Najavljeno „veliko čišćenje korupcije“ u Elektroprivredi Srbije (EPS) preti da se svede na predstavu za javnost, gde su uhapšeni pojedinci samo kolateral u obračunu unutar SNS-a. Hapšenje Milorada Grčića, bivšeg v.d. direktora EPS-a, i još 14 osumnjičenih, koje se odvija pod Vučićevom kontrolom, za sada deluje više kao pokušaj političkog disciplinovanja unutar stranke nego kao istinska borba protiv kriminala. Pravni stručnjaci kritikuju način vođenja istrage, ističući da je najava finansijskih provera omogućila osumnjičenima da sklone imovinu, dok se ključni akteri EPS-a, poput Nenada Dilberovića, uopšte ne pominju. Osim toga, istraga se bavi navodnom štetom od milion evra, dok je prava šteta koju je EPS pretrpeo lošim rukovođenjem višestruko veća, meri se milijardama evra i za nju niko ne odgovara.
Novi Radar otkriva i da je indikativno da su neki osumnjičeni unapred znali šta ih čeka i imali priliku da se dogovore sa stranačkim vrhom, dok neki pokušavaju da se izvuku tvrdnjama da su „sve radili uz saglasnost šefa“.
U novom izdanju otkrivamo i kako Milan Radoičić, jedan od najkontroverznijih biznismena i ključni čovek u mreži moći na severu Kosova, nesmetano prebacuje imovinu i reorganizuje svoje poslove uprkos tome što je i dalje pod istragom za događaje u Banjskoj. Nakon priznanja odgovornosti za navedeni sukob, on je prebacio nekretnine na suprugu, a firme na dugogodišnje partnere, braću Zvonka i Žarka Veselinovića. Iako se formalno ništa više ne vodi na njega, dobro upućeni izvori tvrde da i dalje suštinski kontroliše ogromne resurse i poslove…
Dušan Kokot, predsednik Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Srbije, u intervjuu za novi broj Radara, ističe da su prosvetni radnici konačno odbacili strah i pokazali odlučnost u borbi protiv degradacije obrazovanja i sistemske korupcije. Vlast, kaže Kokot, ne pokazuje stvarnu nameru da rešava probleme, već koristi pretnje i pritiske kako bi ugušila svaki otpor. Međutim, prosvetni radnici su ovoga puta ostali nepokolebljivi – ni pretnje otkazima, ni umanjenje plata nisu ih uplašili, a odbijanje dijaloga od strane vlasti jasno pokazuje da su oni deo problema, a ne rešenja…
U naš diktafon govorila je i Marija Đikić, mlada producentkinja iz Beograda, koja je ostvarila izuzetan uspeh u međunarodnoj filmskoj industriji, producirajući film Marion, koji je nominovan za prestižnu Bafta nagradu. Njena priča svedoči o talentu, posvećenosti i hrabrosti da se probije u svetu filma, a podrška glumačkih zvezda Kejt Blančet i Sijene Miler dodatno potvrđuje značaj njenog rada. Đikić ističe da je priča o Marion odjeknula jer se bavi univerzalnim pitanjem jednakosti i snage žene u društvu koje i dalje nije dovoljno inkluzivno.
Osim uspeha u filmskoj industriji, Đikić sa snažnim emocijama prati i dešavanja u Srbiji pružajući studentskom otporu bezrezervnu podršku. Takođe, kao polaznica škole glume Mike Aleksića, gde je provela detinjstvo i stekla prijatelje za ceo život, priča kako joj se svet srušio kada je saznala za zlostavljanja koja su se tamo događala. Svedočeći na sudu u ovom slučaju, ističe koliko je proces dug i iscrpljujući za žrtve, te da je razočarana sporim i neefikasnim radom pravosuđa.
Novi broj Radara bavi se svakako i studentskom pobunom i najavom vlasti da sledi „rasplet“. Analiziramo kako vlast pokušava da održi privid kontrole i stabilnosti, ali je realnost sve više demantuje – protesti ne jenjavaju, studenti ne odustaju, a opozicija, iako nesposobna da ponudi jasnu alternativu, koristi Vučićeve greške da dodatno oslabi njegov autoritet. Najavljeni „rasplet“ kroz formiranje nove vlade bez izbora zapravo pokazuje nemoć sistema u kojem predsednik drži sve poluge moći, ali sve manje kontroliše situaciju na terenu. Najveći problem vlasti nije samo pad rejtinga, već gubitak aure nedodirljivosti, koji je do sada bio ključan faktor održavanja režima. U toj nemoći, Vučić pribegava poznatim metodama – izmišljanju neprijatelja, fabrikovanju pretnji, fingiranju državnih problema i kontramitinzima na kojima pokušava da povrati kontrolu nad narativom. Sistem koji se gradi na potpunoj dominaciji i zastrašivanju puca pod pritiskom realnosti, a vlast, nesposobna da ponudi održiva rešenja, sada balansira između represije i straha da bi svaki dalji potez mogao da proizvede još žešću reakciju…
Za Radar govore i pišu: Đurđa Timotijević, Filine Bikhart, Danica Popović, Ijan Buruma, Dani Rodrik…
