Pišu: Vuk Cvijić i Milan Ćulibrk
Iako mnogi ne znaju za njih, oni i te kako znaju da sklapaju povoljne ugovore sa državom. Moglo bi se reći da nisu nimalo slučajno firmi dali ime Nouit (KnowIT – u bukvalnom prevodu „znaju informacione tehnologije“), jer svake godine zaključuju desetine miliona evra vredne ugovore sa državom. I to uglavnom sa Upravom za trezor i Ministarstvom finansija, čiji je ona deo.
Od 2018. promenjena su tri premijera – Anu Brnabić je nasledio Miloš Vučević, a njega Đuro Macut – ali je u svim tim vladama mesto ministra finansija bilo rezervisano za Sinišu Malog, sada i prvog potpredsednika Vlade. Pre nego što se uselio u Nemanjinu bio je gradonačelnik Beograda, od aprila 2014. do maja 2018.
Sličan razvojni put imala je i firma Nouit. Nju je u oktobru 2012, samo tri meseca nakon što je formirana prva vlada SNS-a i SPS-a, osnovao Ivan Stepanović. Sa osnivačkim ulogom od 10.000 dinara firmu je registrovao za „konsultantske delatnosti u oblasti informacione tehnologije“, da bi u septembru 2017. svih 100 odsto vlasništva preneo Sensum limitidu, koji je samo godinu dana ranije, 16. maja 2016. registrovan na Kipru. No, u javno dostupnim bazama podataka se navodi da je stvarni vlasnik Nouita Iva Pojić.
Za tri godine prihodi povećani sa 81.000 na više od 30 miliona evra
Samo nekoliko dana nakon promene vlasnika, firma je dobila novog direktora. Stepanović je podneo ostavku, a na njegovo mesto postavljen je Zvezdan Babić, koji je i danas jedini zakonski zastupnik Nouita. Sa novim vlasnikom započeo je i meteorski uspon firme, koja je 2020. završila sa poslovnim prihodom od 81.000 evra i neto profitom od svega 1.675 evra ili 197.000 dinara.
Već 2021. prihod je povećan na skoro 16,5 miliona evra, a neto dobit na 6,77 miliona evra. Za samo godinu dana, dakle, prihod je uvećan 203 puta, a profit 3.802 puta. I dok je 2020. Nouit vlasnicima za godinu dana zaradio tek nešto više od tri prosečne neto plate u Srbiji, već sledeće je neto dobit narasla na čak 13.235 prosečnih zarada u Srbiji.
Baš te 2021, firma je potpisala prva četiri ugovora sa Upravom za trezor. Tu državnu instituciju „održavanje hardvera i softverskih alata“ koštalo je 90 miliona dinara, „nadogradnja modula za kontrolu prinudne naplate“ nepunih 60, a treća faza „sistema za praćenje izvršenja budžeta jedinica lokalne samouprave“ i „implementacija dodatnih funkcionalnosti na postojeći sistem za evidenciju isplate direktne pomoći punoletnim građanima Srbije“ po skoro 50 miliona dinara.
Tu, međutim, nije bio kraj, već početak višegodišnje saradnje, svojevrsnog javno-privatnog partnerstva. Već u 2022, Nouit je pobedio na četiri puta više tendera i sa istim klijentima, koji raspolažu javnim novcem, ugovorio 16 novih poslova. Iste godine prihod te IT firme dodatno je uvećan za 70 odsto, na 28 miliona evra, uz još brži rast neto dobiti za 79 procenata, tako da je profit tada prvi put premašio 10 miliona evra. I na tom nivou, čak 6.000 puta većem nego 2020, održava se već tri godine. Prihodi su, pak, u međuvremenu povećani 370 puta i 2023. su dostigli rekord od 33,1 milion, a lane su se zaustavili na 31,3 miliona evra.
Unosni poslovi za unapred poznatog kupca koji sve plaća javnim novcem
Istraživanje Radara pokazalo je da je za samo nešto više od tri godine Nouit sa Ministarstvom finansija i Trezorom sklopio više od 70 ugovora. Po pravilu je, kao jedini ponuđač, pobeđivao na tenderima za javne nabavke te dve državne institucije i tako od početka 2022. do pred kraj aprila ove godine ugovorio poslove vredne 14,4 milijarde dinara ili skoro 123 miliona evra.
Ako se vrednost tih ugovora uporedi sa poslovnim prihodima iz finansijskih izveštaja, može se bez dublje analize uočiti da Nouit za sve druge klijente ne radi gotovo ništa i da im skoro svaki dinar na račun uplaćuju dve državne institucije, za čiji je rad nadležan Siniša Mali. Zapravo je vrednost tih ugovora i veća od ukupnih prihoda Nouita od 2021, kada je ta firma i zaključila prve ugovore sa Trezorom, a kasnije i sa Ministarstvom finansija.
