Druga administracija predsednika Donalda Trampa podudara se s periodom brzih strukturnih i tehnoloških promena koje pokreću tri trenda. Prvo, šokovi izazvani pandemijom, novim ratovima, klimatskim promenama i geopolitičkim tenzijama nastavljaju da utiču na globalnu ekonomiju. Drugo, širi sekularni trendovi (ekonomski trendovi za koje je verovatno da će potrajati i u doglednoj budućnosti, prim.) nastavljaju da koče rast i stvaraju nove inflatorne pritiske. Treće, naučni i tehnološki proboji transformišu širok spektar sektora, od digitalnih usluga i biotehnologije do energetike.
Reakcije na te trendove dramatično menjaju globalni biznis i političko okruženje. Jačanje otpornosti i nacionalna bezbednost postali su glavni prioriteti. Lanci snabdevanja brzo evoluiraju. Inflacija je postala ozbiljna tema prvi put u poslednje tri decenije. A sve se to već dešavalo i pre nego što se Tramp vratio u Belu kuću.
Iako lavina Trampovih izvršnih naredbi deluje haotično, moglo bi se ispostaviti da njegova administracija sledi širu strategiju, osmišljenu da oslabi potencijalni otpor njenim inicijativama. Tramp i drugi članovi administracije stalno iznova insistiraju da bilateralni trgovinski deficiti signaliziraju kako nešto nije u redu – da drugi iskorištavaju Sjedinjene Države, do te mere da to ugrožava pojedine industrijske sektore i nacionalnu bezbednost.
Bila bi greška pretpostaviti da će restrukturisanje međunarodne trgovine i investicija biti dovoljno da donese korist američkim radnicima. U igri su i mnoge druge sile, a kreatori politike Trampove administracije ih ignorišu na svoju štetu
Vodeći američki trgovinski partneri s najvećim bilateralnim suficitima, bazirano na podacima iz 2023, jesu Kina (279 milijardi dolara), Evropska unija (209 mlrd), Meksiko (152 mlrd), Vijetnam (104 mlrd), Japan (71 mlrd) i Kanada (64 mlrd, uglavnom zahvaljujući američkom uvozu energenata). Na one koji su se prvi našli na udaru Trampovih carina – Kanadu, Meksiko, EU i Kinu – otpada 66 odsto ukupnog američkog trgovinskog deficita u 2023, ili 1.006 milijardi dolara. Ako se ovom spisku dodaju Japan i Vijetnam, taj udeo raste na 83 procenta.
Naknadno, na „Dan oslobođenja“ (u Trampoj interpretaciji, prim.) uvedene dodatne carine su u najširim okvirima konzistentne s politikom targetiranja partnera s kojima SAD imaju velike trgovinske deficite. Nove carinske stope uvedene Kini, EU, Vijetnamu i Japanu su, redom, 34, 20, 46 i 24 odsto, dok su Kanada i Meksiko zasad ostali na zasebnom tretmanu, s carinama uvedenim na uvoz tamo proizvedenih automobila, čelika i aluminijuma. (Nakon nastanka ovog teksta Tramp je, u novom obrtu, uvođenje carina suspendovao na 90 dana, za sve zemlje osim za Kinu. Njoj je u znak odmazde zbog uzvratnih carina od 84 odsto koje je Peking uveo na američku robu nametnuo carinsku stopu najpre od 104 odsto, a onda 125 odsto. Ali ni to nije bio kraj, pa su do prošlog petka američke Kini dostigle 145, a kineske Americi 125 procenata, prim.)
Foto: EPA-EFE/KENT NISHIMURA / POOL
Carine uvedene 2. aprila, međutim, idu mnogo dalje od targetiranja trgovinskih partnera s kojima SAD imaju najveće deficite. Umesto toga, administracija je velikom broju zemalja uvela carine od 10 odsto, uključujući i one s kojima SAD imaju spoljnotrgovinski suficit. Povrh toga, administracija je uvela dodatne carine iznad tog nivoa brojnim malim ekonomijama koje imaju minimalan uticaj na američki spoljnotrgovinski balans, mada su od toga izuzete vodeće latinoameričke privrede – s izuzetkom Meksika.
Mada se sada sve zemlje suočavaju sa carinama na proizvode koje izvoze u SAD, stepen njihove izloženosti će se razlikovati: u slučaju Kine ta izloženost je srednjeg nivoa, Vijetnama prilično visoka, a Meksika i Kanade veoma visoka
Reakcija finansijskih tržišta bila je momentalna. U dva berzanska dana nakon „Dana oslobođenja“, indeks S&P 500 opao je za 5.000 milijardi, ili približno 10 procenata. Poslovno i potrošačko poverenje i posle toga je nastavilo da ide silaznim tokom, a pad se beležio i na tržištima izvan SAD, kao posledica dominantne uloge američkog finansijskog sistema. (Berze su odmah počele da se oporavljaju čim je Tramp objavio suspenziju carina, prim.) Kina je uzvratila uvođenjem carina od 34 odsto na uvoz iz SAD, dok druge zemlje još razmatraju mere kojima će uzvratiti na one američke. Kako se ekonomska neizvesnost produbljuje, tako rastu očekivanja da će uslediti recesija.
