Nećemo da budemo smokvin list za RTS

Malo ko se još uvek seća sivog zimskog jutra kada su pre nešto više od deset godina tri scenaristkinje i jedan scenarista ušli u Palatu pravde i registrovali Udruženje scenarista Srbije. Potreba za udruživanjem scenarista postojala je dugo ali sam trenutak kada je do njega došlo izabrali su pravnici i reditelji koji su pronikli u promene zakona i mogućnost da se osnuje organizacija za kolektivnu naplatu autorskih prava koja će filmskim i televizijskim autorima biti ono što je za muzičare SOKOJ.

Trebalo je vremena scenaristima da ovo udruživanje u koje su ih uveli drugi prihvate kao svoje, ali u svojim sporadičnim sastancima koji su se dešavali sve do kraja 2023. godine, bavilo se raznim pitanjima koja su se ticala rada UFUS-AFA Zaštite, organizacije koja je sve podstakla, povremenim prilikama da delegira svoje članove u komisije Filmskog centra Srbije koji je od organa javne vlasti zaduženog da pomaže film, jedno vreme bio zadužen za zabrane filmova, i pismima podrške za kolege kojima su se dešavale razne nepravde.

Znakovi zdravlja i bolesti

Početkom 2024. godine, Udruženje je u svojoj desetoj godini konačno u potpunosti stalo na noge. Okupilo je devedeset članova, od kojih su sedamdeset aktivni i plaćaju članarinu, krenulo je da intenzivno zastupa prava televizijskih autora koja su bila ugrožena u novim planovima za raspodelu tantijema u UFUS-AFA Zaštiti, organizovalo je svoju prvu radionicu u saradnji sa UK Parobrod, i najesen se našlo pred ispitom kao i celokupno srpsko društvo.

Tragedija u Novom Sadu pokrenula je proteste studenata koji su želeli pravdu. Članovi Udruženja su podržali svoje mlade kolege i bili su na licu mesta kada su režimski batinaši napali studente Fakulteta dramskih umetnosti, i od tog trenutka, usledila su otvorena pisma javnosti, akcije nošenja pomoći na matični fakultet – sa kog dolazi većina dramskih umetnika kod nas.

SRD 6209 1 — Foto: Goran Srdanov/Nova.rs

Za to vreme, otrov je sipao sa ekrana svih televizija. Dok su privatne televizije predmet interesovanja REM-a koji ne radi svoj posao, kao još jedne institucije koja ne funkcioniše u ovom društvu i na koju su se već odnosili jedni protesti pre jedva godinu i po dana, i kako su njihove nacionalne frekvencije slobodne da budu teren za ispoljavanje vlasnikovih stavova dok god to institucije tolerišu, Javni servis je ipak nešto što pripada svima nama.

A na Javnom servisu idu serije i filmovi čije autorstvo pripada članovima Udruženja scenarista Srbije i predstavlja i dalje krunu njegove moći i važan motor gledanosti. Pisci koji nezavisno od žanra kojim se bave ipak kroz svoj rad grade neke vrednosti i preispituju društvenost, i potpisuju dela koja u sebi nose snažan lični pečat i čija eksploatacija ima i moralnu komponentu, našli su se u situaciji da posmatraju Javni servis kako njihovo pisanje koristi kao smokvin list.

1737139041097 — Foto: Vesna Lalić/Nova.rs

Neodgovorne i opasne napade na aktiviste, bilo da je reč o javnim radnicima, studentima ili akademskoj zajednici, čiji je vrhunac došao tendencioznim citiranjem eksperta za Holokaust Efraima Zurofa da logo sa krvavom šakom u stvari pripada Hamasu, i da svojom podrškom tom simbolu glumci svesno ili nesvesno podržavaju tu terorističku organizaciju, scenaristi više nisu mogli da posmatraju mirno. Takve reči došle su sa Javnog servisa koji je još uvek samo zahvaljujući svom dramskom programu ličio na medijsku kuću a ne medijsku operaciju.

Zahtev za obustavom emitovanja

Zato je pokrenuta akcija unutar Udruženja da se pisci koji žele okupe i zatraže obustavu emitovanja svojih dela dok god je ovakva situacija na Javnom servisu. Udruženje scenarista Srbije u svom sastavu okuplja sve ljude koji se bave ovim poslom, nezavisno od njihovih političkih gledišta, i bori se za svojevrsni „idiotizam“ autorskih prava smatrajući da se neka pitanja moraju sasvim depolitizovati i deestetizirati, dakle da su svačija autorska prava podjednako vredna nezavisno od stava i umetničkog dometa onoga što ljudi rade. Isto tako, svih ovih godina borilo se za to da scenaristi budu što bolje prihvaćeni, da sačuvaju svoje poslove i dostojanstvo pred invazijom uvoznih formata i veštačke inteligencije.

Otud je poziv na povlačenje dela iz emitovanja na RTSu bilo naizgled protivno svemu što su do sada bili osnovni ciljevi Udruženja. Izvršni odbor je baš zbog toga koncipirao ovaj protest kao dogovor pojedinaca, članova koji svojim imenom, prezimenom i opusom žele da stanu iza ovog stava i da spreče zloupotrebu svog dela jer joj je cilj bio stvaranje utiska da je RTS regularan medij a ne medijska operacija i propagandni servis samo jedne strane u ovom društvenom procesu, odnosno vladajuće koalicije i njenih struktura.