Ako se vrednost ugovora sa Ministarstvom finansija i Upravom za trezor uporedi sa poslovnim prihodima, ispada da Nouit za sve druge klijente ne radi gotovo ništa i da im skoro svaki dinar na račun uplaćuju državne institucije čiji rad kontroliše Siniša Mali
Ta razlika posledica je 12 novih ugovora, koji su potpisani od početka ove godine, a taj prihod biće deo finansijskog izveštaja za 2025, pa se već sada sa sigurnošću može reći da će za Nouit i ova godina biti profitabilna. Indikativno je da su svi poslovi dogovoreni u martu i aprilu, u jeku protesta studenata i građana, koji traže veću transparentnost prilikom ugovaranja javnih nabavki. I baš u vreme kada se predsednik Aleksandar Vučić žalio da zbog protesta niko u državi više „ne želi da potpiše nijedan papir“ i da zato kasne mnogi infrastrukturni radovi, uključujući i Nacionalni stadion.
Najviše novih poslova za 2025. ugovoreno je u martu i aprilu, u jeku protesta, baš kada se Vučić žalio da zbog toga niko u državi više „ne želi da potpiše nijedan papir“ i da zato kasne mnogi infrastrukturni radovi. Biće da je neko, ipak, nešto potpisivao
Nouit očito nije imao problema da mu neko potpiše 12 novih ugovora od početka ove godine. Pri tome šest najvrednijih je zaključeno u poslednja dva meseca. Tri su potpisana u aprilu, pa će „održavanje jedinstvenog informacionog sistema za budžetsko računovodstvo“ Trezor olakšati 4,8 miliona evra, „usluge servisiranja softverskih alata i hardvera“ koštaće 4,2 miliona, a „platforma za upravljanje dugom“ skoro 1,3 miliona evra.
Tri ugovora iz marta, za održavanje „platforme za upravljanje dugom“, „sistema za trezorsko onlajn plaćanje“ i „sistema za upravljanje poslovnim i tehničkim procesima prikupljanja, obrade, kontrole, konsolidacije i izveštavanja po završnim računima budžetskih korisnika i unapređenje procesa obrade podataka“ koštaće Trezor više od 3,7 miliona evra (prvi 1,4 milion, drugi 1,2 miliona i treći 1,1 milion evra).
Broj ugovora sa državom stalno raste, pa je i profit za četiri godine narastao na 38 miliona evra
Mnogo bržim tempom od prihoda, koji uglavnom stižu iz državnog budžeta, raste profit Nouita, tako da je on samo u prethodne četiri godine pravim gazdama stvorio ukupnu neto dobit od čak 38 miliona evra. Na takvoj zaradi vlasnicima ove skoro nepoznate firme pozavideli bi i mnogo poznatiji biznismeni. A ima indicija da bi ova godina mogla biti još uspešnija. Istraživanje Radara nedvosmisleno pokazuje da iz godine u godinu raste broj tendera i javnih nabavki, koje ova firma dobija od Ministarstva finansija i Trezora. U 2023. ona je na taj način dobila 18 poslova, prošle 18, a u ovoj godini, samo do 17. aprila, već je ugovorila 12 novih poslova.
Do sada rekordan posao sa Trezorom Srbije, vredan skoro 18 miliona evra ili dve milijarde i 99,5 miliona dinara Nouit je ugovorio 14. avgusta prošle godine. Zauzvrat je isporučio „programske pakete i informacione sisteme“ za četvrtu fazu projekta „JAFIN“ (skraćenica za Javne finansije). Drugi po vrednosti ugovor od skoro 10,5 miliona evra od 16. decembra 2022. podrazumevao je „programske pakete i informacione sisteme“ za drugu fazu realizacije „Jedinstvenog informacionog sistema za budžetsko računovodstvo SPIRI“, dok je samo dva dana pre toga potpisan i ugovor na skoro 6,4 miliona evra, takođe za „programske pakete i informacione sisteme“, samo za „nadogradnju sistema za upravljanje poslovnim i tehničkim procesima, prikupljanja, obrade, kontrole, konsolidacije i izveštavanja po završnim računima budžetskih korisnika i unapređenje procesa obrade podataka“.
Indikativno je da su tri od šest najvrednijih ugovora potpisana za samo nešto više od četiri meseca, od 12. decembra prošle do 17. aprila ove godine. Trezor će Nouitu platiti 5,6 miliona evra za „savetodavne usluge, izradu aplikacija, internet i podršku“ za „održavanje Jedinstvenog informacionog sistema za budžetsko računovodstvo SPIRI“, pet miliona evra za „nadogradnju objedinjenog računovodstvenog sistema korisnika budžetskih sredstava ORIS – zdravstvo“ i nešto više od 4,2 miliona evra za „usluge servisiranja softverskih alata i hardvera“.
