Pišu: Bartolomju fon Lafer, Saša Dragojlo, Lorenc Negeli, Balc Ertli, Lusija Štajnvender
Na imanju Jovana Krsmanovića, zemljoradnika iz Lopara, čuje se cvrkut ptica u visokim bukvama i pucketanje granja pod njegovima čizmama. U trenutku kada ga srećemo, svoju jedinu kravu vodi sa pašnjaka nazad u štalu.
U podnožju njegovog imanja nalazi se rupa, a oko nje sivosmeđe tlo na kom trava više ne raste.
„Sve je mrtvo“, kaže Krsmanović tužno.
„Da sam znao da žele da nas oteraju, nikada ih ne bih pustio na moju zemlju“
Situacija je takva otkako je pre četiri godine dozvolio geolozima iz švajcarske kompanije Arkor da uzmu uzorke tla sa njegovog pašnjaka.
Tada nisu rekli šta traže, a on nije pitao, jer sa prethodnim istraživačima koji su dolazili nije imao problema. Međutim, oni su izbušili mnogo dublje nego što je dogovoreno i od tada nisu uopšte zatvorili bušotine, iako su bili dužni da to urade. Prvo je zemlja presušila, a u nedeljama koje su usledile presušila je i voda iz dva bunara koji su 30 godina opskrbljivali porodicu vodom.
„I sve to samo zbog litijuma“, kaže Krsmanović. „Da sam znao da žele da nas oteraju, nikada ih ne bih pustio na moju zemlju.“
Nakon iskopavanja kompanije Arkor prvo je presušila zemlja, a u nedeljama koje su usledile presušila je i voda iz dva bunara koji su 30 godina snabdevali porodicu Krsmanović
Njegovo uverenje dele hiljada građana u Republici Srpskoj, pogotovo lokalci koji se već dve godine organizovano bune protiv projekta eksploatacije litijuma na planini Majevici. Na lokalnim izborima u Loparama krajem 2024. potencijalno kopanje litijuma bilo je glavna tema – i vlast i opozicija su se izjasnili protiv. Međutim, situacija se od tada drastično promenila. Iako su aktivisti oduvek sumnjali da vlast Milorada Dodika samo čeka pravi momenat da ponovo pokrene projekat iskopavanja litijuma – sumnje više nema.
Dodik se 20. februara sastao sa predstavnicima švajcarskog Arkora, Vladimirom Rudićem i Džefrijem Stounom, prvi put javno obznanjujući zainteresovanost za projekat. Prethodno je Arkor, prema pisanju medija, podneo zahtev za dodelu koncesije za otvaranje rudnika u Loparama. Sa više političkih i zakonskih problema sa kojima se predsednik RS suočava, veća je i spremnost za trgovinu rudnim bogatstvima – i to prevashodno sa Zapadom, po receptu predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
Ko stoji iza Arkora
No, ko stvarno stoji iza misteriozne švajcarske kompanije Arkor koja tvrdi da je 2020. godine – pored borne kiseline, kalijuma i magnezijum sulfata – otkrila ležišta litijuma vredna do 40 milijardi švajcarskih franaka?
Istraživanje novinara iz nekoliko zemalja koji potpisuju ovaj tekst, pokazuje da su vlasnici firmu registrovali u švajcarskom poreskom raju u gradiću Cug, da je vlasništvo podeljeno između ljudi jugoslovenskog porekla, ali i stranih investicionih fondova i individualnih investitora, kao i da su neki od vlasnika povezani sa kompanijama ranije optuživanim za korupciju.
Priča o Arkoru počinje 2020. godine. Tada su izvršni direktor Matijas Šmid i njegov partner Aleksandar Petrović, kupili kompaniju koja je do tada trgovala orijentalnim tepisima. Firma je bila samo paravan, bez poslovnog prostora, zaposlenih i kapitala
Iako Arkor tvrdi da će ovim projektom dokazati da je u Evropi moguće „ekološki i društveno odgovorno rudarenje metala i minerala koji su ključni za budućnost“, njihov biznis nekima deluje i kao greenwashing s obzirom na to da deo kapitala kompanije dolazi iz sektora fosilnih goriva, zaključak je istraživanja koje objavljuju Radar i Buka.
