjaci su od ukupno 27 odborničkih mesta osvojili čak 20, ali izgleda da sada nisu preterano samouvereni. Na to ukazuje činjenica da će na izborima učestvovati i Ruska stranka, poznati satelit vlasti, koji je SNS-u omogućio „pobedu“ na poslednjim izborima u Nišu. Prema popisu stanovnika iz 2022, inače, u Kosjeriću živi četvoro Rusa, od ukupno 10.175 stanovnika. Za njihove glasove boriće se i Zdrava Srbija Milana Stamatovića, koalicioni partner SNS-a na republičkom nivou.
Zaječar
Iz Zaječara smo već dobili snimke naprednjaka koji obilaze birače lažno se predstavljajući, kao prigodnu ilustraciju pristupa vlasti tom, prema rečima Miloša Vučevića, predsednika SNS, „prvom opipavanju pulsa nakon svega ovog što nam se dešavalo“. U tom gradu već je proglašeno pet izbornih lista, od kojih čak tri čine stranke aktuelne vlasti: jednu su predali naprednjaci sa malim partnerima, drugu socijalisti i treću dr Nenad Ristović, koji je na prethodnim izborima SNS-u omogućio formiranje većine, iako je, nakon što je Vučiću vratio Zlatnu medalju za zasluge u borbi protiv koronavirusa imao imidž hrabrog protivnika vlasti. U međuvremenu, postao je i poslanik SNS.
Sa opozicione strane, u Zaječaru zajedno nastupaju Narodni pokret Srbije, Pokret slobodnih građana i Stranka slobode i pravde, uz jednu zanimljivost – lista nosi naziv „Promena u koju verujemo Uglješa Đuričković – Dragana Rašić“, iako Demokratska stranka, čija je Dragana Rašić poslanica u republičkom parlamentu, izbore bojkotuje. Listu je predala i grupa „Ujedinjeni za spas Zaječara Miladin Krstić – Mirko Jelenković“, a na njoj su uglavnom članovi DSS-a, stranke koja je pozvala na bojkot izbora. Učešće je najavio i pokret Branimira Nestorovića „Mi – snaga naroda“, koji je nedavno osnovao lokalni odbor u tom gradu.
Izbore u Kosjeriću i Zaječaru Miloš Vučević je nazvao „veoma teškim za SNS“, što nije dovoljno za tumačenje o priznanju straha od gubitka: i sam Vučić često je do sada primenjivao isti metod motivisanja sopstvenog biračkog tela, dok je mašinerija detaljno planirala popunjavanje „manjka“ na svakom biračkom mestu. Zbog toga su, uostalom, prošli lokalni izbori podeljeni u dva dela, kako bi se omogućila selidba birača.
Razloga za očekivanje da bi uzdrmani naprednjaci mogli odustati od planiranja izbornih manipulacija nema. Mnogo je verovatnije da uveliko pripremaju nove metode koje bi mogle biti testirane 8. juna, baš kao što je napad na novosadski DIF u ponedeljak delovao kao test (neuspešan, doduše) za nasilno razbijanje blokada fakulteta, kao centra pobune. A sve to nakon što je predsednik Vučić javno govorio o tome kako je u njegovoj glavi „počelo da se pojavljuje nešto loše“, odnosno potreba „da vrati“ svim ljudima koji su navodno „naneli zlo“ njemu i njegovoj porodici.
