Etički kodeks obavezuje psihologe da postupaju u javnom interesu građana Srbije. Interes svih nas je da živimo u društvu u kome se poštuju Ustav i zakoni zemlje, da štitimo i zalažemo se za bezbednost, kao i za fizičko i mentalno zdravlje građana i promovišemo solidarnost i demokratske vrednosti. Borba za pravedno i humano društvo je naša profesionalna i građanska dužnost. Ta dužnost prevazilazi okvire pružanja podrške i pomoći pojedincima koji imaju mentalne teškoće i uključuje naš doprinos društvu da „ozdravi“.
U protivnom, pomažući pojedincima da se prilagode na nezdrave društvene uslove prećutno doprinosimo njihovom održavanju, umesto da se zalažemo za društvene preduslove koji smanjuju rizike po mentalno zdravlje i psihološku dobrobit građana. U svetlu svakodnevnog širenja govora mržnje, iznošenja laži i sakrivanja istine, otvorenih pretnji i ugrožavanja bezbednosti studenata i velikog dela građana Srbije, ne možemo i ne smemo da ostanemo po strani.
Potrebe za pobedom i priznanjima zadovoljavaju obezbeđivanjem divljenja iznuđenog pritiscima, ucenama, zastrašivanjem, potkupljivanjem ili eksploatacijom drugih u poziciji nemoći
Ukoliko neko ko ima političku moć ne postupa racionalno i odgovorno, ne donosi odluke u cilju dobrobiti građana, direktno ugrožava njihovu bezbednost ili devalvira osnovne humane i demokratske vrednosti, institucije uređenog društva imaju ulogu da kontrolišu i spreče potencijalne rizike i štetne posledice takvog postupanja. Kada su urušene institucije društva koje štite ustavni poredak i bezbednost građana, takvi uslovi, nažalost, pogoduju da osobe sa karakteristikama koje psihologija prepoznaje u okviru sindroma tzv. mračne tetrade bez ograničenja nametnu svoje destruktivne ciljeve sa potencijalno nesagledivim posledicama po građane zemlje.
Zbog toga je važno da se i šira javnost upozna i ume da prepozna ovakve karakteristike, kako bi kroz demokratske izborne procedure građani bili u poziciji da promišljaju kritički i biraju odgovorno. Crte mračne tetrade predstavljaju dispozicije za nasilno i amoralno ponašanje, ogledaju se kroz četiri osnovne karakteristike: narcizma, makijavelizma, psihopatije i sadizma.
Narcizam
Narcizam se uočava kroz doživljaj da su „specijalni“, uz isticanje sopstvene moći, superiornosti i uspeha i potrebu za stalnim dokazivanjem i potvrđivanjem. Telesni stav i facijalna ekspresija često odražavaju prezir prema drugima koji se tretiraju kao inferiorni. Prisutna je preokupacija fantazijama i aspiracijama koje odražavaju omnipotentnu sliku o sebi. Njihova grandioznost često doseže granice precenjenih ideja veličine, koje su odraz primitivnih mehanizama odbrane, što može bitno kompromitovati opažanje realnosti i racionalno mišljenje. Potreba za stalnim divljenjem i dokazivanjem nadmoći, uz ponižavanje i obezvređivanje drugih, takođe predstavlja odraz nezrelih mehanizama odbrane – idealizacije (sebe) i devalvacija (drugih).
Svoje ciljeve postižu dovođenjem drugih u poziciju zavisnosti neretko ucenjivanjima, dok sopstvene postupke i namere pripisuju drugima, stvarajući polarizaciju među grupama koje je tako lakše kontrolisati
Ekscesivne projekcije, odnosno pripisivanje drugima sopstvenih negativnih karakteristika, loših namera, krivice, odgovornosti i sl., još jedan su pokazatelj nezrelih odbrana koje dovode do distorzija u opažanju realnosti. Koriste pritisak i kontrolu nad informacijama, kako bi i druge ubedili u sopstvenu iskrivljenu sliku realnosti. Prisutna je niska frustrativna tolerancija na osujećenje ličnih ciljeva i izostanak gratifikacija, na suočavanje sa činjenicama koje protivreče željenom utisku ili dovode u pitanje neprikosnoveni autoritet. Poraz teško podnose, zbog čega ga obično negiraju ili optužuju druge, što takođe iskrivljuje njihovu procenu realnosti. Potrebe za pobedom i priznanjima zadovoljavaju obezbeđivanjem divljenja iznuđenog pritiscima, ucenama, zastrašivanjem, potkupljivanjem ili eksploatacijom drugih u poziciji nemoći.