U kojoj je meri Nouit razvio biznis sa državom može se videti i iz napomena, koje je dostavio uz finansijski izveštaj za 2024. Ta firma je ugovore sa Ministarstvom finansija i Trezorom obilato koristila i kao garancije kod poslovnih banaka. Konkretno, lane je kao garanciju priložila tri ugovora sa Ministarstvom i čak 21 ugovor sa Trezorom, čija je ukupna vrednost oko 25 miliona evra. Od njih je pojedinačno najveći ugovor sa Ministarstvom vredan 2,3 miliona, a sa Trezorom pet miliona evra.
Koliko dobro ide Nouitu pokazuju i bilansi, iz kojih se vidi da je na kraju prošle godine ta IT firma raspolagala sa oko 16,5 miliona evra ili 1,9 milijardi dinara gotovine. Njen kapital je lane uvećan za trećinu, na 37,5 miliona, a stalna imovina za čak 63 procenta, na 16 miliona evra i pri tome nema nikakvih dugoročnih obaveza.
Povezane firme, vlasničke i druge veze
Uz to, Nouit, čiji je formalni vlasnik kiparski Sensum limitid, ima udele od po 50 odsto u još dve domaće firme, Nil dejta komjunikejšnu i Didžital netvorksu. Istovremeno, matična kompanija sa Kipra ima 50 odsto vlasništva u Smart sekjuritiju, a vlasnik druge polovine je Miomir Pojić. Smart sekjuriti je osnovan u februaru 2016. i u APR-u se još uvek kao njegova zvanična mejl adresa navodi privatni mejl Slađane Pojić, dok je stvarni vlasnik Nouita Iva Pojić. Za Miomira su pojedini mediji pisali da je u vreme vlasti naprednjaka počeo da privlači pažnju luksuznim stilom života, a izveštavali su i o njegovim poslovima sa državom. Osim vlasničkih veza, Nouit i Nil dejta komjunikejšn, imaju istog direktora, Zvezdana Babića, a sedište im je na istoj adresi, u Ulici Žorža Klemansoa u Beogradu.
O bliskoj poslovnoj saradnji Ive i Miomira Pojića svedoči još jedan podatak, koji je Radar otkrio u bilansima Nouita. U njima se vodi i dugoročno potraživanje od 2M Smart propertisa. Ta firma osnovana je pre nešto više od tri godine, u martu 2022, a po 50 odsto udela u njoj imaju Miomir Pojić i Marko Ćirković, bivši načelnik Odeljenja za suzbijanje krijumčarenja Uprave carina, koja je formacijski takođe deo Ministarstva finansija, kao i uprave za trezor i za javni dug.
Nouit, čiji je stvarni vlasnik Iva Pojić, na 15 godina pozajmio je 12,2 miliona evra 2M Smart propertisu, iako mu je gubitak tri i po puta veći od prihoda, ali su vlasnici Miomir Pojić i bivši načelnik Odeljenja za suzbijanje krijumčarenja Uprave carina
Iako je 2M Smart propertis za dve godine i devet meseci postojanja, od osnivanja do kraja 2024, uspeo da nagomila neto gubitak od 197.000 evra, tri i po puta veći od ukupnih prihoda, koji su nešto manji od 58.000 evra, Nouit je takvoj firmi odobrio dugoročnu pozajmicu na čak 15 godina u iznosu od 12,2 miliona evra ili 1,4 milijarde dinara.
Privrednici s kojima se Radar tim povodom konsultovao slažu se da iza takve kombinacije sigurno ne stoje poslovni, već pre neki drugi interesi i razlozi. Ne samo porodični, jer je jedan od suvlasnika firme, kojoj je Nouit pozajmio popriličnu sumu novca, godinama radio u upravi koja je deo Ministarstva finansija i to na prilično visokoj poziciji.
Da Nouit ima sve više posla može se naslutiti i po tome što je u prethodne dve godine sa 39 na 53 povećao broj zaposlenih. Njima za IT usluge i druge potrebe Ministarstvo finansija i Uprava za trezor plaćaju više od 30 miliona evra godišnje. Pod pretpostavkom da polovina novca ode za održavanje sistema i druge „usluge“, zar se državi ne bi mnogo više isplatilo da zaposli i duplo više, odnosno 100 vrhunskih IT stručnjaka za te poslove. Čak i da svakom od njih ponudi neto platu od oko 5.000 evra mesečno, to bi državu koštalo bruto 8,4 miliona evra. Ili 6,6 miliona manje nego što sada plaća samo jednoj privatnoj IT firmi, a ona svakako nije jedina koja radi za Ministarstvo finansija i Upravu za trezor. Sigurno je da bi u tom slučaju država uštedela. A možda se odgovor na pitanje zašto se onda to ne uradi krije u odgovoru na jedno drugo pitanje – a ko bi onda ostao bez tih miliona?
