U trećoj epizodi Radar Foruma koji vode studenti, Iva Kojić, apsolventkinja na Fakultetu političkih nauka, ugostila je koleginicu Anđelu Baković sa Stomatološkog fakulteta, a njih dve podelile su utiske o blokadama i protestima u kojima obe učestvuju već duže od dva meseca.
Blokada Autokomande, čime su i otvorile razgovor, bila je trenutak kada su studenti jasno pokazali organizovanost, solidarnost i odlučnost u svojim zahtevima, uprkos pokušajima vlasti da diskredituje pokret kroz insinuacije o inostranim uticajima. Ironično, upravo ti pokušaji etiketiranja protesta kao „previše dobro organizovanog” postali su neočekivano priznanje studentskoj koordinaciji i odlučnosti.
„Ja bih želela da se zahvalim toj medijskoj kući što su nam konačno odali priznanje za sjajan posao koji radimo, ali bih morala da dodam da je uporno potenciranje tog narativa, da iza nas stoje neke strane službe, u stvari pokušaj diskreditacije nas kao studenta i nas kao intelektualnih bića. Tako da smatram da oni time samo dokazuju koliko u stvari ne poznaju nas kao društvenu grupu i da nisu dorasli da shvate koliko smo mi sposobni da radimo sve ovo što radimo“, poručuje Anđela Baković.
Njena koleginica jasna je u poruci da je skup na jednom od glavnih gradskih čvorišta pokazao snagu studentskog otpora, a kampanja sumnjičenja imala je suprotan efekat – ojačala je njihovo zajedništvo i dala dodatni publicitet njihovim zahtevima.
Iako je blokada Autokomande logistički bila vrlo zahtevan poduhvat, Iva i Anđela kažu da ga ipak pamte kao emotivan trenutak koji im je pružio osećaj ponosa i solidarnosti. Još važnije, odsustvo incidenata i besprekorno sprovođenje akcije pokazali su da protest nije bio haotičan, već planski i odgovorno organizovan, u čemu su redari imali ključnu ulogu u očuvanju mira, a među kojima je bila i Iva Kojić.
„Moram da pohvalim sve kolege, da se zahvalim svima koji su sa mnom stajali na našim punktovima, a takođe bih se i zahvalila i građanima koji su bili ključan deo ove akcije. Mi bez njih ne bismo zapravo mogli da postignemo efekt koji smo uspeli“, dodaje Iva.
Osvrćući se i na generalni štrajk priređen 24. januara, studenti su pokazali da njihova borba nije izolovana, već deo šireg talasa nezadovoljstva. Kada su im se pridružili prosvetari, medicinari, advokati i poljoprivrednici, postalo je jasno da se ne radi samo o studentskim zahtevima…
Anđela Baković, kao studentkinja stomatologije, se posebno osvrnula na podršku Stomatološke komore Srbije koja predstavlja značajan presedan u društvenom angažmanu. Do sada, kako kaže, ova institucija je bila isključivo fokusirana na strukovna pitanja i retko je javno zauzimala stav o širim društvenim temama.
„Ako krenemo od te neke ideje da je u mojoj budućoj praksi, odnosno stomatološkoj praksi, osmeh njen najlepši deo, moram da kažem da su ovi divni ljudi koji su odlučili da nam pruže podršku izmamili osmehe mnogim studentima, mojim kolegama, i sigurna sam i svim drugim sugrađanima“, priča Čačanka Anđela dodajući da su podršku imenom i prezimenom pružili i čačanski lekari i stomatolozi koji se do sada nisu javno izjašnjavali.
Širenje protesta van univerzitetskih centara poput Beograda, Novog Sada i Niša pokazuje da studentski pokret više nije samo akademska inicijativa, već deo šire društvene mobilizacije kojoj se priključuju i manje lokalne zajednice. Posebno značajan primer, koji su studentkinje istakle, dolazi iz Čačka, gde su građani izašli na ulice kako bi podržali profesora koji je doživeo pretnje zbog svog angažmana. To je izazvalo lančanu reakciju među srednjoškolcima i prosvetnim radnicima, što je kulminiralo obustavom nastave u gimnaziji i drugim školama.
„Nasilnicima izostanak osude daje vetar u leđa“
Pritisci na studente kroz pretnje gubitkom godine, insinuacije o tome da su manjina i zastrašivanje, deo su šire taktike vlasti u pokušaju obeshrabrivanja građanske neposlušnosti. „Blokada Autokomande bila je apsolutan pokazatelj toga da li smo mi manjina ili nismo. Mi smo pokazali do sada da ne podlažemo pritiscima“, ističe Iva. Takođe, institucionalni odgovor na proteste ostaje minimalan, što dodatno potvrđuje stepen ignorisanja studentskog bunta. Međutim, ono što daleko više zabrinjava nije samo institucionalna pasivnost, već i normalizacija nasilja nad studentima.
