Pre tačno mesec dana, komentarišući spisak 47 sirovinskih projekata koje je Evropska unija proglasila za strateške i činjenicu da se na njemu nije našao Rio Tintov Jadar, Aleksandar Vučić je iz Brisela poručio da ćemo za „sedam ili osam dana“ videti da će i Jadar biti proglašen, kada na red dođu projekti izvan granica EU. I time na kratko uspeo da skrene pažnju sa činjenice da je sastanak sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen prošao dosta drugačije od njihovog susreta u Beogradu u oktobru prošle godine. Ovoga puta nije imao priliku da sluša reči hvale na zajedničkoj konferenciji („posvetili ste se sprovođenju reformi, posebno u oblasti vladavine prava i demokratije i pokazali ste da dela prate vaše riječi“), pre svega zato što zajedničke konferencije nije ni bilo. Umesto toga, Fon der Lajen je samo napisala tvit u kome je poručila da Srbija „treba da ostvari EU reforme, a posebno da preduzme odlučne korake ka slobodi medija, borbi protiv korupcije i izbornoj reformi“.
I nije prvi put da predsednik iz Brisela iznosi predviđanja koja su se pokazala potpuno neutemeljana – u decembru je tako izjavio da očekuje otvaranje klastera 3 u pristupnim pregovorima krajem januara ili početkom februara, što je posle morao da zameni bojažljivim „do kraja godine“ – ali ovoga puta je sugerisao da je pozitivna odluka već doneta (samo je pitanje trenutka objavljivanja), što se ispostavilo neistinitim. U odgovoru na zahtev organizacije Marš sa Drine, Evropska komisija je 3. aprila navela da se informacije koje su tražili tiču „odluke koja još nije doneta od strane Komisije“, kao i da njihove službe moraju imati slobodu da istraže sve moguće opcije bez spoljašnjih pritisaka. Da li su pod time podrazumevali i Vučićeve, nisu precizirali.
Konačan dokaz da je nešto zapelo u nameri vlasti da igranjem na litijumsku kartu obezbedi blagonaklonost EU nalazi se u Memorandumu o razumevanju o strateškom partnerstvu u oblasti održivih sirovina, koji je potpisan prilikom posete Olafa Šolca Beogradu. Budući da je sam Memorandum uopšten i nije pravno obavezujući, predviđeno je da se u roku od šest meseci od njegovog potpisivanja napravi mapa puta sa konkretnim merama za ostvarivanje strateškog partnerstva. Devet meseci kasnije, takav dokument ne postoji ni u praznim najavama zvaničnika, a kako su za Betu rekli sagovornici iz Brisela, odugovlačenje je posledica trenutne političke situacije i protesta u Srbiji, zbog čega EU ne želi da žuri.
Poruke iz Evropskog parlamenta
Upravo su protesti motivisali i tri evroposlanika i članova Komiteta za životnu sredinu da dođu u Srbiju kako bi „pružili podršku narodu koji protestuje protiv korupcije“, kao i aktivistima i naučnicima koji se suočavaju sa pojačanom represijom zbog protivljenja rudniku Rio Tinta.
„Razgovorali smo sa meštanima u dolini Jadra, kao i sa ekspertima u Beogradu i čuli smo da je plan otvaranja rudnika litijuma naišao na ogromno protivljenje i na lokalu i od strane stručnjaka za životnu sredinu. Rio Tintove rudarske operacije u drugim delovima sveta prati istorijat ekoloških katastrofa i kršenja ljudskih prava i postoje legitimni razlozi za skeptičnost prema ovom projektu. Nažalost, ne radi se o izolovanom slučaju u Srbiji. Drugi rudarski projekti, uključujući one povezane sa Kinom, već su ozbiljno naštetili životnoj sredini. Rasprostranjena korupcija i napadi na demokratska prava deo su svakodnevnice. Zbog svega toga se ne veruje da će vlasti u Srbiji dati prioritet potrebama lokalnog stanovništva i očuvanju prirode. Kada slabi demokratska kontrola nad zajedničkim resursima, otvaraju se vrata korupciji i eksploataciji od strane velikih kompanija i upravo sa time se danas suočava srpski narod. Protivnici projekta izloženi su pretnjama, uznemiravanju i represiji. Glasovi koji bi trebali biti saslušani se ućutkuju i to je neprihvatljivo“, kaže Per Klavsen iz danske Crveno-zelene koalicije. I dodaje da bi umesto da uvrsti Jadar na listu strateških projekata, EU trebalo da izvrši pritisak na Vladu Srbije da se pridržava demokratskih prinicipa i evropskih standarda zaštite prirode.
Njegov kolega Jonas Šestet iz švedske Partije levice istakao je da čak i ako Komisija dodeli strateški status Jadru, konačna odluka ostaje na narodu Srbije. Negativna iskustva iz Bora pružaju snažan motiv da se ne ponavljaju iste grešeke, tako da ukoliko projekat nije dovoljno dobar, kompanija će morati ili da ga osmisli ispočetka ili da pronađe neki drugi projekat za sebe.
