Društveni pokret koji je proizašao iz studentskih blokada predstavlja do sada najozbiljniji udarac na legitimitet trenutne vlasti od njenog uspostavljanja pre 13 godina. Kao odgovor na sve veće nezadovoljstvo i masovnost sa kojom se susreću, najviši državni funkcioneri, u zavisnosti od toga kome se obraćaju, na različite načine pokušavaju da diskredituju studentske proteste. Tražeći oslonac u međunarodnoj podršci, Zapad ubeđuju da iza svega stoji Rusija i napori da se destabilizuje Balkan, Rusiju da iza protesta stoji Zapad i pokušaj obojene revolucije, a neretko se pominje i uticaj hrvatske obaveštajne službe.
Da li su studenti zaista pod uticajem spoljnih aktera? Da li se ispod svega nalaze motivi koji podrivaju ogroman legitimitet koji studenti uživaju među građanstvom? Odgovor na ova pitanja možemo dobiti ako bolje upoznamo način na koji se studenti (samo)organizuju.
Direktna demokratija
Presudnu ulogu u funkcionisanju studentskog pokreta igra direktna demokratija koju studenti praktikuju kroz već svima poznati plenum. Plenum je centralno telo svakog fakulteta na kojem se donose najbitnije odluke po dalji tok blokada. Pravo prisustva na sednici plenuma imaju svi studenti jednog fakulteta i važno je naglasiti da se sve odluke na plenumima donose isključivo većinskom podrškom tih studenata. Svakom donošenju odluke prethodi temeljna rasprava koja svaki predlog preispituje i usavršava iz mnogo uglova.
„Veliki plenum“ i većinsko odlučivanje među fakultetima obezbeđuju valjanost i legitimitet odluka i sami po sebi zavređuju poštovanje među studentima
U atmosferi plenumskih zasedanja može proći i više dana pre nego što se dođe do zajedničkog stava studenata. Kao i u celom društvu, studenti često ne dele istovetne poglede na stvari. Međutim, olakšavajuća okolnost u situaciji gde amfiteatri puni studenata, koji imaju različite percepcije i stavove, kritički promišljaju i diskutuju o trenutnom stanju i ciljevima u budućnosti, jeste postojanje osnovnog konsenzusa o tome kako bi naše društvo trebalo da izgleda i u kom smeru bi trebalo da se kreće. Ova vizija o evoluciji društva prožima svaki od četiri zahteva koje su studenti postavili.
Nakon odluke na jednom od fakulteta, u obzir se uzimaju mišljenja još 50 fakulteta i viših škola u Beogradu i njihovih plenuma. Određene akcije, kao što su skupovi na Slaviji i Autokomandi, dobile su na snazi tek kada se većina plenuma složila sa tom odlukom. U slučaju da ove inicijative nisu uspele da pridobiju podršku većine fakulteta, one se ne bi sprovele. Upravo taj „veliki plenum“ i većinsko odlučivanje među fakultetima obezbeđuju valjanost i legitimitet odluka studentskog delovanja i sami po sebi zavređuju poštovanje među studentima.
Studenti često ne dele istovetne poglede na stvari. Međutim, olakšavajuća okolnost jeste postojanje konsenzusa o tome kako bi naše društvo trebalo da izgleda i u kom smeru bi trebalo da se kreće. Ova vizija o evoluciji društva prožima svaki od četiri zahteva koje su studenti postavili
Kao i svaki demokratski proces, plenumska direktna demokratija može biti spor i mukotrpan proces, pun dugih i temeljnih debata o raznim pitanjima. Međutim, upravo je to detaljno analiziranje svakog postupka dovelo do utiska šire javnosti da studenti malo šta prepuštaju slučaju.
Zajedničko odlučivanje
Uzevši ovakav sistem u obzir, sada se moramo staviti u poziciju bilo kog spoljnog aktera koji teži da utiče na studente. Kako bi se to desilo, prvo je potrebno izvršiti uticaj na jednom fakultetu i izmanipulisati ili potkupiti većinu studenata na tom plenumu.
Bitnu kontratežu ovakvom pokušaju predstavlja princip jednakosti studenata. Kao jedno od osnovnih načela demokratskog društva, jednakost među studentima sprečava stvaranje centara moći unutar studentskih tela i sprovođenja interesa koji su suprotni duhu studentskih protesta. Napore da ne dođe do stvaranja studentskih lidera možemo videti i u tome što ćemo retko u medijima više puta videti jednog studenta koji bi potencijalno stekao određenu popularnost i personalizovao studentske napore.
Kao jedno od osnovnih načela demokratskog društva, jednakost među studentima sprečava stvaranje centara moći unutar studentskih tela i sprovođenja interesa koji su suprotni duhu protesta
Prostije rečeno, sistem organizovanja je takav da na plenumu moć nemaju pojedinci, već isključivo utemeljeni argumenti i dobre ideje. Kolektiv ima primat nad pojedincem, te je nemoguće istaći jedno lice koje će predstavljati studente. Budući da među studentima nema moćnih pojedinaca, jedini način da se utiče na studente jeste tako što biste morali da zadobijete većinu njih na jednom fakultetu.
Nemogućnost manipulacije
Kako bi se sprovela jedna velika akcija i nastupilo u ime svih studenata, ovakva manipulacija morala bi da se ponovi na većini od 50 beogradskih fakulteta i viših škola koje su trenutno u blokadi. U ovom slučaju, potencijalno govorimo o desetinama hiljada studenata koje je potrebno prevariti ili potkupiti kako bi delovali u interesu Istoka, Zapada ili bilo koga drugog.
Nakon odluke na jednom od fakulteta, u obzir se uzimaju mišljenja još 50 fakulteta i viših škola u Beogradu i njihovih plenuma. Određene akcije, kao što su skupovi na Slaviji i Autokomandi, dobile su na snazi tek kada se većina plenuma složilа sa tom odlukom
Kada vidimo da je sprovođenje uticaja na samo jednom fakultetu veoma teško, šanse za ovako nešto dodatno se smanjuju ako uzmemo u obzir da je taj isti postupak potrebno ponoviti preko 20 puta.
Iako tabloidne izjave funkcionera vladajuće stranke koje etiketiraju studente kao strane plaćenike – domaće izdajnike mogu izgledati skandalozno i primamljivo, činjenice i argumenti nam govore drugačije. Studenti su nesumnjivo nezavisni u svom delovanju i to u velikoj meri zahvaljujući, pored njihove iskrene želje za korenitom promenom u društvu, upravo demokratiji koju praktikuju. Vera u demokratski proces, spojena sa nepotkupljivošću studenata, postavlja prekretnicu u demokratskoj kulturi srpskog društva.