Arkor ima i snažnu podršku. Nemačko-kanadska kompanija Roch Tech Lithium, koja ima ugovor sa Mercedesom, ušla je u strateško partnerstvo sa Arkorom u novembru 2023. A 19. februara ove godine, samo dan pre Arkorovog sastanka sa Dodikom, dve kompanije su objavile zajedničko kreiranje „potpune evropske litijumske kompanije“, kako su naveli u saopštenju. Direktno navode da se to odnosi na projekat u Loparama, kao i projekat Rock Techa u Nemačkoj koji je u martu ove godine proglašen projektom od strateškog značaja za EU.
Dokumenti do kojeg su došli autori teksta pokazuju i da je Arkor u više navrata kontaktirao sa švajcarskom ambasadom u Sarajevu kako bi im pomogla da se „suprotstave lošem publicitetu projekta“. Lokalno stanovništvo i aktivisti se plaše dogovora Dodika i Zapada koji je, zbog geopolitičkih ciljeva, ali i takozvane zelene tranzicije spreman na saradnju sa političarima njegovog kalibra.
Dragan Ostić iz organizacije za zaštitu životne sredine Centar za životnu sredinu sa sedištem u Banjaluci, kritički prati razvoj u Loparama od samog osnivanja, poziva na preispitivanje tog narativa.
„Imali smo razgovore s predstavnicima evropskih ambasada u kojima smo optuženi da ometamo borbu protiv klimatske krize, jer se protivimo iskopavanju litijuma. Ali mi se protiv klimatske krize ne borimo izvlačeći ogromne količine novih sirovina iz zemlje, već, na primer, širenjem i promovisanjem javnog prevoza umesto korišćenja automobila.“
Od orijentalnih tepiha do rudarske kompanije
Nije lako otkriti ko je sve uključen u kompaniju Arkor. Prema internoj prezentaciji kompanije, 40 odsto kompanije je u vlasništvu osnivača Aleksandra Petrovića. O Petroviću se malo šta može pouzdano saznati, sem da posluje u Nemačkoj. Još 40 posto je u vlasništvu holandske investicione grupe ND Group, a 20 posto je u vlasništvu poluinstitucionalnih i privatnih investitora.
Investicionu grupu ND u Savetodavnom odboru Arkora predstavlja Ali Vezvaei. On također sedi u odboru Euromaks risorsis, kompanije koja upravlja rudnikom u Makedoniji – i suočava se s otporom lokalnog stanovništva i optužbama za moguću korupciju.
Vladimir Rudić, sa kojim se Dodik susreo u februaru, predstavnik je Arkora koji je registrovan u Bosni i Hercegovini. Prema javno dostupnim informacijama, radio je prethodno za srpsko-švajcarsku rudarsku grupaciju Mineko, takođe sa sedištem u Cugu. Istraživačka mreža OCCRP je 2013. pisala o navodnoj umešanosti predstavnika ove kompanije u korupcijske poslove u Srbiji i Rumuniji. Zbog pisanja o ovoj temi Mineko je tužio srpski istraživački medij KRIK koji je s OCCRP-jem lokalni partner. Presuda još uvek nije doneta.
Interesantno, Rudić je vlasnik tri firme indikativnog naziva – Litkor 1, 2 i 3 – koje su registrovane u Banjaluci.
Međutim, samo osnivanje majke-firme, tj. švajcarskog Arkora bilo je komplikovano: na papiru priča o Arkoru AG počinje 2020. godine. Tada su izvršni direktor Matijas Šmid i njegov partner Aleksandar Petrović kupili kompaniju u Cirihu koja je do tada zvanično trgovala orijentalnim tepisima. Firma je tada bila samo paravan, bez poslovnog prostora, zaposlenih i kapitala, kaže tadašnji likvidator. Šmid i Petrović su ubrzo spojili preuređenu kompaniju tepiha sa drugom kompanijom pod nazivom Arkor AG koja je tada bila u vlasništvu slovenačkog biznismena Andreja Rautnera.
Komplikovani niz promena imena i prenosa imovine na kraju je rezultirao današnjim Arkor AG.