„Dolazim iz severne Švedske u kojoj imamo puno rudnika. Neki od njih su dugoročni projekti koji poštuju lokalne zajednice, ali imali smo posla i sa veoma lošim, kompanijama koje su kratko eksploatisale rudu i odlazile, ostavivši iza sebe ekološku katastrofu koja onda treba da se sanira iz državnog budžeta. Iz mog iskustva, ukoliko rudarske kompanije ne stavite u čvrste okvire, ukoliko nedostaje transparentnost i ako nema poštovanja za lokalnu zajednicu, stvari mogu da se završe veoma loše. U slučaju Jadra, najveća bojazan dolazi od mogućeg uticaja na izvore pijaće vode, ali nedostaju jasni odgovori i kompanije i države na brojna pitanja građana i naučnika. Veoma me zabrinjavaju i navodi o korupciji, kao i razmere zastrašivanja sa kojim se suočavaju aktivisti. To je potpuno neprihvatljivo, slobodno izražavanje stava je demokratsko pravo, kao što je i odbrana okruženja u kojem živite generacijama. A potpuno ista stvar čujemo da se sada dešava studentima – provokacije od strane vlasti, visok nivo zastrašivanja, arbitrarna hapšenja. To su duboko zabrinjavajući stvari, sloboda organizovanja i izražavanja političke volje je suština demokratije i upravo to je na kocki sada. Mislim da se Srbija nalazi na raskrsnici demokratskog razvoja“, kaže Jonas Šestet iz švedske Partije levice.
Dva su moguća uzroka opadanja entuzijazama koji Evropa pokazuje i prema Jadru i prema potencijalu saradnje sa aktuelnim režimom. Sa jedne strane, realizacija odabranih litijumskih strateških projekata na teritoriji EU, omogućiće joj da 2030. godine 80 odsto godišnje potrošnje litijuma bude poreklom iz tih projekata. Impresivan iznos i po sebi, a pogotovo znajući da je cilj koncepta strateških projekata bio da se što pre osigura da EU barem 10 odsto potreba za svakom kritičnom sirovine bude podmireno iz domaćih izvora. Uz činjenicu da postoje i drugi litijumski projekti na teritoriji Unije koji bi mogli da se realizuju bez obzira što nisu proglašeni za strateške (recimo nemački Cinvald, koji se nalazi na istom nalazištu kao i češki Cinovec koji jeste dobio strateški status), nema više razloga da se Jadar smatra „spasom za nemačku auto-industriju“ zbog koga bi moglo da se „izgubi iz vida“ suština procesa evrointegracija. A sa druge strane, očigledno je pad nadstrešnice omogućio da se u Evropi konačno razume pravac kritike projekta Jadar za koji je ranije bilo najmanje sluha – da postoji ozbiljan manjak institucionalnih kapaciteta, da pravosuđe nije nezavisno, da se Vlada otvoreno stavlja na stranu kompanije i da sve to baca ogromnu sumnju da će se poštovati standardi sve i da je bezbedna eksploatacija jadarita moguća u teoriji.
Dodeljivanje statusa strateškog projekta Jadru od strane EU, nije se dogodilo ni mesec dana nakon što ga je Vučić najavio za „sedam-osam“, a Evropska komisija i dalje nije prelomila da li će to uopšte uraditi
A to je počelo da se shvata i u Nemačkoj koja je do sada nastupala kao glavni evropski pokrovitelj projekta. U nedavno analizi saradnje sa Srbijom na polju sirovina, koju je objavio nemački Institut za međunarodna i bezbednosna pitanja (SWP), tvrdi se da je EU odabrala nezgodnog partnera. Konstataciju da je za uspešnu realizaciju rudarskih projekata ključna podrška stanovništva i otvorena saradnja sa civilnim društvom, kao i kultura transparentnosti i kontinuiranog nadzora, u analizi prati opaska da je Srbija daleko od toga, uz navođenje izveštaja Amnesti internešenela o instaliranju špijunskog softvera od strane države u telefone novinara i aktivista protiv rudnika. A takvi primeri stavljeni su i u širi kontekst: „Vlada u Beogradu je sistematski slabila demokratiju i vladavinu prava tokom proteklih 10 godina, što se vidi iz rangiranja na Indeksu vladavine prava, Indeksu percepcije korupcije, kao i izveštaja Fridom hausa. Značajno nazadovanje je zabeleženo i u oblasti slobode govora i štampe – opozicija, civilno društvo i mediji su pod sve većim pritiskom“.
„Krajnje je vreme da EU zauzme jasnu poziciju, predugo je trajalo ćutanje. Sada je trenutak da stanemo uz ljude u Srbiji i pokažemo da EU ne prihvata uništavanje životne sredine i represiju zarad bezuslovnog profita. Ako meštani doline Jadra nastave da se protive rudarskom projektu, moramo ga zaustaviti, ne samo zbog njih već i zbog svih nas. Radi se o tome kakvu budućnost želimo – u kojoj se priroda čuva, demokratija jača, a prelazak na zelenu energiju sprovodi bez žrtava“, kaže Per Klavsen.
A iz SWP zaklučuju da bez obzira na konačnu odluku Komisije da li će Jadru dodeliti strateški status, projekat se ne sme realizovati po cenu represije i gušenja civilnog društva, i EU mora zadržati opciju povlačenja podrške ukoliko se situacija ne popravi. Jer u igri nisu samo ekonomski interesi već i politički kredibilitet EU.
