Pre nego što se delegacija odbora za građanske slobode pri Evropskom parlamentu sredinom aprila zaputila u Budimpeštu, kako bi se na licu mesta uverila u ono što se i iz Brisela i Strazbura odlično vidi – da je stanje demokratskih standarda u Mađarskoj danas gore nego ikada otkako je ta zemlja primljena u Evropsku uniju – njenim članovima ponuđene su specijalne futrole za mobilne telefone koje blokiraju sve dolazeće i odlazeće bežične signale i tako onemogućavaju špijuniranje ili instaliranje malicioznih softvera.
Takozvane Faradejeve futrole – džepne verzije Faradejevog kaveza – evroposlanicima nisu preporučene tek tako. Ne samo da je 2023. jedan anketni odbor Evropskog parlamenta istraživao navode da mađarske vlasti sprovode elektronski nadzor opozicionih političara, novinara i aktivista civilnog društva; nego su prošle godine neki mađarski i belgijski mediji izvestili da je između 2015. i 2017. mađarska obaveštajna služba špijunirala gostujuće zvaničnike EU, snimala njihove razgovore, pa čak i pretresala hotelske sobe u kojima su odsedali. Mađarska vlada je, naravno, to negirala – kao što bi, ako ćemo pravo, učinila i vlada svake druge zemlje – ali je sumnja ostala; otud i mere prevencije ponuđene timu evropskih parlamentaraca. Timu koji je, inače, u Mađarsku stigao u okrnjenom, jedva petočlanom sastavu, pošto su tri poslanička kluba nacionalističkih i drugih radikalno desnih partija u EP (Evropski konzervativci i reformisti, Patriote za Evropu i Evropa suverenih nacija), očigledno se na taj način solidarišući s autoritarnim režimom premijera Viktora Orbana, odbili da odrede svoje predstavnike za učešće u delegaciji.
Ni domaćini nisu propustili priliku da članovima delegacije stave do znanja koliko su nepoželjni. Predstavnici više ministarstava odbili su da se sastanu s parlamentarcima, ne udostojivši ih ni toga da saopšte razloge za odbijanje da se s njima sretnu. Ali ta sitna pakost prema grupici stranaca zanemarljiva je u odnosu na zlu nameru ispoljenu prema vlastitim građanima, koja je na dan dolaska poslanika EP u mađarsku prestonicu ugrađena i u najviši pravni akt zemlje.
Državi je dato pravo na privremeno oduzimanje državljanstva onima s dvojnim državljanstvom – ukoliko nisu i državljani neke od članica EU ili EEP – za koje se proceni da predstavljaju pretnju po opštu i nacionalnu bezbednost, te javni red i mir
Tog dana je, naime, u nacionalnom parlamentu – u kome Orbanova stranka Fides i njen koalicioni partner, Hrišćansko-demokratska narodna partija (KDNP), imaju za to neophodnu većinu – potvrđen ustavni amandman kojim je kodifikovan u martu usvojeni zakon o zabrani održavanja budimpeštanske Parade ponosa i svih drugih javnih okupljanja pripadnika LGBT zajednice na teritoriji Mađarske. Državi se povrh toga daje pravo na privremeno oduzimanje državljanstva, maksimalno na 10 godina, onima s dvojnim državljanstvom – pod uslovom da nisu i državljani neke od članica Evropske unije ili Evropskog ekonomskog prostora (sve članice EU plus Island, Lihtenštajn i Norveška) – za koje se proceni da predstavljaju pretnju po opštu i nacionalnu bezbednost, te javni red i mir. Novim zakonom i ustavnim amandmanom se, takođe, vlastima dozvoljava upotreba tehnologije za prepoznavanje lica, kako bi u slučajevima kršenja zabrane održavanja LGBT skupova njihovi učesnici bili identifikovani i novčano kažnjeni.
Ukratko: Mađarska je institucionalizovala otvorenu diskriminaciju jednog broja vlastitih građana na osnovu njihove seksualne orijentacije – a u slučaju onih koji LGBT zajednici ne pripadaju ali se s njom solidarišu, već i zbog pukog javnog iskazivanja te solidarnosti. Sve to na tlu jedne članice EU, u čije temeljne akte su ugrađeni pravo na slobodu okupljanja i zabrana diskriminacije po bilo kom osnovu.
Orbanov hibridni režim državu je odavno zarobio a društvo potčinio prvenstveno pravnim nasiljem: svaka autoritarna mera koju su njegove vlade uvodile otkako se 2010. vratio na vlast uvek je imala zakonsko pokriće, koje su garantovale i dalje garantuju Fidesove parlamentarne supervećine i podjarmljeni, politizovani pravosudni sistem. Najnovija izmena ustava, međutim, to sistemsko nasilje diže na mnogo viši nivo, jer se njom legalizuje diskriminacija jednog broja građana na način koji – nije neprimereno reći – podseća na rasne i druge diskriminatorske zakone iz najmračnijeg perioda evropske istorije. Nije li, uostalom, Orban nedavno opoziciju, građanske aktiviste, ono malo preostalih nezastrašenih sudija i slobodnih medija – posežući za vokabularom nacističke Nemačke – zbirno proglasio za „insekte“?