Izvršni direktor Arkora Matijas Šmid u intervjuu rađenom krajem 2024. objašnjava ovu komplikovanu priču o nastajanju na sledeći način. Kada je došao u kompaniju, pažljivo je ispitao postojeći Arkor AG. Primetio je da ima „problema sa nasleđem“ koji bi mogli postati problem u budućnosti. Zbog toga je osnovana nova firma bez problematične istorije i na nju je prenet deo imovine.
Međutim, analiza komplikovanih transakcija pokazuje da ni novi Arkor nije bez problema sa problematičnim kapitalom. Novac koji se danas sliva u firmu u značajnoj meri dolazi od američke investicione kompanije Novea enerdži ink. To uključuje i zajam od Novee od preko milion švajcarskih franaka. Tokom intervjua, Šmid je potvrdio da Novea još uvek poseduje otprilike 11 posto deonica Arkora. Sa Noveine tačke gledišta, investicija se čini logičnim korakom: dok je u prošlosti svoj novac ulagala prvenstveno u izvore energije nafte i gasa, sada ulaže u „obećavajuće zelene alternative“ kao što je litijum.
Međutim, Novea enerdži nije nepoznata kompanija. Оptužena је za investicionu prevaru velikih razmera. U decembru 2020. godine, nemački savezni finansijski nadzorni organ zabranio je Novei izdavanje vrednosnih papira u Nemačkoj.
Berlinski advokat Johen Reš, koji zastupa nekoliko investitora u postupku protiv Novea enerdži, objašnjava mehanizam: „Kapitalna prevara ima jasno definisani obrazac. Investitori se namame obećanjem nadolazeće berzanske ponude, zatim se stalno odgađaju sa novim, još boljim mogućnostima, kako bi nastavili ulagati novac, dok firma ne propadne i novac nestane.“
Firma Arkor AG se nije osnovala samo uz pomoć sredstava strane kompanije kojoj se stavlja na teret investiciona prevara, kaže Reš. Ona je takođe osnovana ni iz čega, od strane poslovnih ljudi koji do tada nisu imali velikih iskustava u rudarstvu, a kamoli u oblasti litijuma.
„Možda ozbiljno nameravaju da eksploatišu litijum u Bosni i Hercegovini, moguće je“, kaže Reš. „Ali u tom slučaju su izabrali najgori mogući početak.“
Izvršni direktor Arkora Matiјas Šmid poriče da je znao za Noveinu priču. U ličnom razgovoru, a potom i telefonom, rekao je da ne zna ništa o optužbama i da je ujedno prvi put čuo za zabranu trgovanja deonicama. On odbacuje sumnju da bi planovi u Bosni i Hercegovini mogli biti samo lažni projekat u kome bi se dozvola za eksploataciju preprodala.
Kaže i da se oduvek znalo da su Lopare takozvano niskokvalitetno ležište, u kojem je mineralni sadržaj litijuma relativno nizak. Ali kombinacija litijuma i njegovih nusproizvoda – kalijuma, borne kiseline i magnezijuma – čini projekat profitabilnim.
Visoki predstavnik – i njegov prijatelj
Projekti rudarenja i rasprodaja prirodnih resursa tema su koja može da spoji i najljuće neprijatelje – u ovom slučaju Dodika i visokog predstavnika za BiH Kristijana Šmita.
U novembru 2023. godine, Šmit je otvorio rupu u veoma kontroverznom pitanju korišćenja zemljišta u Bosni i Hercegovini. Pitanje je koji nivo vlasti – državna vlast ili entitetske institucije – smeju dodeliti zemljište, zbog čega su ga pojedini nazvali lobistom za strane rudarske kompanije.
„Zabrana raspolaganja“ koju je tadašnji visoki predstavnik nametnuo 2005. godine, navodi da se prirodni resursi ne mogu prodavati dok se ne razjasni pitanje nadležnosti. Ova zabrana je nedavno postala problem za rudarske kompanije koje žele da kopaju sirovine u BiH. I Republika Srpska, ali i Federacija Bosne i Hercegovine, nekoliko su puta pokušale da daju pravo korišćenja zemljišta na vlastitu inicijativu. Prema pisanju medija, Vlada Federacije BiH je u novembru 2023. godine objavila da je za to dobila odobrenje visokog predstavnika Šmita.