„Sve do trenutka dok se u javnosti, nedvosmisleno i bez ikakvog prostora za opravdanje, ti postupci ne osude, oni neće prestati. Nasilnicima je izostanak osude kao vetar u leđa. Do onog trenutka dok oni ne osete stid i sramotu i dok javnost njima ne osvesti da je gaženje studenta pogrešno, oni će nastaviti to da rade. Sve dok na televiziji bude postojala bar jedna osoba koja će na taj vid nasilja klimati glavom i to predstavljati kao njihovu slobodu kretanja, a ne kao napad na studente, mislim da će ti ljudi nastaviti tako da se ponašaju“, podvlači Anđela ukazujući na to da medijski narativi i institucije svojim ćutanjem legitimišu takvo ponašanje.
Ipak, pritisci – bilo kroz fizičke napade, bilo kroz manipulaciju u javnom prostoru – nisu doneli željeni efekat. Studenti su, naprotiv, još odlučniji u svojim zahtevima. „Mi ne želimo da govorimo jezik nasilja, ne želimo taj jezik da odobravamo, a kada bismo posustali pod takvim pritiskom, to bi zapravo značilo odobravanje svega toga. Mi ne funkcionišemo na taj način“, složne su sagovornice.
Do onog trenutka dok oni ne osete stid i sramotu i dok javnost njima ne osvesti da je gaženje studenta pogrešno, oni će nastaviti to da rade. Sve dok na televiziji bude postojala bar jedna osoba koja će na taj vid nasilja klimati glavom i to predstavljati kao njihovu slobodu kretanja, a ne kao napad na studente, mislim da će ti ljudi nastaviti tako da se ponašaju
Anđela Baković
Uprkos represiji, studenti nisu samo pokazali hrabrost, već i kapacitet za brzu, koordinisanu akciju, poput one kada su se ekspresno organizovali i uputili ka Pravnom fakultetu gde je jedna studentkinja udarena automobilom. „Pokazali smo i solidarnost koju ne koristimo samo kao puku reč, već smo zaista spremni na delu da primenimo“, kaže studentkinja stomatologije.
Iz toga proizilazi, kažu Iva i Anđela, da protest nije samo trenutni čin otpora, već proces koji može imati dugoročne posledice na buduće generacije.
„Ja zaista verujem da je za moje kolege, za mene i tebe, samo nebo granica, i da naša država može da bude država dostojna svojih građana. Ja verujem da naši zahtevi mogu i moraju biti ispunjeni na krilima ove energije koju mi sada imamo i da će možda ispunjenje tih naših zahteva biti okosnica koja će probuditi institucije i ljude koji rade u tim institucijama, a koji se već godinama nalaze u zimskom snu“, slikovito dodaje Anđela Baković.
Sagovornice su otvorile i važnu temu medijskog tretmana protesta, odnosno ulogu javnog servisa u oblikovanju mnjenja. RTS, kao ključna državna medijska institucija, nije uspeo da održi profesionalnu nepristrasnost, smatraju studentkinje, već je aktivno doprineo održavanju narativa koji minimizuje značaj njihovih akcija.
„Naša starosna struktura stanovništva je takva da imamo više od 20 odsto sugrađana starijih od 60 godina. Ti ljudi veruju da su informacije sa RTS-a neprikosnovene. I uprkos tome i uprkos svim našim apelima i svim našim odlascima pred RTS, reakcija njihovih urednika izostaje. Oni uporno ne izveštavaju nepristrasno i objektivno o situacijama koje se dešavaju u našoj državi. I mislim da je taj medijski mrak koji oni čuvaju zaista opasan“, ukazuje Anđela.
„Molimo javnu tužiteljku da počne da radi svoj posao“
Razgovor se fokusirao i na same studentske zahteve, koji su u zvaničnim izjavama vlasti proglašeni ispunjenim. Iva i Anđela jasno demistifikuju ovu tvrdnju – dokumentacija koju su analizirali stručnjaci nije potpuna, odgovorni za napade na studente nisu procesuirani, a budžet za obrazovanje nije povećan u traženoj meri. Te činjenice ukazuju da vlast samo simulira rešavanje problema nadajući se da će protesti postepeno izgubiti zamah. Ipak, studenti jasno poručuju da nisu spremni na polovična rešenja i da neće prihvatiti selektivno ispunjavanje zahteva kako bi se protesti utišali.
„Smatram da su naši zahtevi zdravorazumski i da svi oni ljudi koji su rešili da podrže naše zahteve, ne moramo da im se dopadnemo mi kao studenti, oni samo treba da razmišljaju odakle su potekli ti zahtevi, a ti zahtevi su zaista potekli iz želja za osnovnim ljudskim pravima. Mi se obraćamo institucijama. Za naša prva tri zahteva nadležno je tužilaštvo. Ja još jednom molim našu javnu tužiteljku da počne savesno da obavlja svoj posao onako kako njena radna etika nalaže. To bi bilo apsolutno dovoljno“, apeluje Baković
Kada predsednik države javno izjavljuje da će lično pomilovati studente i profesore koji su trpeli posledice protesta, on time implicitno priznaje da institucije ne funkcionišu samostalno, već zavise od njegove volje. Kao i kod ostalih zahteva studenti za njega imaju samo jednu poruku.
