Bez konsultacija sa stručnim telima i protivno ustaljenim procedurama, Vlada Srbije je 14. novembra 2024. godine donela odluku o ukidanju statusa kulturnog dobra zgradama Generalštaba u Beogradu. Po zakonu, proglašenje kulturnog dobra zahteva ozbiljan elaborat koji izrađuje Republički zavod za zaštitu spomenika kulture i u kome se definišu svi elementi koji ga čine dovoljno vrednim. Tek na osnovu zahteva Zavoda i uz saglasnost Ministarstva kulture, Vlada donosi konačnu odluku, a postupak je identičan i u (izuzetno retkom) slučaju ukidanja statusa kulturnog dobra. Za tako nešto, potrebno je da ono bude uništeno do te mere, da je nemoguća bilo kakva konzervatorsko-restauratorska intervencija na njemu. Praktično, da više ne postoji.
„Odluka Vlade da ukine status kulturnog dobra delu arhitekte Nikole Dobrovića koje ni na jedan način nije izgubilo spomenička svojstva predstavlja direktno kršenje zakona o zaštiti kulturnog nasleđa i Ustava Republike Srbije. Ovakav presedan vodi ka tome da zbog interesa investitora i korumpiranosti Vlade sledeće može biti ukidanje statusa i jednoj Studenici, Viminacijumu, Kalemegdanu… Zašto da ne? Tu će biti jedan izuzetan hotelčić ili tržni centar. Možda zvuči ekstremno, ali je tako. Ako se zaobilazi struka i institucije koje se bave zaštitom kulturnog nasleđa i takve odluke donose samovoljom pojedinaca, budućnost je brisanje našeg kulturno istorijskog identiteta zarad finansijske dobrobiti investitora i onih koji takve odluke donose. Uništavanjem službe zaštite na ovaj način obesmišljava se i postojanje fakulteta koji školuju kadar koji će raditi u toj oblasti. Fakultet primenjenih umetnosti (FPU) školuje upravo taj profil. U službi zaštite veliki je broj zaposlenih upravo sa FPU katedre Konzervacije i restauracije, kao i onih koji su se školovali na Arhitektonskom fakultetu, Filozofskom i srodnim fakultetima. Hoćemo li ih sve ukinuti? Pa i pravnike treba ukinuti ako se država oglušuje o sopstvene zakone“, kaže Nemanja Smičiklas, konzervator restaurator i docent na FPU u Beogradu.
Arhitektonski, Filozofski i Fakultet primenjenih umetnosti, uputili su javni apel Vladi da povuče odluku kojom se ugrožava jedno od osnovnih ljudskih prava – prava čoveka na kulturno nasleđe
Stavljanje privatnih interesa iznad zakona, dovelo je 18. novembra do upada BIA (službe koja bi trebalo da bude na strani zakona) u prostorije Republičkog zavoda za zaštitu spomenika, samo zato što su zaposleni tražili da se nezakonita odluka bez odlaganja stavi van snage. Peticije i javne pozive drugih stručnjaka da se zgradi Generalštaba vrati zaštita, Vlada je samo ignorisala. Arhitektonski, Filozofski i Fakultet primenjenih umetnosti, uputili su javni apel Vladi da povuče ovakvu odluku kojom se ugrožava jedno od osnovnih ljudskih prava – prava čoveka na kulturno nasleđe. Oglasila se i Evropa Nostra, Ujedinjene nacije, ICOMOS, broje institucije zaštite iz drugih država. Oglasili smo se i mi, studenti, i još uvek nismo dobili odgovor.
Neka zakon bude pravičan za svakog, bez izuzetaka
„Nadamo se da ćemo svojim delovanjem sačuvati ne samo Generalštab, već i svu kulturnu baštinu Srbije. U tom procesu, težimo da ispravimo put, da se stvari postave na svoje mesto i da Vlada, kao i svi građani, poštuju Ustav. Neka zakon bude pravičan za svakog, bez izuzetaka. Uprkos svim naporima stručnjaka, pojavljuje se sajt za prodaju nekretnina u hotelu Trampovog zeta. To se dešava, dok se naša Vlada ne oglašava. Stručnjaci, intitucije kulture i insitucije zaštite iz Srbije i regiona su im se obratile sa jasnim stavom – Generalštab ne sme da se ruši. Studenti su apelovali javno da ponište odluku, a oni ništa. Ćute, jer nemaju šta da kažu, ne mogu da izmisle laž kojom bi opravdali to što rade. Ovaj čin nije samo nepoštovanje zakona, već i uvreda našoj istoriji i duši. Moramo stati na put takvim namerama – odmah! Oni moraju da shvate da nisu iznad pravde, da se zakon ne može kršiti bez posledica. Ne može se graditi hotel na mestu Generalštaba! Mi nećemo odustati!“, kaže studentkinja konzervacije i restauracije Valentina Moravčević.