Ipak, uticaj ovakvog razvoja događaja najverovatnije će najveći biti u SAD i njenim trgovinskim partnerima najizloženijim dejstvu američkih zahteva. Budući da na američku privredu otpada otprilike 26 procenata nominalnog globalnog bruto nacionalnog dohotka, ili 15-16 odsto nakon prilagođavanja na osnovu pariteta kupovne moći, limitiranje negativnih efekata američkih mera izazvaće velike šokove za čitav sistem. Mada se sada sve zemlje suočavaju sa carinama na proizvode koje izvoze u SAD, stepen njihove izloženosti će se razlikovati: u slučaju Kine ta izloženost je srednjeg nivoa, Vijetnama prilično visoka, a Meksika i Kanade veoma visoka. Na sreću, sve ostale zemlje i dalje imaju ostatak sveta kome mogu da prodaju svoje proizvode – a taj ostatak nije mali.
Nasuprot tome, američki potrošači i kompanije suočiće se s unutrašnjim efektima carina na svu robu iz svih drugih zemalja. Tamošnje kompanije će verovatno morati da se nose i s višim „recipročnim“ carinama kad budu pokušavale da izađu na strana tržišta, a vodeće zemlje bi mogle da ograniče i priliv svojih stranih direktnih investicija (SDI) u SAD, što će do izvesne mere onemogućiti ispunjavanje jedne od proklamovanih svrha uvođenja američkih carina.
Drugim rečima, dok će šteta od uvođenja carina biti široko rasprostranjena i raznolika od zemlje do zemlje i od regiona do regiona, najveći negativni uticaj tih mera najverovatnije će osetiti američka ekonomija, zahvaljujući njenoj sve većoj izolovanosti od ostatka svetske privrede.
Nejasno je veruje li Trampova administracija da će carine voditi uspostavljanju novog spoljnotrgovinskog balansa, ili su osmišljene tako da američke trgovinske partnere i strane kompanije nateraju da proizvodnju i radna mesta premeste u SAD. Sam Tramp podržava SDI kao način za ostvarenje njegove agende po pitanju deficita i zaposlenosti, a carine su, pretpostavka je, trebalo da budu dodatni podsticaj da se tako postupi.
Šta god ko mislio o dijagnozi koju je postavila Trampova administracija i tretmanu koji je za tu dijagnozu prepisala, njen cilj je jasan: promeniti strukturu globalne trgovine i SDI u korist domaćih investicija i zaposlenosti. Ali ta agenda se suočava s ozbiljnim preprekama, usled globalne privlačnosti američkog duga i hartija od vrednosti, te statusa dolara kao međunarodne rezervne valute. Osim u slučaju da SAD namerno ne umanje privlačnost imovine denominovane u dolarima – što bi zahtevalo delimično zatvaranje kapitalnog računa (deo platnog bilansa, prim.) – malo je verovatno da će se status dolara kao rezervne valute promeniti.
Nejasno je veruje li Trampova administracija da će carine voditi uspostavljanju novog spoljnotrgovinskog balansa, ili su carine osmišljene tako da američke trgovinske partnere i strane kompanije nateraju da proizvodnju i radna mesta premeste u SAD
Uostalom, za postojeći sistem ne postoji uverljiva alternativa. Rastućoj svetskoj privredi potrebna je proširena monetarna baza da bi mogla da funkcioniše. Umesto da redukuju spoljnotrgovinski deficit od 1.000 milijardi dolara, verovatnije je da će ga SAD preusmeriti ka drugim zemljama, što verovatno neće voditi onoj vrsti domaćeg restrukturisanja kakvo Tramp priželjkuje.
Kina i njeno veliko domaće tržište mogu da podnesu carinski šok. Njoj su već potrebni podsticaji za povećanje domaće agregatne tražnje, a na Trampovo uskraćivanje novca za razvoj bazičnih nauka i tehnološka istraživanja na američkim univerzitetima verovatno će gledati kao na neku vrstu neočekivanog velikog prihoda, s obzirom na štetu koju će to naneti dugoročnoj konkurentnosti SAD.
Tehnologija ovde predstavlja glavnu varijabilu. Akademska zajednica je odavno dokazala da su prethodni ciklusi usvajanja digitalne tehnologije vršili pritisak odozgo na „rutinske“ poslove i prihode srednje klase. Da li će to biti slučaj i s uvođenjem veštačke inteligencije u ekonomiju u ovom trenutku je pitanje na koje nema odgovora. Niko još nije napravio detaljnu mapu puta kojim će taj proces ići, ali je razumno očekivati da će njegovi efekti biti onoliko veliki koliko i oni povezivani s novim globalnim obrascima trgovine i investiranja – ako ne i veći.
Ukoliko Trampova administracija i ima strategiju za upravljanje ovim izazovom, dosad je nije otkrila. Ali bila bi greška pretpostaviti da će restrukturisanje međunarodne trgovine i investicija biti dovoljno da donese korist američkim radnicima. U igri su i mnoge druge sile, a kreatori politike Trampove administracije ih ignorišu na svoju štetu.
Copyright: Project Syndicate, 2025.
