Nije lako bilo doći u petak uveče u Kragujevac, a još teže njim proći u subotu. Kad javno preduzeće Putevi Srbije u subotu u osam ujutro saopšti da je zadržavanje na naplatnoj rampi u Batočini 15 minuta, onda je to jasan pokazatelj o fijasku državno-tabloidne propagande.
I koliko god razni “informeri” javljali o navodno propalom protestu opozicije, građani Šumadije su prethodnih dana videli snagu mladosti, i iznosili im posluženje iz kuća. Valjda shvatili da ipak treba da veruju svojim očima.
Veličanstvena atmosfera
Petak popodne, vožnja nekim seoskim džadama, preko Topole, da bi se izbeglo zadržavanje, i to opet traje i traje. Mnogo ljudi je na prilazima.
Doček studenata, koji su stizali u više kolona je veličanstven, pozdravljaju ih svi – od dece do penzionera. Iscrpljeni su, ali puni energije
Dolazak u Kragujevac, pre studenata, i slučaj udesi da naletim na starog druga i poznanika – kapetana u penziji Branka Momčilovića zvanog Majkan, dve godine mlađi od mene, a prošao sva ratišta devedesetih, od Šentilja u Sloveniji do Košara na Kosovu. Znak da će protest uspeti kad je on tu.
Doček studenata, koji su stizali u više kolona – veličanstven, pozdravljaju ih svi – od dece do penzionera. Iscrpljeni su, ali puni energije. Pitam jednog od njih, koga viđam tri meseca kao redara protesta Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu kako izdržava, odgovara „lako, ne smemo sad da posustanemo“.
Veličanstvena atmosfera dočeka, bilo je tu i vatrometa, dece u narodnim nošnjama, skup se razilazi, ja na spavanje kod prijatelja, navodnog kriminalca, protiv kojeg nikad nije niti će biti podignuta optužnica za „podrivanje vojske“, onda opet dugi razgovori, zaspe se pred jutro, i ustajanje po svitanju.
Najteže je policajcima u civilu, koji moraju da stoje na određenim punktovima, smrzavaju se i glume „učesnike“
A Kragujevac u osam već vri. U devet sati kad je krenula blokada, reka ljudi na ulicama u centru. Iza podneva, kad nastaje ovaj tekst, nemoguće je znati koliko ih je, jer su, zbog hladnoće, ljudi u pokretu, ne stoje na jednom mestu. Tu su i veterani 63. Padobranske brigade, koji su išli da odaju počast ubijenim u nacističkom zločinu u Šumaricama 1941. godine, pa onda srdačan susret sa veteranima sa Košara, predvođenim već pomenutim Majkanom. Oni su položili venac na spomenik poginulim u ratovima devedesetih u centru Kragujevca.
Više od bunta
A učesnici protesta – vedri, nasmejani, radosni, od male dece do baba i deda. Pitam jednog da li neko od njih ide za Sremsku Mitrovicu, ipak je dnevnica dobra, on odgovara da je Mitrovica danas u Kragujevcu i da se ovde brani Srbija. Drugi mi kaže da naprednjaci ne mogu ni autobus da napune iz Kragujevca.
Neka dođu i ovi iz opozicije, ali nek’ se ne trte pred kamere, priča jedan Kragujevčanin
Studenti, kad su se naspavali i odmorili, daju dodatnu energiju skupu. I svojim, pristojnim ponašanjem, kao i duvanjem u pištaljke, u nekom svom taktu, diktiraju ritam događaju. A mnogo je i roditelja sa decom, koji opet imaju svoj tempo.
Vidi li ovo Vučić, pita jedan Kragujevčanin, koji je srećan što ne vidi nikoga iz opozicije. „Neka oni dođu, ali nek’ se ne trte pred kamere“, objašnjava taj opozicionar iz devedesetih.
Skup u Kragujevcu teško je okarakterisati, to je više od narodnog bunta, proradila je i solidarnost. Ljudi iznose sve i svašta da nahrane učesnike, i čim treba i čim ne treba, svakim đakonijama.
U čitavoj situaciji, najteže je policajcima u civilu, koji moraju da stoje na određenim punktovima, smrzavaju se i glume „učesnike“. Onima uniformisanim je lakše, uđu u auto i zagreju se.
Učesnici protesta hladnoću “pobeđuju” šetnjom, tako da čitav Kragujevac liči na košnicu pčela.