Srbija, osim brojnih sportskih uspeha i osvojenih zlatnih medelja, može da se „pohvali“ i zlatom kada je reč o nebrizi za svoje kulturno nasleđe. Ansambl Generalštaba i kompleks Sajma su prve građevine iz 20. veka koje se nalaze na ICOMOS-ovoj listi kulturne baštine u opasnosti. Kalemegdan je sedmi na listi kulturne baštine u opasnosti u Evropi. Ovi podaci treba da nas nateraju da se svi zapitamo da li ćemo da dozvolimo da naša kulturna baština padne u zaborav? Ukoliko dođe do rušenja zgrade Generalštaba, nećemo samo izgubiti jedan kulturno-istorijski spomenik koji je nakon delimičnog rušenja u NATO agresiji dobio i memorijalno značenje, već ćemo ući u novu eru u kojoj bi se svaki spomenik naše kulturne baštine mogao ukloniti ako smeta investitoru.
Nažalost, svedoci smo decenija u kojima je kultura ostavljena po strani, nevoljena i zanemarena, što nas, kao studente umetnosti, konzervacije i restauracije, arhitekture i istorije umetnosti, duboko pogađa
Zato smo uz podršku profesora, ustanova zaštite i strukovnih udruženja, pokrenuli ciklus predavanja u cilju da ukažemo na opasnosti koje ovakve odluke nose, kako za ansambl Generalštaba, tako i za budućnost zaštite kulturnog nasleđa u Srbiji. Do sada su održana tri namenjena studentima – na FPU, Arhitektonskom i Filozofskom fakultetu – i prvo od planiranih za širu javnost koje se održalo u Cetinjskoj.
„Cela priča o predavanjima o značaju zgrada Generalštaba potiče iz želje da probudimo svest, jer mnogi, čini se, nisu ni svesni razmera ove tragedije. Nažalost, svedoci smo decenija u kojima je kultura ostavljena po strani, nevoljena i zanemarena, što nas, kao studente umetnosti, konzervacije i restauracije, arhitekture i istorije umetnosti, duboko pogađa. Zašto bi iko od nas ostao da živi i radi u našoj zemlji, kada se institucije u kojima ćemo potencijalno raditi ne cene, ne pitaju i potpuno zanemaruju? Kako raditi i sanjati kada ono što volimo i čemu težimo može nestati pred pohlepom i ravnodušnošću? Ideali koje gradimo, znanje koje usvajamo i vreme koje posvećujemo očuvanju bogatog kulturnog blaga naše zemlje gube na značaju ako se sve to može obrisati jednim potezom olovke investitora ili političara. Protivzakonito ukidanje zaštite Generalštabu nije samo povreda prava – to je rana na telu našeg kulturnog nasleđa i tek prvi korak ka zaboravu, ka trenutku kada bi mogla nestati Studenica, Ravanica, Viminacijum, Lepenski Vir ili bilo koje drugo blago koje nas čini onim što jesmo“, kaže Nikolina Đorđević, studentkinja konzervacije i restauracije.
Ovo je borba za budućnost svih institucija
Naša poruka je da se kultura tiče svih građana Srbije i da je živa samo ako se brani, čuva i neguje. Ukoliko dozvolimo da izgubimo ansambl Generalštaba, otvaramo Pandorinu kutiju koja može dovesti do daljeg urušavanja zaštite kulturnog nasleđa zarad kratkoročnih interesa i korupcije. Ova borba nije samo borba za jedan objekat, već i za budućnost svih institucija i stručnjaka posvećenih očuvanju kulturnih dobara – konzervatora, restauratora, istoričara, arhitekata, etnologa, arheologa i mnogih drugih. Očuvanje kulturne baštine nije samo pitanje prošlosti, već pitanje budućnosti i toga šta ostavljamo u zalog budućim generacijama.
I ne samo našim – u preambuli Haške konvencije se navodi da „šteta nanesena kulturnim dobrima ma kome narodu ona pripadala, predstavlja štetu kulturnom nasledstvu celog čovečanstva, budući da svaki narod daje svoj doprinos svetskoj kulturi“.
A kompleks Generalštaba predstavlja ne samo arhitektonsko remek-delo našeg doba, već i simbol kulturnog identiteta i istorijskog pamćenja naše zemlje. Amerikanci su ilegalno bombardovali Srbiju, a Generalštab je svedočanstvo njihovog zločina, dokaz da su 1999. godine padale bombe u sred Beograda, da su padale na škole i bolnice. Američki investitor sada pokušava da uništi taj dokaz i da na njegovom mesto podigne hotel. Nažalost, naša Vlada je pristala na to, ali mi nismo i nećemo! Imamo obavezu prema našem narodu i prema svim žrtvava NATO agresije da sačuvamo uspomenu na njih. Dužni smo našim precima i potomcima da stanemo ispred stanemo ispred Generalštaba i da im kažemo ne! Ne damo da rušite našu istoriju!
