Nakon pretvaranja fotografija u crteže inspirisane estetikom studija Ghibli, pojavio se novi, sličan trend, u kom korisnici svoje fotografije pretvaraju u kolekcionarske figure generisane veštačkom inteligencijom, a po uzoru na retro igračke poput Barbi ili akcionih strip heroja. TikTok, Instagram i X bili su preplavljeni vizualima onlajn prijatelja i poznanika koji su delili realistične figurice nastale po ličnim fotografijama, opremljene dodacima koje je svaki korisnik birao za svoj digitalni izmišljeni identitet. Međutim, ova naizgled bezazlena razonoda ima svoje naličje u vidu snažnog negativnog uticaja na životnu sredinu.
Stručnjaci naglašavaju da se generisanje AI slika oslanja na energetski veoma zahtevne, intenzivne procese koji troše ogromne količine električne energije – ponekad i veće od potrošnje čitavih zemalja za godinu dana – a veliki deo te energije još uvek dolazi od fosilnih goriva. Kritičari tvrde da popularnost ovakvih trendova, iza kojih stoji dokolica korisnika i jedan oblik fenomena FOMO, dovodi do rizika normalizacije prekomerne upotrebe veštačke inteligencije u čisto zabavne, neproduktivne svrhe, pogoršavajući potrošnju energije i emisiju ugljenika.
Lens Ulanof iz TechRadar-a navodi da, iako je „hiperbola“ reći da svaki AI mim „ubija jedno drvo“, kumulativne ekološke posledice takvih trendova su značajne. Ova priča problematizuje i kreativnu privlačnost trendova društvenih medija vođenih AI i sve snažniju kritičku svest o njenim skrivenim troškovima, posebno kada generativna veštačka inteligencija postaje neodvojiva od svakodnevne digitalne kulture. Trend akcionih figura koje generiše AI, za kreiranje avatara nalik igračkama iz čiste zabave, provocira brojna etička pitanja vezana za društveni i ekološki uticaj savremenih tehnologija.
Etički, postavlja se pitanje da li prolazno zadovoljstvo zbog objave na društvenim medijima opravdava negativan uticaj na životnu sredinu i iscrpljivanje ionako opterećenih i ograničenih resursa. Kritičari tvrde da bi platforme trebalo da otkriju ove troškove kako bi podstakle odgovornost korisnika. Tu je i aspekt prolazne validacije kroz sistem nagrađivanja društvenih medija (lajkovi, deljenja), što podstiče korisnike da više puta koriste AI alate, bez razmatranja dugoročnih posledica. Sve ovo odražava šira etička pitanja u digitalnoj kulturi, gde trenutno zadovoljstvo često nadmašuje kritičku refleksiju. Rizik da ovakvi trendovi desenzibilišu korisnike na uticaj AI na životnu sredinu, pokreće pitanja da li bi platforme trebalo da ograniče koliko često korisnici mogu da generišu AI sadržaj, ili je na pojedincima da se samoregulišu?
Etički, postavlja se pitanje da li prolazno zadovoljstvo zbog objave na društvenim medijima opravdava negativan uticaj na životnu sredinu i iscrpljivanje ionako opterećenih i ograničenih resursa
Konačno, otpremanje ličnih fotografija u AI alate podrazumeva deljenje osetljivih podataka, često bez jasnog razumevanja kako se ti podaci čuvaju ili koriste. Mnoge besplatne AI aplikacije imaju netransparentne politike privatnosti, što potencijalno omogućava kompanijama da obučavaju neke buduće modele na slikama korisnika ili dele podatke sa oglašivačima. Za kraj, da li ovakva pretvaranja ličnih identiteta u komercijalne proizvode nalik igračkama zapravo smanjuju autentičnost i mogućnost samoizražavanja. Ova kreativna zabava rizikuje da se individualnost svede na algoritamski generisane klišee, što produbljuje zabrinutost oblikovanja kulturnih normi od strane AI – kada trendovi diktiraju kako se ljudi predstavljaju na mreži, da li su oni zaista slobodni da definišu svoj identitet ili su podstaknuti onim što je algoritamski popularno?
