Širu javnost nesumnjivo je (pozitivno) iznenadila nedavna vest da se dr Nenad Božović, docent Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta u Beogradu, obratio svojim studentima, javno podržavajući njihovo stupanje u blokadu. I maltene se izvinio što nije reagovao blagovremeno na saopštenje njihovog plenuma od 21. januara, kojim je zatražena podrška profesora za obustavu nastave i odlaganje januarskog ispitnog roka, do daljeg.
„Dozvolite da vam se nakon četiri nedelje ćutanja obratim ispovednim odgovorom, jer mi je tako lakše nego da vas pogledam u oči. Teško mi pada činjenica da sam vam iz udobne pozicije katedre govorio o pojmu pravde u Svetom pismu… Sada je nastupio čas da i svojim delima podržim ono što sam govorio“, napisao im je u otvorenom pismu, i dao otkaz, podnevši i ostavku na funkciju šefa katedre za Stari zavet.
Crkveni vrh, direktno nadležan za rad nastavnog kadra na ovom, jednom od 31 fakulteta Beogradskog univerziteta, nije se glasno izjasnio a propo ovog slučaja, ali teolog Vukašin Milićević lako „može da zamisli kako je Božovićev čin odjeknuo u tzv. višim krugovima SPC“.
Agresija i prezir
„Na svaki pokušaj dobronamerne kritike oni već dugo gledaju, gotovo isključivo, sa agresivnim prezirom, koji je utoliko snažniji ukoliko je ta kritika utemeljenija i autentičnija, a moralna pozicija onoga koji je iznosi neupitnija“, Milićević kaže za Radar. Svojom odvažnošću, Božović se svrstao u „rušitelje crkve“, što govori da je „sama crkva za tzv. crkveni vrh – ništa drugo nego zabran u kome može da radi šta mu se prohte“, objašnjava teolog, i sam žrtva represije „vrha crkve“.
Spisak nepoželjnih profesora PBF-a ne završava se na Milićeviću, niti njime počinje. „Lov na veštice“ pokrenut je još 2017, nakon istupanja dela nastavnika ovog fakulteta u odbranu Darvinove teorije evolucije. Nju je trebalo sačuvati od revizije i od povlačenja iz obrazovnog programa, budući da je „zasnovana na spekulacijama, mašti i zabludi“, kako su zagovarali potpisnici peticije, među kojima su se našla i dva akademika.
Linč je nastupio uoči nedavnog gostovanja Blagoja Pantelića na teološkoj konferenciji, a onda i predavanja u Minhenu, u Crkvi Svetog Jovana Vladimira. „Slučajno“ pod ingerencijom mitropolita Grigorija, skrivene mete vladajućeg klira
„Trenutno ne postoji nijedna alternativna naučna teorija Darvinovoj“, ustvrdilo je desetoro profesora, docenata i asistenata PBF-a, pa i vladika zapadnoamerički Maksim Vasiljević, kao i Marko Vilotić, sekretar mitropolita Grigorija, ali i Milićević i Božović. Čistka je krenula od Vasiljevića i Vilotića, kojima je 2019. oduzet blagoslov za rad na Fakultetu, prvom – zbog sukoba sa vladikom bačkim Irinejom Bulovićem, „sivom eminencijom“ Crkve, kako se decenijama nagađa.
Obaveštenje da više ne radi na PBF-u, vladika i profesor Maksim dobio je preko oglasne table, što je svojevrsni kuriozitet u istoriji Univerziteta. Izostanak bilo kakvog obrazloženja potvrdio je teze da se radi o progonu drugačije mislećeg nastavnog osoblja, a bez uporišta u njihovom (ne)radu. „Njihova krivica bazirana je isključivo na kritici crkvenog vrha, i vlasti istovremeno“, pojedini su ocenjivali.
Vilotić je, takvi su pretpostavljali, bio „kriv“ zbog bliskih veza sa vladikom, pa mitropolitom Grigorijem, ispavši „kolateralna šteta“ stvaranja povoljne klime za vladavinu patrijarha Porfirija, proglašenog 2021. za poglavara SPC. U oba slučaja, otkaz je usledio nakon dvogodišnjeg neplaćenog odsustva, jer se čekao pravi trenutak za završnicu „odstrela“. Takođe, obojica „proteranih“ nisu se više oglašavala po ovom pitanju.
Svojom odvažnošću, Božović se svrstao u „rušitelje crkve“, što govori da je „sama crkva za tzv. crkveni vrh – ništa drugo nego zabran u kome može da radi šta mu se prohte“
Vukašin Milićević
Površno obaveštenom građaninu deluje sumanuto to što se institut „blagoslova“ primenjuje na jednom od državnih fakulteta. Ali, taj čin rezervisan za Boga, a posredno i za sveštena lica, postao je i legalno sekularan, usvajanjem izmena Zakona o visokom obrazovanju iz 2021. Od 2004, kada je PBF vraćen pod okrilje Univerziteta, priključivši se redovnom državnom finansiranju, o „blagoslovu“ se raspravljalo u stručnoj i širokoj javnosti. Cilj rasprava bio je da se ovaj neophodni uslov za upis na studije i za držanje nastave pod hitno ukine, kao apsurdan u sekularnom poretku. Međutim, pomenuti zakon samo je ojačao spregu između državne i crkvene vrhuške.
