Taj 24. januar 2025. bio je „crveni“ petak za kulturu u Srbiji. Poneseni buntom studenata koji su toga dana pozvali na generalni štrajk, među prvima su se odazvali radnici u kulturi, svako na svoj način. Neki su otkazali pozorišne predstave, koncerte, stavili katanac na knjižare, biblioteke, bioskope, muzeje, galerije… A, neki su na sat vremena obustavili rad kulturnih institucija. Kako god, proradio je domino efekat i stavio ih u prve redove bitke za istinu, koju su poveli studenti nakon nezapamćene tragedije u Novom Sadu.
Emotivna bitka
„Kultura je jedna od profesija koja se prva i u najvećem delu solidarisala s masovnom, impresivnom, ohrabrujućom i razvredravajućom pobunom studenata. Oni su za dva meseca postali najvažnija društvena snaga u Srbiji. Studentska pobuna nepovratno menja srpsko društvo. Ti mladi ljudi su samosvesno odbacili lažne autoritete i sigurno zakoračili na društvenu scenu s koje više nemaju nikakvog razloga da siđu. Kultura je prirodni saveznik jednog takvog samosvesnog, inovativnog i emancipatorskog pokreta. Rigidan u svim oblastima, režim je u kulturi posebno zaoštrio stvari pokušavajući da suzbije glasove razlike i kritičko mišljenje. To je, u osnovi, radikalski i antikulturni sentiment“, rekao je za Radar Gojko Božović, pisac i izdavač, jedan od osnivača ProGlasa.
Udruženi u podršci studentskim zahtevima ali istovremeno boreći se za bolji položaj u kulturi, umetnici u Novom Sadu su održali performanse ispred svih teatara – Pozorišta mladih, Srpskog narodnog pozorišta i Novosadskog pozorišta – Újvidéki Színház.
„Skoro tri meseca novosadski glumci odaju počast preminulima svakodnevno i više od dva meseca daju podršku zahtevima studenata. Naš cilj u petak je bio da tu podršku učinimo vidljivijom. Sva tri novosadska pozorišta su ujedinjeno poslala poruku o važnosti zajedništva i solidarnosti. Bilo je dostojanstveno, ali i veoma emotivno. Nadamo se međusobnoj saradnji u nekim srećnijim vremenima, iz umetničkih razloga. Sve ostalo smo saželi u saopštenju“, rekla nam je dramska umetnica Marija Medenica, članica ansambla SNP, koja je na tom skupu govorila tekst „Saveti mladom piscu” Danila Kiša.
U tom saopštenju, koje je pomenula, navodi se da je štrajk njihov glas protiv ćutanja i prihvatanja propadanja i ističe važnost hitne i suštinske promene koja će konačno poboljšati status kulture, umetnika i svih radnika u kulturi.
Podrška svetskih umetnika
A koliko je teško bilo doneti odluku da svoj koncert otkaže Beogradska filharmonija kojoj je bio rezervisan termin u Kolarčevoj zadužbini, kada imaju vrhunske soliste i dirigente iz sveta, priča trombonista Igor Ranković, predsednik sindikata našeg čuvenog orkestra, čija su četiri člana povređena tokom odavanja pošte nastradalima u Novom Sadu.
„Nijedna ustanova koja slavi muziku, pa ni mi, tog dana nisu održali koncerte. I to su razumeli i naši gosti. Jer, niko od nas ne bi mogao mirno da svira dok sve staje u društvu. A mi smo u drugačijoj poziciji, jer kada nešto otkažemo moramo po ugovoru da platimo sve gostima, od hotela do honorara, i da refundiramo karte publici. Na duplom smo gubitku, ali ovaj trenutak nema cenu.“
Dodaje da iako su otkazali koncert, Kiril Karabic im je rekao da će sledeći put doći gratis da diriguje, a i violončelistkinja Kamij Toma je imala razumevanje, iako joj drugi put otkazuju nastup.
„Verovali ili ne, prvi put kada je trebalo da svira sa nama, taj koncert je otkazan zbog Dana žalosti za našu stradalu decu u Ribnikaru. I opet je rekla da možemo da računamo na nju. Naša žrtva jeste velika, ali mala u odnosu na podršku studentima i pobunu u kulturi koja je na rubu ovog društva i nastavljamo dalje da radimo i da rizikujemo. Ovo nisu normalna vremena i ansambli moraju da budu složni i da idu uz puls svoje publike. Mi smo deo ovog društva, nismo izolovani“, pojašnjava Ranković.
Teško je u maloj sredini
A šta znači pobuna u kulturi, posebno u maloj sredini što je istinska hrabrost, za Radar objašnjava istoričarka umetnosti Milena Milošević Micić, muzejska savetnica Zavičajnog muzeja Knjaževac:
„U našem društvu dešava se jedan od najznačajnijih pokreta u poslednjih 20 godina. Iniciran je od studenata, po svom statusu budućih, a u poslednja dva meseca, potvrđenih intelektualaca. Činjenica da su radnici u kulturi i prosveti među prvima stali uz studente, podržali njihove potpuno opravdane i jasno definisane zahteve, potvrđuje da su ove dve, za jedno zdravo društvo suštinski važne delatnosti, već dugo zanemarivane i gotovo u potpunosti skrajnute iz fokusa javnosti.“
Ona dodaje da ova „pobuna“ u kulturi nastaje iz potrebe da se odbrani ono što nas čini, što nas identifikuje, čini delom sveta.