Šta je važnije od „moralnog, fizičkog i duhovnog razvoja“ mađarske dece? Demokratija i pripadajuća ljudska, građanska i politička prava punoletnih Mađara sigurno nisu
Usvojenim zakonom i ustavnim amandmanom se tako propisuje da prava dece na „moralni, fizički i duhovni razvoj“ imaju prioritet u odnosu na sva druga fundamentalna prava, pa tako i na pravo na mirno okupljanje – s pravom na život kao jedinim izuzetkom. Stoga treba biti politički i moralno slep kod očiju pa u ovim formulacijama ne videti praktično neograničen prostor za političke i druge zloupotrebe. Jer šta je važnije od „moralnog, fizičkog i duhovnog razvoja“ mađarske dece? Demokratija i pripadajuća ljudska, građanska i politička prava punoletnih Mađara sigurno nisu.
Ima, uostalom, tome već dosta kako je Mađarska pod Orbanom prestala da bude demokratija, pa nikom ništa; EU i nekim njenim članicama zbog toga nije pravo, te tu i tamo deo novca iz zajedničkih fondova namenjen Budimpešti zamrznu (trenutno je, po jednoj računici, blokirano 19 milijardi evra), ali se uglavnom na tome i završava. Jeste, izbori se redovno održavaju, makar su ih posmatrači u poslednja tri navrata klasifikovali kao „slobodne, ne i poštene“, budući da je izbornim i medijskim zakonima sve unapred podešeno tako da snažno favorizuje Fides. Ali – to bar svi znamo – uredno održavanje izbora samo po sebi ne govori ništa o stanju demokratije u nekoj zemlji. A u mađarskom slučaju je veliko pitanje da li će naredni izbori, koji slede dogodine, ostati bar slobodni.
Foto: AA/ABACA / Abaca Press / Profimedia
„Ne može se isključiti da ćemo imati prve izbore u jednoj članici EU koji neće biti ni slobodni ni pošteni“, kaže za britanski nedeljnik Obzerver Danijel Hegeduš, regionalni direktor za centralnu Evropu u Nemačkom Maršalovom fondu. I dodaje kako takvu mogućnost uvećava visoka verovatnoća da će administracija predsednika Donalda Trampa – u kojoj se s velikom blagonaklonošću gleda na Orbanovu sveobuhvatnu demontažu liberalne demokratije – požuriti da rezultate mađarskih izbora u slučaju još jedne pobede Fidesa prizna kao legitimne i ako oni takvi ne budu bili. (O ideološkoj i političkoj bliskosti dve strane govori i to što je baš nekako u vreme kad je u Budimpešti legalizovana diskriminacija odlukom državnog sekretara Marka Rubija sa spiska pojedinaca pod američkim sankcijama skinut uticajni šef Orbanovog kabineta Antal Rogan, koga je na tu listu u januaru stavila odlazeća administracija Džoa Bajdena, sumnjičeći ga za korupciju velikih razmera s ciljem „uspostavljanja kontrole nad nekoliko strateških sektora mađarske privrede“.)
Sa stanovišta političke strategije, zabrana LGBT okupljanja klopka je za glavnog Orbanovog rivala, opozicionog lidera Petera Mađara, smatra Danijel Hegeduš iz Nemačkog Maršalovog fonda
Hegeduš, međutim, ima i specifično tumačenje motiva koji stoje iza Orbanove zabrane javnih okupljanja pripadnika LGBT zajednice, nalazeći ih upravo u predstojećim izborima, na koje Fides – tako barem stvari stoje poslednjih meseci – posle mnogo godina ne izlazi kao izraziti favorit.
Sa stanovišta političke strategije, zabrana Parade ponosa predstavlja „klopku“ za Petera Mađara, smatra Hegeduš, misleći na bivšeg visoko rangiranog insajdera Orbanovog režima koji je izrastao u premijerovog glavnog oponenta, čija prošle godine formirana partija Tisa već nekoliko meseci u anketama stoji bolje od Fidesa. Ako Mađar osudi zakonsku i ustavnu zabranu održavanja LGBT skupova, procenjuje Hegeduš, Fides će to iskoristiti da se okomi na njega i stranku koju vodi, proglašavajući ih za pripadnost „evropskom gej lobiju“ ili već nešto u tom smislu, kako bi od glasanja za Tisu odvratio konzervativnije birače koji više nisu voljni da glasaju za Orbana. Ako pak zabranu ne osudi, Mađar će od sebe odbiti urbane, liberalne i obrazovane glasače za koje je pitanje odnosa prema LGBT populaciji stvar principa, objašnjava Hegeduš, koji Mađara i Tisu vidi kao „egzistencijalnu pretnju“ po opstanak režima – zbog čega i podozreva da Orban neće prezati od toga da izbore pokrade.
U kom slučaju će to biti i poslednji krug koji je demokratija – u meri u kojoj je tamo uopšte još ima – u Mađarskoj odvezla.
