Generalni štrajk, pa celodnevna studentska i građanska blokada, pa ostavka premijera Miloša Vučevića, koja je usledila nakon fizičkog napada pripadnika novosadskog SNS na studente, i to ispred pokrajinske centralne stranke… Gde, posle svega, mogu da se sretnu dve Srbije – ona koja, puna optimizma i energije, započinje veliko spremanje, na jednoj strani, i ona koja i dalje veruje predsedniku, naoružanom svim polugama moći, na drugoj? Naprednjaci i dalje ne umeju da reaguju na krizu bolje nego potezima koji ništa ne rešavaju, trudeći se samo da zadrže delegitimizovanu vlast – što deluje sve manje moguće – šta god se još do sutra predstavilo kao važna vest…
U naš diktafon je govoio profesor međunarodnog prava na Univerzitetu u Redingu Marko Milanović, koji je za Radar, između ostalog, predočavao i dilemu pred kojom se Srbija nalazi – s jedne strane sve veći građanski pritisak i sve veća mogućnost za kompromis, s druge preteća opasnost od represije.
„Dve su stvari sigurne – režim je s jedne strane vičan improvizaciji, a s druge na raspolaganju ima represivan aparat, što formalni, što neformalni. Prvo što je Vučić po dolasku na vlast uradio bilo je preuzimanje kontrole nad pravosuđem i bezbednosnim službama. Čitao je Makijavelija, zna šta radi. Taj batinaški aparat, bio on u rukama samog Vučića, njegovog brata ili nekoga trećeg, postoji da bi u nekom trenutku bio iskorišćen. Tu opciju ne treba zanemariti. Postoji druga, srednja, a to je ispunjenje zahteva. Postoji i treća, idealna, nalik poljskoj, gde će Vučić malo dozvoliti medijima da dišu, organizovati što poštenije, ali nikada skroz pravične izbore, i omogućiti dostojanstven transfer vlasti, kako je to učinjeno u Crnoj Gori. Za građane Srbije bi najbolji scenario bio da represivni aparat počne da otkazuje poslušnost. Za režim je najopasnija slika kada vidi zaposlene u javnom sektoru na ulicama, ili makar na prozorima radnih mesta, dok pozdravljaju studente“, rekao je Milanović za Radar.
U intervjuu za naš nedeljnik, profesor FLU Mrđan Bajić naznačio je da je za njega najveći kvalitet studentskog bunta uspostavljanje nove i političke društvene paradigme.
„Netrpeljivost da se tolerišu oni koji ubijaju, kradu i tuku ljude po ulicama. Takvi ne mogu biti zaštićeni zato što su na vlasti. I u tom smislu ne treba nam samo promena vlastodržaca. Ne treba nam samo promena političke oligarhije, da kao i obično do sada, ode jedna a dođe neka druga politička oligarhija, koja će naslediti isti sistem upravljanja i autoritarnosti. Upravo zato ovo studentsko plenumsko zajedništvo ne vidim kao obnovu samoupravljanja, već kao nešto jako zdravo i važno, jer pokazuje da nema produžetka istog metoda političke vladavine“, rekao je Bajić za Radar.
Čitaoci će u novom broju nedeljnika moći da nađu i svedočanstvo inženjera Čedomira Simića koji je više od četrdeset godina zaposlen u Elektroprivredi Srbije. Prema njegovim rečima, energetskom sistemu u Srbiji preti kolaps, jer se, kao i pre tri godine, umesto skupo plaćenog uvoznog uglja u pećnicama TE „Nikola Tesla“ na kraju nađe – blato i kamenje. Brojni pokušaji da upozori rukovodstvo prošlo je bez uspeha.
„Rekao sam direktoru Živkoviću da svesno uništavaju termoelektranu. Uvozite kamenje i blato i mimo svih zakona plaćate kao ugalj. Umesto da mi odgovori, rekao mi je da nema uglja u Kolubari, pa da mora da se uvozi. Upozorio sam ga da je pobrkao temu i da ga ne pitam zašto se uvozi ugalj, nego zašto se uvozi blato i kamenje koje se stavlja u peći. Nije mi odgovorio na to“, rekao je Simić za Radar.
Donosimo vam i istraživanje prema kojem se dosadašnja nezavidna, a od 1. novembra 2024. i pogubna građevinska praksa – produžava. Dok desetine građana tuže Građevinsku direkciju Srbije, pa i njenog bivšeg direktora Nebojšu Šurlana, da su im prodali stanove iako su znali da nisu bezbedni za stanovanje, Vlada predlaže izmene zakona po kojima će objekti za Ekspo moći da se grade i bez procene uticaja na životnu sredinu, a potom „privremeno“, dve godine, koriste čak i bez upotrebne dozvole!
Za Radar još govore i pišu Bušra Žaber, Vladimir Medović, Aleksandar Radović, Tanasije Marinković, Petar Peca Popović…