„A to je naša kultura. Živimo u trenutku kada status zaštićenog kulturnog dobra ne predstavlja prepreku da se isto ruši, dislocira, ‘briše’ iz registra, kada se rad ustanova kulture i/ili njihovih programa dovodi u pitanje i uređuje na ‘višim’, podrazumeva se političkim nivoima vlasti. U momentu kada je kultura svedena na ‘trošak’ društva iskazan jedva jednim procentom ukupnog budžeta naše zemlje, potpuno je opravdano reagovati. Podsetiti se da kultura jeste jedan od stubova društva i jedan od pokretača njegovog razvoja. Podsetiti se obaveza, dužnosti, zakona, značaja institucija kulture, ali i pozvati na odgovornost. Dakle, nije reč o pobuni, već o nužnoj i opravdanoj reakciji.
U društvu koje ne ceni i ne neguje dijalog, iskazivanje ličnog stava nije uvek pozitivno prihvaćen čin, i to ne samo u manjoj sredini“, objašnjava Milošević Micić.
Kada čitaoci knjiga za decu odrastu, postaju kulturni buntovnici koji pomažu društvu da se razvija i menja nabolje
Jasminka Petrović
„Imati drugačije mišljenje u odnosu na `većinu` često se tumači kao stav protiv, što nužno dobija negativnu konotaciju i otežava dijalog a označavaju vas kao neistomišljenika. Posledično, zbog toga možete biti direktno izloženi komentarima, osudama, a neretko i pritiscima. Ovo je u manjoj sredini nekako očiglednije, bez rukavica i svilenih šalova… U takvim situacijama, istomišljenike čujete samo u zakulisnim razgovorima, podrška je deklarativna, a u praksi izostaje. Strah je prisutan i opravdan i potrebno je mnogo hrabrosti da bi se istupilo i glasno govorilo u javnosti. U kontekstu aktuelnih protesta, tridesetak ljudi na ulici malog grada od par hiljada stanovnika statistički se može porediti sa tri hiljade ljudi u gradu od sto hiljada stanovnika. U realnom životu, izloženost ovih skupina oceni ili osudi teško se da uporediti“, objasnila je nekadašnja direktorka Zavičajnog muzeja Knjaževac.
Kulturni buntovnici
Koliko je prirodno što su se umetnici odazvali studentskim protestima za Radar je govorila i spisateljica Jasminka Petrović, koja je svoj radni vek posvetila onima koji rastu:
„Po prirodi stvari, književnost za decu slavi istinu, nevinost, čistotu, slobodu i ljubav. Ona preispituje autoritete, ruši stereotipe, prepoznaje nepravdu i podstiče alternativne načine razmišljanja i kao takva je deo kulturne pobune, jer provocira, osnažuje, inspiriše i podseća na neprekidnu borbu za pravedniji svet. Kada čitaoci knjiga za decu odrastu, postaju kulturni buntovnici koji pomažu društvu da se razvija i menja nabolje.“
Ako je odgovor vlasti na mirne proteste crtanje srednjeg prsta na javnim mestima, da li je uopšte iznenađenje da će se ljudi iz kulture pridružiti studentima
Stefan Arsenijević
Reditelj Stefan Arsenijević, redovni profesor na Katedri za filmsku i TV režiju FDU u Beogradu, naglasio je da su ovo protesti mladih, pametnih, obrazovanih ljudi. „Odmerenih, posvećenih, elokventnih… Ljudi kakvih odavno nema u javnom medijskom prostoru. Pristojnih. Gotovo da smo, gledajući medije, počeli da verujemo da pristojnih ljudi više ni nema u našoj zemlji. Ako je odgovor vlasti na mirne proteste crtanje srednjeg prsta na javnim mestima, da li je uopšte iznenađenje da će se ljudi iz kulture pridružiti studentima? Svako kulturan nakon toga lako bira stranu. A stvari su bile očevidne i mnogo pre toga.“
Solidarnost je vrlina
On je podsetio da su prosveta i kultura sistematski zapostavljane u ovom društvu.
„Pogledajte samo procente odvajanja za ove oblasti kod nas i u okruženju. Sasvim je prirodno da su radnici u kulturi podržali studentski štrajk. Očekivao sam to, ali sam ipak bio iznenađen razmerama te podrške. Što se tiče filmske industrije, štrajk je podržalo čak devet strukovnih filmskih udruženja. Možda je najvidljivija bila činjenica da su bioskopi prestali sa radom u znak protesta. Mislim da je jasno da je svima dosta. I da je nemoguće vratiti se nazad u okvire koruptivnog, agresivnog, nepravednog sistema.“
Jedna od glavnih pobeda na ovim protestima je, dodaje Arsenijević, što se među građane na veoma jasan i zanosan način vratila solidarnost kao jedna potcenjena i gotovo zaboravljena vrlina.
Ovo nisu normalna vremena i ansambli moraju da budu složni i da idu uz puls svoje publike a to su građani. Niko od nas ne bi mogao da svira dok sve staje u društvu
Igor Ranković
„Ovde ne mislim samo na naše društvo. U svetu u kojem su dominantne vrednosti egoizam i profit, naši mladi ljudi ponovo su vratili nadu da stvari mogu biti i drugačije. Ljudskije i plemenitije“, zaključuje reditelj.
A upravo je kultura onaj prepis, recept koji svako društvo čini plodotvornim i zdravijim. Ovog puta, ne zaboravite na to kada dođe vreme promene. A ono kuca na vrata…
