Manija gonjenja i opsednutost nasilnim prevratima, koje od dolaska na vlast prati SNS, eskalira u danima pre, tokom i posle 15. marta. Akcije i izjave predstavnika vlasti ukazuju da oni više nemaju poverenja ni u bezbednosne službe koje su prethodno do vrha napunile sopstvenim kadrovima. Dok vlast preti policajcima, tužiocima i svojim stranačkim kadrovima u javnim preduzećima, sagovornici Radara upozoravaju da se autoritarna vlast u krizi potpuno okrenula alternativnim centrima moći, koje je godinama stvarala i nelegalno opremila sredstvima nadzora i prinude.
Podsetimo, o alternativnim centrima moći, koje je na Kosovu kreirala vlast u Beogradu, pred ubistvo govorio je Oliver Ivanović. Isti su godinama intenzivno nadzirali i maltretirali građane srpske zajednice, ali prema njima primenjivali neselektivno i ničim neograničeno nasilje, sve uz blagoslov vrha vlasti u Beogradu.
Ko prodire u službe bezbednosti
Posle nedavno javno iznetih ocena predsednika Republike da je „obojena revolucija prodrla u službe bezbednosti“, desetine hiljada građana Srbije imale su priliku da se na sopstvenoj koži uvere u dejstvo tehnologije koja je na raspolaganje data ovim, alternativnim centrima prinude:
„Taj zaključak sledi direktno iz onoga što smo videli i čuli. Imali smo situaciju da je neko tehničko sredstvo, najverovatnije infrazvučno, korišćeno prema građanima, a verovatno bez znanja ministra unutrašnjih poslova, koji pak jedini ima pravo da odobri njegovu upotrebu na javnim skupovima“, govori za Radar dugogodišnji radnik i rukovodilac srpske službe bezbednosti.
On ističe kao indikativno pojavljivanje belih kombija bez tablica ispred Andrićevog venca uvezenih od inostrane lizing kompanije i to povezuje sa činjenicom da su dva glavna pravca dejstva prema građanima bila usmerena od Predsedništva, niz Ulicu kralja Milana ka Slaviji, odnosno Terazijama.
Podsetimo, jedinica za hapšenje koju je pri BIA oformio Aleksandar Vulin od bivših pripadnika SAJ preuzetih iz rasformirane JSO, nedavno je koristila kombije bez tablica kako bi otimala poljoprivrednike u protestu, a u Miloševićevo vreme jedno slično vozilo korišćeno je za otmicu i kasnije ubistvo Ivana Stambolića u Košutnjaku.
„Ovaj događaj u Ulici kralja Milana uporediv je sa ubistvom na Ibarskoj magistrali, nije pogrešno karakterisati ga kao terorizam, jer je sredstvo koje se nelegalno nalazi u jedinicama MUP i ko zna gde još, upotrebljeno suprotno svim pravilima, dakle prema mirnim građanima, neselektivno. Bezbednosne agencije, MUP i Ministarstvo odbrane demantuju da su ih koristili, dakle velika je verovatnoća da je to učinio neki alternativni centar moći.“
Tehnika kao zamena za ljudstvo
Sagovornik Radara ističe da opsesivni fokus na tehnička sredstva nadzora i prinude upadljivo koincidira sa spoznajom da državne službe kojima je poverena zaštita ustavnog poretka nemaju više ljudskih resursa, sposobnosti i volje da sprovode volju vlasti, onako kako ona to od njih zahteva:
„Indikativan je podatak da na primer sva vozila koja BIA danas ima u voznom parku mesečno zadužuju po 40 litara goriva. To je neverovatno, i jedan je od jasnih pokazatelja da oni zapravo ništa drugo ne rade, osim što prisluškuju i nadziru komunikacije.“
Posebno interesantna je činjenica da je Srbija tokom poslednje decenije uvezla preko 20 IMSI kečera, i to prema zvaničnoj evidenciji samo iz zapadnih zemalja koje objavljuju podatke o izvozu ove veoma skupe opreme.
„IMSI kečeri su veoma upotrebljiva tehnologija ukoliko želite da zaobiđete zvaničnu proceduru po kojoj vam treba odobrenje suda da nadzirete nečiju komunikaciju. Taj uređaj funkcioniše kao alternativna bazna stanica i ukoliko ga aktivirate u blizinu ciljanog objekta, na primer iz automobila, svi telefoni koji se nalaze u radijusu od nekoliko stotina metara povezaće se na njega, jer su svi komercijalni aparati podešeni da automatski biraju najsnažniji signal. Tada možete preuzeti svu komunikaciju koja se preko njega odvija.“
Sagovornik Radara ističe da se kada je reč o nabavci tehnologije za službe bezbednosti najčešće angažovala BIA da napravi specifikaciju, a potom se pristupalo proceduri poverljive nabavke, kada se kontaktira sa određenim firmama da daju ponudu, u posebno osetljivim slučajevima koristila se procedura direktne pogodbe sa samo jednim ponuđačem.