„Nije nadležan. Nije nadležan i to je zapravo jedna od najvažnijih naših poruka. Mi ne želimo da živimo u sistemu u kome su institucije zamrznute, u sistemu gde mi nemamo mogućnost da se obratimo tužilaštvu i da očekujemo da tužilaštvo, sud ne deluje u korist građana i u korist naše države“, poručuje Iva Kojić.
Još jedna česta kritika upućena studentima, kako dodaje Iva, jeste tvrdnja da njihovi zahtevi nisu ekonomski. Međutim, kako ističe, nemoguće je razdvojiti korupciju od ekonomije. „Sa korupcijom nema ekonomije. Samim tim, naši zahtevi apsolutno su ekonomski“, naglašava ukazujući na to da pravna država i transparentnost javnih finansija direktno utiču na sve aspekte društva, uključujući i standard građana.
Iako su zahtevi i dalje prevashodno studentski, podsetila je Iva, oni su s rastom podrške studentima u blokadi postali i građanski, a važan prelomni trenutak bilo je istupanje profesarijata – zajedno sa svojim učenicima.
„Sve pacijente koji su započeli terapiju na studentskim programima preuzeli su doktorandi i specijalizanti. Drugačiji ishod bi se kosio s našim moralnim načelima. Dakle, naši profesori nisu nas podržali samo na papiru. Idu na blokade, dolaze na proteste i verujemo da ćemo po ispunjenju zahteva naći način da u najkraćem mogućem roku nadoknadimo propušteno vreme i gradivo“, rekla je Baković.
Nije nadležan. Nije nadležan i to je zapravo jedna od najvažnijih naših poruka. Mi ne želimo da živimo u sistemu u kome su institucije zamrznute, u sistemu gde mi nemamo mogućnost da se obratimo tužilaštvu i da očekujemo da tužilaštvo, sud ne deluje u korist građana i u korist naše države
Iva Kojić
Iva se zahvalila svojim predavačima koji su prethodne nedelje izglasali potpunu obustavu nastave na FPN.
„Taj gest bio je samo poslednji korak njihove podrške, čime su protesti i blokade, prema rečima jednog meni dragog profesora, ‘stavljeni u treću brzinu‘. Ovo je sada bunt cele akademske zajednice. SANU nas je takođe podržala, a u lajv prenosu sednice skupštinskog Odbora za obrazovanje moglo je da se vidi da je i rektor Vladan Đokić rekao da će se propušteno prema planu nadoknaditi, ali tek kada se ispune zahtevi“, zaključila je apsolventkinja FPN.
Demokratija kao nasleđe
U velikoj akciji pridruživanja protestu u Novom Sadu zakazanom za 1. februar, studenti će moći da pokažu da su spremni da deluju zajedno, rekla je Baković, i dodala da se nada da neće biti incidenata i napada. Iva je u zajedničkom putu videla dodatno jačanje studentske solidarnosti.
„Od početka blokade sam upoznala kolege za koje se nadam da će mi ostati prijatelji za ceo život. Kao nasleđe će iza ovoga ostati i direktna demokratija koju se trudimo da primenjujemo. Svi imamo pravo glasa, ali se poštuje odluka većine, svi smo dužni da joj se povinujemo, pod uslovom da joj prethode dijalog i konstruktivna kritika koji su i bitni i poželjni, a koji su u našem društvu pomalo zaboravljeni. Zbog funkcionisanja plenuma ovo i jeste toliko uspešno i dugotrajno“, rekla je Baković.
Iva je podsetila da je svaki plenum otvoren za svakog studenta, šta god mislio o blokadama, i da svako može da učestvuje u raspravi i donošenju odluka.
„Mislim da će ‘plenum’ biti reč koju ćemo doživotno pamtiti. Ona nam je pokazala i solidarnost, ali i mogućnost da saslušamo svačije mišljenje, slagali se sa njim ili ne. Uspeli smo da probudimo želju da pomognemo jedni drugima i da živimo u društvu bez korupcije“, zaključila je Iva Kojić, koja je vodila treću epizodu Radar Foruma čiji su studenti domaćini.
*Ceo razgovor studentkinja Ive Kojić i Anđele Baković u dvadeset četvrtoj epizodi Radar Foruma možete pogledati u videu na vrhu teksta, a možete nas pratiti i na Jutjubu, kao i platformama Deezer, Spotify i Apple podcast. Radar Forum možete gledati i subotom od 18 sati na televiziji N1
