Uz javno izraženo iznenađenje jer je izabran za ministra informisanja iako ga je „veliko životno iskustvo“ dovelo u stanje skeptičnosti da „će se to zaista i desiti“, Boris Bratina je poručio da će se ipak „snaći“. I snašao se, čak i brže od tradicionalnih ponavljača u vladi (Lončaru je ovo šesti, a Gašiću četvrti ministarski mandat) jer je jedini uz Vučića upriličio uskršnju čestitku kakva se očekuje od novoizabranih pomiritelja – ljubav, mir i jedinstvo u kojoj će složno podržavati Ćacilend i još složnije mrzeti studente u blokadi.
I dok je predsednik svojim ručicama farbao jaja za dobru decu i prizivao nadležne da razbiju lošu, Bratina je to konkretizovao pozivom da se odblokira RTS jer je to put ka „društvenom dijalogu“ i stabilnosti (naprednjačke) države. I u duhu najvećeg hrišćanskog praznika, koji se već dva milenijuma bavi zaštitom srpskog javnog servisa, dodao: „Pad RTS-a pod pritiskom blokadera imao bi smisao ‘državnog udara’, odnosno pada društvenog poretka. Drugi smisao odblokiranja rada RTS-a jesu temeljna ljudska prava, kao pravo na rad, pravo na informisanje i druga“.
Da je kojim slučajem aktuelni ministar informisanja upoznat sa radom profesionalnih medija, imao bi priliku da uz njihovu pomoć sazna da problem blokade RTS-a nije ni komplikovan ni nerešiv – sve što studenti traže je izbor članova REM-a, što je zakonska obaveza vlasti a ne hir demonstranata. Međutim, on je Kurir koji ga je intenzivno promovisao poslednjih nekoliko godina na vreme zamenio uticajnijim Informerom, na kom se i preporučio za sadašnju poziciju rečima: „Jedna je stvar doći na Informer potpuno druga stvar je otići na N1. Oni su potpuno drugi babl, oni se prave kao da nema sveta i čovek koji bi samo to gledao bi pomislio Bog te pita šta“. U skladu sa tim je ostao i uskraćen za „Bog te pita šta“ (tj. šta su protestni zahtevi)već je saznao ono što mu je servirao „prvi babl“: „Studenti blokaderi kao NATO bombarderi: ovakav teror javnog servisa vršila je samo Alijansa 1999. godine“.
Paljenje zastave
Nema sumnje da tako postavljena istina daleko više odgovara njegovom profilu ličnosti koji smo imali priliku da vidimo 24. marta 2009. kada je povodom 10 godina od NATO agresije na Srbiju, zapalio zastavu Evropske unije, uz prikladne reči: „Ili ste Srbi i protiv ulaska u EU ili ste protiv Srbije. Sad ćemo da vam pokažemo šta mislimo u ulasku u EU… Srbija, Rusija, ne treba nam Unija“. A tabloidna tvrdnja da su studenti u blokadi produžena ruka Alijanse mu je dala odrešene ruke da bez ikakvog ustručavanja blati ne samo njih već i sve profesore, pa i univerzitete do kojih sam nikada nije stigao, s obzirom na to da je kao rođeni Beograđanin sa svojih 65 godina uspeo da bude samo vanredni profesor na Univerzitetu u Prištini i da održi jedno predavanje na Univerzitetu MGIMO u Moskvi.
Bio je član Upravnog odbora „SNP 1389“, pokreta koji je sa kapuljačama 2008. napao učesnike kvir festivala i teže povredio troje ljudi, a na godišnjicu masakra u Srebrenici pokušao da organizuje skup „Srećan dan oslobođenja Srebrenice“
I blatio ih je, ali i targetirao. Sa setom se prisetio da su u SAD, u vreme demonstracija zbog dešavanja u Gazi, studenti koji su preuzeli rukovođenje bili brutalno izbačeni sa univerziteta i s njima se grubo postupalo. Predložio je da se ispita uloga svih rektora, da se otpuste „ti profesori“, ali i „drugi profesori“, a onda je našao i paralelu u srećnim vremenima građanskih ratova i sankcija, kada se protestovalo samo iz bahatosti: „To što se sada događa na univerzitetima i u srednjim školama, događalo se i devedesetih godina. A i tada su neki nastavnici koji nisu želeli da rade, beskrajno štrajkovali tražeći sve veće i veće prihode čak i onda kada to nije bilo potrebno, a onda kada se to ne bi događalo izvodili bi decu na ulice da učestvuju u tada masovnim demonstracijama, koje kao što vidimo sada ne postoje.“