Makijavelizam
Elemente makijavelizma prepoznajemo kroz veštine manipulacije i usredsređenost isključivo na postizanje sopstvenih interesa bez obaziranja na tuđe interese i potrebe, kao i donošenje štetnih odluka, bez obzira na kratkoročne ili dugoročne posledice po druge. U ostvarenju ličnih ciljeva takve osobe su sklone da ispoljavaju širok spektar manipulativnog ponašanja koje se ogleda u potpunoj nekonzistentnosti izjava i postupaka, obmanjivanju drugih ljudi kroz prikrivanje ili davanje neistinitih informacija, lažnih obećanja, potkupljivanje i sl., što se smenjuje sa pretnjama, uvredama i verbalnim napadima. Svoje ciljeve postižu dovođenjem drugih u poziciju zavisnosti neretko ucenjivanjima, dok sopstvene postupke i namere pripisuju drugima, stvarajući polarizaciju među grupama koje je tako lakše kontrolisati.
U ponašanju se smenjuju različite „uloge“ po potrebi – od teatralnog predstavljanja sebe kao „žrtve“, što „opravdava“ prelazak u ulogu „progonioca“ ili predstavljanje sebe kao „spasioca“ od izmišljenih neprijatelja
U ponašanju se smenjuju različite „uloge“ po potrebi – od teatralnog predstavljanja sebe kao „žrtve“ što „opravdava“ prelazak u ulogu „progonioca“ ili predstavljanje sebe kao „spasioca“ od izmišljenih neprijatelja. Ukoliko takva osoba stekne vlast, nastoji da preuzme kontrolu nad institucijama, čime proširuje mehanizme manipulacije npr. kroz zaštitu od sankcija onih koji vrše kriminalne aktivnosti čime kupuje njihovu lojalnost, dok nelojalnima preti lažnim optužbama i sankcijama. Kontrolom nad informacijama sužavaju mogućnost kritičkog prosuđivanja, što ih istovremeno čini podložnim manipulacijama.
Psihopatija
Psihopatske karakteristike se uočavaju kroz odsustvo savesti, osećanja krivice i stida kao prirodne izvore samoregulacije ponašanja. Takođe, kod takvih osoba izostaje osećanje autentične empatije za druge, dok je prisutno ponižavanje i vređanje čak i sledbenika, a naročito onih u poziciji nemoći. Oni se ne obaziru na zakonska ograničenja i moralna načela, a skloni su iznošenju laži u cilju lične dobiti ili nanošenja štete drugima.
Teškoće emocionalne regulacije ogledaju se kroz gubitak inhibitorne kontrole i ispade gneva. Naglašene su i povišena interpretativna spremnost i osvetničke težnje u odnosu na svakog ko stoji na putu ostvarenju ličnih ciljeva
Spremni su da druge izdaju, iznevere ili ostave na cedilu da bi sebe izvukli iz nevolja, dok maskiraju kukavičluk izjavama o neustrašivosti iz bezbedne pozicije u koju se zaklanjaju iza drugih, izlažući ih riziku. Manifestuju odsustvo spontanosti, topline i humora, kao i visok stepen cinizma i licemerja. Teškoće emocionalne regulacije ogledaju se kroz gubitak inhibitorne kontrole i ispade gneva. Naglašene su i povišena interpretativna spremnost i osvetničke težnje u odnosu na svakog ko stoji na putu ostvarenju ličnih ciljeva.
Sadizam
Sadističke tendencije se manifestuje kroz agresivnu verbalizaciju koju teško kontrolišu, a najčešće smatraju potpuno opravdanim vređanje i ponižavanje drugih. Uživaju u sopstvenoj moći da se nanese šteta drugima. Potencijalne posledice ih ne odvraćaju od destruktivnih ciljeva, za koje su skloni da optuže druge, preteći onima koji se suprotstavljaju neistinama i iznose dokaze o činjenicama koje ih demantuju. Koriste napad kao strategiju odbrane.
Svodeći navedene karakteristike na dva osnovna mehanizma: interpersonalnu manipulaciju (laganje, precenjeno samovrednovanje, prinudu i nepoštenje) i „tvrd“ afekat (nedostatak brige i saosećanja za druge i nedostatak kajanja zbog ugrožavanja drugih), možemo da zaključimo da osobe koje ispoljavaju dispozicije mračne tetradе ukoliko osvoje pozicije društvene moći usled odsustva moralnih, zakonskih i humanih skrupula, predstavljaju opasnost po bezbednost građana, interese države i osnovne demokratske principe u kontekstu slabih društvenih institucija. Adekvatna institucionalna i zakonska kontrola su jedini garant da opasnost i mogućnost da se učini šteta po društvo bude značajno smanjena.