„Država, odnosno – kriminalno-politički kartel koji ju je oteo, bila je tu da omogući da se na Fakultetu sprovodi volja njenih partnera koji PBF smatraju svojim feudom“, Milićević tumači kako je došlo do ovog preokreta, suprotnog nastojanju da se „blagoslov“ preispita. Na isti način se može objasniti i kako je došlo do novih otkaza na PBF-u.
Demokratija tipa Severne Koreje
Naime, 2020, po odluci Sinoda, izbačen je i profesor Rodoljub Kubat, budući da je u medijima ukazivao na probleme u ovoj visokoškolskoj ustanovi, ali i u Crkvi, i sam apostrofirajući Bulovića. „Slutim da sam na meti crkvene vlade zato što sam zahtevao od Naučno-nastavnog veća PBF-a da se obrazuje komisija koja bi ispitala slučaj nezakonitog dvogodišnjeg produženja Bulovićevog angažmana na fakultetu“, tada je smatrao Kubat, dok sada ne želi da se izjašnjava, izmoren pritiscima.
Braneći instituciju kojom je rukovodio, tadašnji dekan PBF-a Zoran Ranković optužio je „nedobronamerne kritičare“ za pokušaj odvajanja Fakulteta od Crkve, odnosno – Univerziteta od PBF-a. Na istu stranu stao je, naravno, i onovremeni mitropolit zagrebačko-ljubljanski Porfirije, tvrdeći da je Kubatov otkaz „zakonit i demokratičan“, a da je svaki pokušaj da se ovo ospori zapravo „pokušaj da se PBF eliminiše iz akademske zajednice“.
„Znate kako, i Severna Koreja, nesumnjivo najautoritarnija politička tvorevina danas, pretenduje na to da je ’demokratska’. A eliminaciji PBF-a iz akademske zajednice iz sve snage streme upravo oni koji njime suvereno upravljaju“, mišljenja je Milićević.
Da ipak sve nije bilo „demokratski“ u slučaju Kubatovog otkaza, dokazala je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu, kojom je 2022. naloženo PBF-u da prokaženog profesora vrati u nastavu. „Bog koji sve vidi i sudi, stoji uz one koji se bore za pravdu, slobodu i dostojanstvo ljudi“, otprilike je poslednje što je Kubat javno rekao.
Slučajevi Vukašina Milićevića i kolege mu Andreja Jeftića, takođe docenta, formalno se razlikuju od prethodnih. Njihova „neposlušnost“ nije kažnjena oduzimanjem „blagoslova“ (premda bi to sad i zakonski bilo dovoljno), već „fingiranjem akademske procedure“, kako ističe Milićević.
„Nečasnim sredstvima postignuto je da niko od članova Veća ne glasa za pozitivan izveštaj komisije koju je isto to Veće izabralo, što je verovatno jedinstven primer ne samo u našoj akademskoj istoriji“, naš sagovornik svedoči o još jednom metodu eliminacije nepodobnih.
Izgovori koji vređaju inteligenciju
Navedeni primeri, Milićević nastavlja, međusobno se razlikuju, ali im je zajedničko to što je u svakom od njih, formalno i suštinski, prekršena neka od zakonskih procedura i akademskih propisa i praksi, i to veoma bahato i brutalno. „Izgovori koji su pritom korišćeni vređaju ne samo inteligenciju, već i elementarni moralni osećaj“, decidiran je.
Zalaganje protiv revizije Darvinove teorije evolucije, kao i protiv upotrebe zajedničke kašičice prilikom pričešća, tokom pandemije korone, njega je koštalo i parohije, odnosno – svešteničke dužnosti. Njih je lišen na bazi optužbe Sinoda da „sebe stavlja iznad crkve“, premda u Ustavu SPC-a ne postoji odredba po kojoj isključivo patrijarh i Sinod mogu da tumače teološke crkvene stavove. Vrhovni akt Crkve dozvoljava da to može da uradi i profesor teološkog fakulteta, po tvrdnjama poznavalaca, koje čine legitimnim Milićevićeva istupanja.
Džaba, on je odstranjen sa svih dotadašnjih funkcija, pa na PBF-u ne predaje od marta prošle godine, iako je odluka Fakulteta (čitaj: Sinoda) opovrgnuta.
Čistka je krenula od Vasiljevića i Vilotića, kojima je 2019. oduzet blagoslov za rad na Fakultetu, prvom – zbog sukoba sa vladikom bačkim Irinejom Bulovićem, „sivom eminencijom“ Crkve, kako se decenijama nagađa
„Nadležno veće Univerziteta već dva puta je usvojilo moje žalbe i poništilo odluke PBF-a. Prvi put je predmet vraćen na ponovno izjašnjavanje, dok drugu odluku još nisam dobio zbog (vanrednog, prim.nov.) stanja na Univerzitetu“, navodi sagovornik Radara. Naredne njegove korake odrediće priroda odluke Veća, kojim srećom pomenuti „kriminalno-politički kartel“ ipak ne upravlja, kako se čini poslednjih meseci.