Posebno interesantna je činjenica da je Srbija tokom poslednje decenije uvezla preko 20 IMSI kečera, To je veoma upotrebljiva tehnologija ukoliko želite da zaobiđete zvaničnu proceduru po kojoj vam treba odobrenje suda da nadzirete nečiju komunikaciju
Jednu takvu pogodbu sklopio je upravo Aleksandar Vulin sa firmom svog prijatelja Uroša Čubrilovića, vlasnika kompanije DBS za nabavku sigurnosnih kamera i monitoring centra na severu Kosova, koje nikada nisu ugrađene.
„Ranije se dešavalo da se oprema nabavlja uz pomoć velikih javnih preduzeća poput NIS ili EPS, navodio bi se krajnji korisnik i oprema se potom donirala službi kojoj je namenjena. Snimci otkrića prislušnih centara u EPS pokazali su da se tamo nalazila veoma skupa oprema poput, na primer, zum objektiva za mikrokamere Claresys čija je vrednost od 10.000 evra naviše. Prema kredibilnim saznanjima, veoma često se nelegalne mere prisluškivanja pored pritiska na političke neistomišljenike koriste i kao metod za ucenu privrednika ili njihovo uništavanje za račun nelegalne konkurencije, za novac.“
Prislušni centar u EPS-u
Bivša zaposlena u sektoru unutrašnje kontrole EPS Nataša Prišić je 2019. otkrila ilegalni prislušni centar u ovom javnom preduzeću, na Ceraku, o kome su kasnije istragu vodile policija i BIA. Zbog nepristajanja da ćuti o ovim parapolicijskim centrima u EPS i malverzacijama koje je otkrila, Prišić je kao uzbunjivač prošla golgotu od bivših rukovodilaca EPS, praćena je, upadano joj je u stan, prećeno joj je ubistvom. Zbog svojih istupa SBPOK ju je hapsio zbog sumnje da je „izazivala paniku i nered“, izgubila je posao, dok optužnica zbog ovog teškog krivičnog dela nikada nije podignuta iako su od njenog otkrića prošle četiri godine:
„U tajnoj prostoriji na Ceraku, koju sam otkrila, nalazili su se minijaturni audio-snimači, dronovi, kamere visoke osetljivosti opremljene senzorima, kamere za prepoznavanje lica, GPS lokatori, ometači signala, softveri za analizu ličnih podataka. Upadali su ljudima na naloge na društvenim mrežama, ali ih i fizički pratili. Bavili su se ucenjivanjem ljudi.“
Nataša Prišić ističe da je istraga po njenim informacijama počela 4. februara 2021, ali da se četiri godine kasnije i dalje ne zna ko je postupajući tužilac u tom postupku:
„Policija je korektno radila svoj posao, jedino čega se sećam kao neprijatnog iskustva sa njima bio je razgovor sa jednim inspektorom u kome sam zamoljena da u javnosti ne pominjem nelegalni prislušni centar u EPS … `Mi smo na istoj strani`, rekao je taj inspektor. Prekinula sam ga i rekla da sam doživela mobing zbog onoga što sam govorila, i da ne nameravam da odustanem. Rekla sam da su oni postavljali kamere na mestima koja nisu imala nikakve veze sa EPS. Vrlo je moguće da je ta oprema bila korišćena za ucenjivanje ljudi i uzimanje reketa, ili pritisak na političke neistomišljenike. Imali su čartove i dijagrame ljudi koje su pratili kao parapolicijske snage.“
Sagovornica Radara svedoči da je istraga završena 2022, tokom koje je preko 200 ljudi iz EPS dalo iskaze. „Dokazi su predati tužilaštvu, ali mi i dalje ne znamo koji tužilac tu postupa. Ceo postupak je proglašen strogo poverljivim iako niko nikada nije rekao koji je razlog za to. Najverovatnije da se u javnosti ne bi govorilo o tome. Oni su se ponašali kao parapolicijska organizacija i ucenjivali su sve, od privrednika do pripadnika BIA. Nenad Dilberović (bivši policajac u SBPOK, a i dalje rukovodilac u EPS) govorio je da će se pri Vladi Srbije formirati neko posebno odeljenje za nekakvu borbu protiv korupcije, gde će sa sobom povesti nekoliko lojalnih ljudi iz EPS.“
Faktor Vučić
„Znam šta govore rektori“, ume da se pohvali onaj koji o svemu odlučuje i ni za šta nije odgovoran. Po kom slovu zakona i kojoj odluci suda može da sluša i zna tuđe razgovore, nije objasnio. Ipak, ovaj i slični iskazi u kojima predsednik demonstrira da zna šta ko govori, deluju kredibilno jer je opsesija sopstvenom bezbednošću i tuđim rečima jedan od prioriteta vlasti Aleksandra Vučića.