Članovi svojim imenom, prezimenom i opusom žele da stanu iza ovog stava i da spreče zloupotrebu svog dela jer joj je cilj bio stvaranje utiska da je RTS regularan medij a ne medijska operacija i propagandni servis samo jedne strane u ovom društvenom procesu, odnosno vladajuće koalicije i njenih struktura

Ova akcija nije napad Udruženja scenarista Srbije na Radio-televiziju Srbije, nju pisci i dalje cene kao javno finansiranu televizijsku kuću koja ima mogućnost i obavezu da proizvodi kvalitetan dramski program. Svi scenaristi cene sve one mogućnosti koje RTS pruža, sve one karijere koje pomogao da se izgrade i afirmaciju našeg dramskog stvaralaštva. Scenaristi su ustali protiv izopačenja inicijalne ideje RTS-a kao javnog servisa, i odlaska predaleko od onoga što su prihvatljiva odstupanja od propisanih standarda.

Na spisku se našlo četrdeset scenarista koji potpisuju neke od veoma rado gledanih i često emitovanih RTS-ovih programa. Stavivši svoje ime i prezime na ovaj spisak, ovi autori su vratili društvene procese koji se tiču svih nas, ali se tiču i njihovog rada, na nivo čoveka, pojedinca koji ima društvenu svest, lično i profesionalno dostojanstvo.

Značaj smokvinog lista

Videćemo da li će RTS uopšte reagovati na ovaj zahtev, i da li će u svojoj reakciji krenuti da se krije iza klauzula svojih ugovora, inače nota bene, tradicionalno nepovoljnih po pisce, i da li će na taj način pomeriti akcenat sa čoveka na podzakonske akte, u zemlji u kojoj zakoni važe selektivno.

1737137489953 — Foto: Vesna Lalić/Nova.rs

No, na kraju krajeva, najvažnije je da su pisci izneli svoj zahtev, da su pokazali kako se osećaju kada vide svoja dela na ekranu kako služe kao lead-in za programe na kojima se kleveću mladi ljudi ili još češće prećutkuje činjenica da mi više nemamo kud u ovakvom društvu.

Pisci su izneli svoj zahtev, pokazali su kako se osećaju kada vide svoja dela na ekranu kako služe kao lead-in za programe na kojima se kleveću mladi ljudi ili još češće prećutkuje činjenica da mi više nemamo kud u ovakvom društvu.

Zavidimo pomalo ovim mladim ljudima koji su uzeli da odigraju svoju istorijsku ulogu, i ušli u borbu koja će ih formirati, i biti iskustvo koje će pamtiti do kraja života. Radujemo se filmovima i serijama koje će pisati naše mlade kolege čije je akademsko iskustvo ove zime iskovano tako što nisu na dali na sebe, tako što su sačuvali svoju autonomiju, tako što su bili spremni da žrtvuju svoje školovanje, svoje zdravlje, strpljenje svojih najbližih da bi svima nama bilo bolje.

Iza njih je onako kako je moglo stalo četrdeset scenarista koji su odlučili da ne dozvole pretvaranje svog rada u oružje koje se koristi protiv vlastitih građana, a naročito mladih ljudi koji žele promene.

Članice i članovi:

Maja Pelević
Ljubinka Stojanović
Ivan Velisavljević
Dimitrije Vojnov
Vladimir Đurđević
Filip Vujošević
Neda Radulović
Staša Bajac
Vuk Ršumović
Višeslav Radenković
Ivan Knežević
Olga Dimitrijević
Vladimir Ćosić
Kosta Peševski
Milan Konjević
Vladimir Simić
Nebojša Romčević
Petar Grujičić
Maja Todorović
Sara Radojković
Biljana Srbljanović
Staša Koprivica
Katarina Mitrović
Mila Mašović Nikolić
Danica Pajović
Dejan Prćić
Dušan Spasojević
Boris Grgurović
Ivan Jovanović
Rastislav Durman
Gordan Matić
Biljana Maksić
Milanka Gvoić
Milan Puzić
Milena Depolo
Hajdana Baletić
Boban Jevtić
Milica Piletić
Dimitrije Kokanov
Milan Marković Ramšak

Pridružili se i filmski reditelji

Prvobitno saopštenje USS, nastalo dan nakon napada na studentkinju u Ruzveltovoj ulici, potpisali su i članovi Asocijacije filmskih reditelja Srbije. U nastavku su saopštenje i potpisi članovi AFRS.

Posle jučerašnjeg evidentno namernog udaranja studentkinje automobilom na trotoaru u Ruzveltovoj ulici, konstatuje da su se u društvu stvari dovele na granicu redovnog i umnogome je prešle. Mi kao autori i autorke želimo da ukažemo svojim primerom na neodrživost ovog stanja i zahtevamo da se zbog otrovnih i veoma opasnih komentara protiv studenata, umetnika i akademske zajednice naša dela ne emituju na RTS-u, koji umesto da je javni servis svih građana servisira potrebe samo jedne strane na najprizemniji i krajnje neodgovoran način. Pozivamo se na svoja moralna prava koja podrazumevaju da se naša dela ne mogu na nedostojan način koristiti i obezbeđivati gledanost i raznovrsnost programa koji kasnije služi za progon aktivista i zabrinutih građana. Smatramo da je sada vreme za dijalog, prevazilaženje krize, hitno pronalaženje i kažnjavanje počinilaca, za razmišljanje i brigu, a odsustvo naših dela sa Javnog servisa biće dobar podsetnik na to.