Šmit je u intervjuu za švajcarski magazin Republika napisao da nikada nije dao takvu dozvolu. „Naprotiv“, navodi, „nekoliko puta jasno sam dao do znanja da se rešenje za državno vlasništvo nužno mora naći na državnom nivou.“ Međutim, Šmit je u izjavi prošle godine napisao: „Dodela prava privremenog korišćenja ne predstavlja čin direktnog ili indirektnog prenosa vlasništva i stoga se ne treba smatrati raspolaganjem u smislu državne zabrane raspolaganja imovinom.“ Jednostavnije rečeno, to znači da ako je korišćenje samo „privremeno“, entiteti mogu davati prava korišćenja zemljišta – na primer za rudarstvo – korporacijama bez saglasnosti države.
A kada je Ustavni sud BiH konačno proglasio nezakonitim dodeljivanje rudarskih koncesija od strane entiteta u julu 2024. godine, Šmit je u svom izveštaju UN u novembru 2024. godine kritički prokomentarisao da bi ovo pravno tumačenje moglo imati „ozbiljne posledice za sadašnji i budući razvoj i ulaganja u projekte“.
Kada je Ustavni sud BiH proglasio nezakonitim dodeljivanje rudarskih koncesija od strane entiteta u julu 2024. godine, Kristijan Šmit je u svom izveštaju UN naveo da bi ovo pravno tumačenje moglo imati ozbiljne posledice za sadašnji i budući razvoj i ulaganja
Postoje i druge kontroverze koje Šmita vezuju direktno za projekat u Loparama. Naime, donedavno je funkciju u nadzornom odboru Arkora imao i nekadašnji poslanik Bundestaga Piter Bеjer. I Šmit i Bejer su članovi CDU. Bejer se godinama bavi političkim prilikama na Balkanu i član je Upravnog odbora Nemačkog Atlantskog društva, čiji je predsednik Kristijan Šmit.
U prošlosti su Šmit i Bejer zajedno imali intervjue i konferencije za novinare. Brojne su slike zajedničkih nastupa na internetu.
Kada su u proleće 2024. godine kružili kritički medijski napisi o Arkoru, koji su se bavili i odnosom između Bejera i Šmita, Bejer je dao ostavku u Arkoru. Sam Bejer ignoriše pitanja medija.
Iz Kancelarije visokog predstavnika Šmita na pitanja o odnosu sa Bejerom i Arkorom kratko je odgovoreno: „Visoki predstavnik nikada nije imao kontakt sa kompanijom Arkor, niti je obavešten o njihovim planovima.“
Ono što je izvesno jeste da Arkor aktivno traži političku podršku za svoj projekat – uključujući i Švajcarsku: dokumenti koje je Savezno ministarstvo unutrašnjih poslova poslalo na osnovu zahteva za pristup informacijama od javnog značaja, pokazuju da je Arkor u više navrata kontaktirao sa švajcarskom ambasadom u Sarajevu. Ambasada bi trebalo da pomogne Arkoru da se „suprotstavi lošem publicitetu projekta“, kaže se u sažetku sastanka.
Feliks Dorn, koji na Univerzitetu u Beču istražuje globalnu ekonomiju energetske tranzicije, ističe da nije neuobičajeno da rudarske kompanije planiraju projekte u oblastima gde su prava na zemljište nerešena, navodeći primer Južne Amerike.
Međutim, Dorn naglašava da čak i ako se litijum u budućnosti bude kopao na evropskoj periferiji, na Balkanu, većina profita će verovatno biti ostvarena u zapadnoj Evropi. Upravo zato što je periferija zadužena za sirovinu, a centar za dalju preradu litijuma u baterije i proizvodnju električnih automobila.
„Jasno je da transnacionalne kompanije imaju velike koristi od ekstrakcije litijuma, dok lokalni stanovnici snose rizike po životnu sredinu. Globalna energetska tranzicija stoga može doprineti smanjenju CO2, ali se globalni obrasci nejednakosti često dalje produbljuju.“
Dorn navodi i da korporacije ne deluju same, već uz podršku lokalnih političkih elita.
„Postoje i snažni interesi za rudarstvo u tim zemljama. Nacionalne elite ili pojedini političari često imaju koristi od toga“, kaže Dorn.