I dok je PBF sada u blokadi, uprkos „tragikomičnim pokušajima da se to relativizuje, držanjem nekakvih ’tajnih’ predavanja“, vrh SPC ne spava, rovareći sve dublje. Tako je Blagoje Pantelić postao jedini „kanselovani“ teolog u Srbiji, zbog nezgodne navike da pojedine poteze SPC-a javno kritikuje, navodeći egzaktno i imena aktera spornih radnji.
Kako nije preskakao ni patrijarha Porfirija, prvi među jednakima (ili pre – najmoćniji među moćnicima), privatno mu je pripretio lane da će ga „izbaciti iz Crkve“, javno ga unapred izopštivši iz zajednice verujućih. Nemajući ipak takvih ingerencija, patrijarh je odlučio „da organizuje medijski progon“ Pantelića, nakon višemesečnog zatišja, prekidanog sporadično „tek ponekim ’botovskim’ napadom na društvenim mrežama“.
Linč je nastupio uoči Pantelićevog nedavnog gostovanja na teološkoj konferenciji, a onda i predavanja u Minhenu, u Crkvi Svetog Jovana Vladimira. „Slučajno“ pod ingerencijom mitropolita Grigorija, skrivene mete vladajućeg klira.
Obaveštenje da više ne radi na PBF-u, vladika i profesor Maksim dobio je preko oglasne table, što je svojevrsni kuriozitet u istoriji Univerziteta
Na prve, ustrajne pritiske crkvenog vrha da do predavanja ne dođe, Minhenska crkvena opština nije pristala“, za Radar otkriva Pantelić. Pojedinci iz Patrijaršije su onda primenili drugu taktiku, regrutujući provladine tabloide da prenesu sadržaj anonimnog bloga, čiji je naziv glasio „Kurs jahanja patrijarha u minhenskoj crkvi“. U ovim napisima, teolog je označen kao „srbomrzac i gej-lobista“, neko ko je spreman da „uzjaše“ Njegovu svetost, te je tamošnji verni narod pozvan da se okupi, da bi predavanje sprečio. U toku noći taj je tekst poslat na nekoliko stotina brojeva telefona Srba u Minhenu.
„Kako ne bi unosili nemir u tamošnju zajednicu, dogovorili smo se da predavanje otkažemo, o čemu je crkvena opština izdala korektno saopštenje, pozivajući se na pritiske iz Patrijaršije“, kaže Pantelić. To više i nije bilo važno našim prvosveštenicima, jer su svoj cilj postigli, nanevši štetu „neprijatelju“ (i njegovoj porodici). „U feudalno uređenoj SPC, ucene su mnogo efikasnije, jer je najčešće kadija i tužilac i sudija“, poentira ovaj teolog.
Ekskomunikacija iz crkve?
Isključenja iz crkve on ne treba da se plaši, ne samo zato što njime maše nekompetentno svešteno lice, bilo ono i najmoćnije. Mera ekskomunikacije, koju rizikuju i Pantelić i drugi nepokoreni crkvenim vlastima, bio bi „suviše drastičan potez, čak i u slučaju moralno bankrotirane ustanove kakva je SPC“, po Milićevićevom zapažanju.
Institut „blagoslova“, čin rezervisan za Boga, a posredno i za sveštena lica, postao je i legalno sekularan usvajanjem izmena Zakona o visokom obrazovanju iz 2021.
Potčinjavanje autoritetima blisko je, sa druge strane, upravi PBF-a, koja svoju „crkvenost“ ispoljava ovako, umesto da se, zajedno sa svojim studentima založi za pravdu, istinu, odgovornost i slobodu, kako on dalje navodi. „Crkveni ’autoriteti’ po podmuklosti ne zaostaju za Velikim inkvizitorom Dostojevskog, s tim da im nedostaje njegove smelosti da ono što rade nazovu pravim imenom“, Milićević naglašava.
Njegov kolega Nikola Božović to „očigledno, nije hteo da trpi“, dajući jedini otkaz, iako svakako nije jedini svestan težine situacije, i to pogotovo kada se ona sagleda iz perspektive elementarnih postavki hrišćanske vere. „Ili, upravo onako kako on to čini u svom obraćanju studentima“, zaključuje (za sada) bivši profesor PBF-a.
Šta tačno namerava vrh klira sistematičnim čišćenjem svojih redova, a zahvatajući i nezavisne a uticajne pojedince (kao što je Pantelić), nije teško dokučiti. Jer, najbolje se vlada u atmosferi jednoumlja, kad ubiješ svaku slobodnu misao. Ali, pravda će stići i Velikog inkvizitora, makar i nebeska ili istorijska, kako se nadaju siti svega suprotnog.