Uz tvrdnje da mladi ništa ne znaju, da su samo lutke na koncima koje neko drugi vuče, pozabavio se i mentalnim sklopom i empatijom, ali ne vlasti (koliko juče je Miloš Vučević izjavio da Srbija ne može da stane ni zbog 15 ni zbog 1.555 života), već demonstranata, i zaključio: „Tu nije bitna ni nadstrešnica ni litijum ni ’Ribnikar’, tu zapravo nema ništa. Tu imate samo cinične ljude koji rade ono za šta su plaćeni i zato su njihovi komentari tako loši jer oni zapravo nemaju saosećanja, ono što zovemo empatijom. To je filozofija u našem narodu poznata ‘u se, na se i poda se‘… Ovo je vrlo siromašna ekipa, to se vidi po odeći i oni su došli da rade za novac. Neću da kažem da su loši zato što su siromašni, ali nisu autentični u svom protestu.“
I ne, tu nije bio kraj priče o garderobi, već je nastavio: „Naši demonstranti su potpuno identično obučeni kao demonstranti Antife! To je neka vrsta uniforme. Ovde je jedini problem kada ćemo mi moći da se obračunamo ne sa političkim protivnicima, ovo su protivnici koji dolaze da vas satru, vama prete, državi prete.“
Da li to znači da kod nas odeća čini čoveka i da se iz nje može izvući ideologija, pa nam Bratina poručuje da su to ultralevičari koji prete ultradesnici, kojoj on pripada. Ili da odemo korak dalje, do njegove izjave nedavno date Tanjugu da je „uvek obučen u crno“ pa da se upitamo da li je i njegovo oblačenje odgovor demonstrantima jer kopira nacističke crne trojke ili bi to bio previše smeo zaključak s obzirom na to da možda kopira Žene u crnom? Ne, iz odeće se ne može ni u jednoj civilizovanoj zemlji izvući zaključak o nekom čoveku, ali iz njegove biografije i postupaka može.
Sistem bezvrednosti
A Boris Bratina sigurno nije poklonik Žena u crnom jer je bio član Upravnog odbora „SNP 1389“, pokreta koji je sa kapuljačama 2008. napao učesnike kvir festivala i teže povredio troje ljudi, a na godišnjicu masakra u Srebrenici pokušao da organizuje skup „Srećan dan oslobođenja Srebrenice“. Napade na pripadnike LBGT populacije je lično promovisao i obrazložio kao nasušnu potrebu: „Homoseksualcima ne treba ići niz dlaku i dozvoljavati im da iživljavaju svoj egzibicionizam. Sa druge strane, poslednjih deset godina Srbija stalno trpi propagiranje pederastije kao merila normalnosti. A ako ste protiv, treba vas oterati u koncentracione logore zajedno sa prvosrbijancima koji valjda svi imaju brade do stomaka i jedu gibanicu? Dakle, mi ćemo se, kao i svakog puta, suprotstaviti paradi srama na sebi svojstven način. Kao i prošle godine, učestvovaćemo u njenom sprečavanju. Posebno ponavljamo poziv građanstvu da fotografiše sve učesnike ove parade, a mi ćemo potom otkupiti fotografije i oblepićemo ceo grad, tako da mogu svi skupa da budu ponosni i gledaju ‘u sliku svog lika’“.
Sa setom se prisetio da su u SAD, u vreme demonstracija zbog dešavanja u Gazi, studenti koji su preuzeli rukovođenje bili brutalno izbačeni sa univerziteta i s njima se grubo postupalo. Predložio je da se ispita uloga svih rektora, da se otpuste „ti profesori“, ali i „drugi profesori“
Beograd prajd je osudio predlog da Bratina preuzme funkciju ministra informisanja i telekomunikacija, ocenivši da njegove ranije izjave i stavovi predstavljaju otvoreni govor mržnje, a Koalicija za slobodu medija je izrazila ozbiljnu zabrinutost jer ga „njegova biografija, javne izjave i politički angažman jasno diskvalifikuju za obavljanje funkcije u čijoj je osnovi zaštita prava na slobodno, pluralističko i odgovorno informisanje“. Sve te kritike su samo podigle moral uniženoj i posrnuloj vlasti i omogućile joj da uživa u saznanju da još uvek može da priredi šok i nevericu zahvaljujući jedinom mestu na kom još imaju većinu – Skupštini. Sladostrasno su glasali za Bratinu, a jedino je poslanik i predsednik SVM Balint Pastor izjavio da svakom treba dati šansu i da će se tek videti kakve će Bratina stavove zastupati.
Imajući u vidu da je nedavno izjavio da „svi putevi vode u Berlin“ i da se iza toga samozadovoljno smejao zbog sopstvenog zaključka, a potom dodao da „imamo posla sa hiljadugodišnjim neprijateljem i da je Nemačka idejni organizator svega što se kod nas loše dešava“, teško je poverovati da će šansu koja mu je data iskoristiti da bi Srbiju poveo u EU. Što i ne bi bilo najstrašnije s obzirom na to da se stiče utisak da su i on i još neki ministri tu dovedeni da bi Srbiju poveli u suprotnom smeru od demokratije, pa i civilizacije. U crnom, kako treba. Ali bez Vulina, koji baš nedostaje ovako zamišljenoj vladi.