Pripreme za rasprodaju
Iako je većina lokalnog stanovništva protiv projekta, entitetske vlasti u Republici Srpskoj sve čine da olakšaju eksploataciju investitorima. Još pre Dodikovog sastanka sa predstavnicima švajcarske firme, u proleće 2024, Vlada RS je izmenila zakon o geološkim istraživanjima tako što je, između ostalog, isključila lokalne zajednice iz procesa donošenja odluka o geološkim istraživanjima.
Andrijana Pekić Tešanović, stanovnica Lopara i aktivistkinja Čuvara Majevice, kaže da građani neće odustati od borbe za zaštitu planine Majevice, ali i borbu za zdrav život u svojoj lokalnoj sredini.
Ističe da kako Arkor pojačava aktivnosti, tako i građani i aktivisti to rade. Andrijana napominje da je u martu održan protestni skup u Loparama gde su zajedno – građani, predstavnici lokalnih vlasti, ekološki aktivisti i veliki broj udruženja iz regiona Semberije, Majevice, Ozrena – pokazali „svoj zajednički otpor i borbu protiv otvaranja rudnika litijuma u naseljenom mestu“.
„Takođe, nastavlja se i sa prolećnim istraživanjima biodiverziteta na Majevici, gde se prikuplja građa za Studiju koja je potrebna za dobijanje statusa parka prirode planine Majevice, koja je, po prostornom planu RS kao i opštine Lopare, planirana to i da bude. Planina Majevica može biti samo park prirode, nikad rudnik litijuma“, naglašava ona.
Na pitanja o Dodikovom susretu sa predstavnicima Arkora, kaže da to dodatno doprinosi „atmosferi sumnje u poštovanje zakona, procedura i propisanih normi vezano za te projekte“.
Nakon odluke Suda BiH kojom bi mu se uvela šestogodišnja zabrana vršenja dužnosti predsednika Republike Srpske, Dodik je počeo da traži i druge partnere za eksploataciju rudnih bogatstava. Ulog je opstanak na vlasti, ali i separatistički projekat za koji se nada da će sluha imati Donald Tramp.
Sve je to otvoreno rekao 15. marta u intervjuu magazinu Američki konzervativac.
„Vlada Republike Srpske, u saradnji sa predsednikom Trampom, spremna je da ubrza izdavanje svih potrebnih rudarskih dozvola za američke kompanije odabrane za učešće u ovom sporazumu o retkim zemnim mineralima“, izjavio je, između ostalog, Dodik.
Andrijana Pekić smatra da je porazna činjenica da neko, ko obnaša poziciju predsednika entiteta RS, trguje državnom imovinom na nivou buvlje pijace.
Vlada Republike Srpske, u saradnji sa predsednikom Trampom, spremna je da ubrza izdavanje svih potrebnih rudarskih dozvola za američke kompanije odabrane za učešće u sporazumu o retkim zemnim mineralima, izjavio je Dodik
„U takvim okolnostima ne može ni da čudi činjenica da su ’Evropljani’ izabrali nas da budemo ’deponija smeća’ i njihova rudarska kolonija, jer im to naši predstavnici vlasti dozvoljavaju, prodajući sopstvenu zemlju i narod u bescenje.“
Kabinet Milorada Dodika nije, do objavljivanja teksta, odgovorio na pitanja autora o projektu rudarenja litijuma u Loparama. To nije učinio ni Arkor.
Nije čudo da su „Evropljani“ izabrali nas da budemo „deponija smeća“ i njihova rudarska kolonija, jer im to naši predstavnici vlasti dozvoljavaju, prodajući sopstvenu zemlju i narod u bescenje
Andrijana Pekić Tešanović
Predstavnici Roch Tech-a, nemačko-kanadske kompanije koja je sa Arkorom potpisala sporazum o formiranju zajedničke firme, odgovorili su da se provere oko projekta još uvek sprovode.
„Studiju izvodljivosti će sprovesti spoljna, međunarodno vodeća inženjerska firma. Svi rezultati će biti objavljeni transparentno. Nakon završetka studije i pregleda rezultata, Rock Tech Lithium će odlučiti da li i kako projekat u Loparama može biti realizovan“, navodi se u pisanom odgovoru kompanije.
Ovo istraživanje je finansijski podržao Journalismfund.eu.