„Takve sirove informacije, na primer, nikako ne mogu biti pribavljene legalnim kanalima“, govori za Radar nekadašnji načelnik jedne od uprave BIA, koji je svoja prava od bivše firme morao da zaštiti na sudu i uspeo u tome: „Predsednik na svoj sto nikada ne dobija takve podatke, jer nema potrebe da ih ima. Ništa što se tiče obaveštajnog rada nije njegova nadležnost, pa stoga sledi da ih je dobio nekim nelegalnim kanalima.“
Izvori Radara svedoče da otkako je nekadašnji premijer polako prestajao da citira Maksa Vebera, počeo je sve češće da posećuje kolegijume BIA, i da gradi lične kontakte sa načelnicima uprava. Istaknuti čovek za vezu bio je Zlatibor Lončar, koji među pripadnicima BIA ima čak tri kuma i ličnog prijatelja Aleksandra Đorđevića, nekadašnjeg direktora Bezbednosno-informativne agencije. Podsetimo, ministar Lončar istakao se nedavno u pokušajima da se ljudi obeshrabre da potraže lekarsku pomoć zbog simptoma koje su osećali posle dejstva zvučnog topa u Ulici kralja Milana u Beogradu.
Poseban predmet interesovanja vlasti bila je tradicionalno 7. uprava za tehniku, gde su stvari vremenom postale toliko loše, a zahtevi toliko bizarni, da je nekoliko radnika podnelo krivične prijave protiv neposrednih rukovodilaca, jer nisu želeli da rade po novim pravilima
„Veliki problem je što ljudi koji rade u bezbednosnim službama više nisu profesionalci i ne umeju da se postave prema političkim autoritetima. Na njihov zahtev stvoren je situacioni centar u BIA i takav paralelni u MUP. Štiti ih jedino to što su rezultati njihovog rada tajni i imaju mogućnost da ćute. Na čelnim mestima imate ljude čiji je stepen razumevanja stvarnosti nizak, ali ne treba da zaborave da odgovornost za stvari koje čine time nije izbrisana.“
Poseban predmet interesovanja vlasti bila je tradicionalno 7. uprava za tehniku, gde su stvari vremenom postale toliko loše, a zahtevi toliko bizarni, da je nekoliko radnika podnelo krivične prijave protiv neposrednih rukovodilaca, jer nisu želeli da rade po novim pravilima. Stvar je došla do suda i promptno bila oglašena državnom tajnom. Procesi i dalje traju pred nadležnim sudovima u Beogradu, zatvoreni su za javnost, dok pomenutim radnicima BIA stižu naizmenično ponude i pretnje, ali su oni, kako saznaje Radar, istrajni u nameri da zaštite svoj lični i profesionalni integritet.
Faktor Vulin
Zamislite za trenutak da se sudbina tako surovo našali sa vama, da ceo život ubeđujete sebe da ste levičar i revolucionar, a provedete ga kao poltron vlasti, maštajući kako se njenom silom suprotstavljate gnevnim građanima koji žele da je smene, jer je državu pretvorila u pariju, ili korporativni supermarket. Zatim vam ta ista država dopusti da za silan novac nabavite nelegalno sredstvo prinude nad građanima, ali vam ne pođe za rukom da promenite Zakon o policiji koji bi ga legalizovao. Potom ga upotrebite tajno, ali to učinite na mestu i u trenutku koji je toliko pogrešan da vas čini odgovornim za krivično delo terorizma za koji nema zastare, nišaneći građane koji stoje mirno, u tišini, odajući poštu. Konačno vas vaši najbolji drugari u egzaltaciji ofiraju, čestitajući vam u lajv prenosu.
Potpredsednik Vlade Aleksandar Vulin vikend je proveo u Moskvi, gde je u prisustvu izaslanika BIA pri Kremlju predavao raport o uspešno izvedenoj kontrarevoluciji. Bio je ministar policije 2021. godine, u vreme kada je Srbija nabavila 16 LRAD uređaja – zvučnih topova, što je MUP lažno demantovao. Nedavno se Vulin javno pohvalio da je Moskva pomogla Srbiji da se izbori sa obojenom revolucijom, nije jasno u kojoj funkciji, izvesno nezvaničnoj, ali svakako bitnoj.
Vulin je bio ministar policije 2021, u vreme kada je Srbija nabavila 16 LRAD uređaja – zvučnih topova, što je MUP lažno demantovao. Nedavno se pohvalio da je Moskva pomogla Srbiji da se izbori sa obojenom revolucijom, nije jasno u kojoj funkciji, izvesno nezvaničnoj, ali svakako bitnoj
Dok vlast tvrdi da se u Ulici kralja Milana 15. marta nije dogodilo ništa i goni tužilaštvo da pokreće procese protiv građana i medija koji govore o ovom slučaju, rumunski glavni vojni tužilac u penziji Katalin Pitu izjavio je za Dojče vele da slučaj napada na građane u Beogradu izuzetno podseća na dejstvo tehnologije koju je kao svoj poslednji adut iskoristio Nikolae Čaušesku. Važno je zapamtiti da je za takve napade na sopstveni narod uvek neko odgovoran, činjenjem ili nečinjenjem, svejedno. I moraće jednom da za to odgovara pred sudom.
