Pop-ap galerija u Beogradu ugostila je jednu posve specifičnu izložbu – radove Benksija, jednog od najuticajnijih umetnika novog doba, u organizaciji Galerije Deva Puri. Tom prilikom, izloženo je više od 100 njegovih dela, uz radove onih koji su imali uticaj na njegov rad, kao što su Vorhol, Baskijat ili Pikaso, a što je njega samog utvrdilo, uz etiketu najtajanstvenijeg i najprovokativnijeg, kao međaša umetnosti grafita. Mnogi poznati umetnici svoj talenat su najpre predstavili preko grafita. Oni su, svaki na svoj način, doprineli da jezik grafita postane umetnički relevantan, pa su čak i ovu umetnost ulice uneli u galerije i valorizovali na tržištu umetnina.
Tehnika sencil grafita, kojom se koristi Benksi, podrazumeva prethodno napravljene oblike u papiru, kartonu ili nekom drugom tankom materijalu, pogodnom za isecanje specifičnih šema. Posle isecanja, preko forme se nanosi boja u spreju ili četkom. Kada se šema ukloni, na površini ispod ostaje gotov rad. Prednost ove metode su brzina nanošenja, mogućnost više reprodukcija i lako popravljanje. On koristi veoma precizne šeme za crtanje, pa se pretpostavlja da ih radi pomoću kompjutera.
Benksi je angažovanu umetnost izveo na ulicu. Njegovi radovi su često satirični, ali i kritika politike, kapitalizma, modernog konzumerističkog društva, licemerja i lažnog morala. Naslanja se na vorholovsko postavljanje pop ikona u drugi kontekst, često prožet crnim humorom. Neretko se njegova umetnička žaoka koncentriše na isticanje problema siromaštva, pohlepe ili gladi. Pa, ipak, njegov angažman se ocenjuje u rasponu od vulgarnog provokatora do žestokog kritičara savremenog društva, gde nema nedodirljivih. Na meti njegovih radova našli su se simboli britanskog nacionalnog ponosa. On se ne ustručava da englesku kraljicu prikaže kao lezbijku, vojnika kraljevske garde kako vrši nuždu na zid, policajce kao homoseksualce.
U radovima kojima ironično kritikuje društvo često prikazuje decu koja su žrtve sistema i sveta odraslih; devojčica grli atomsku bombu, deca nose gas-maske dok beru cveće, devojčici vetar odnosi balon u obliku srca. Deca su ponekad i „aktivisti“ koji buše rupu u zidu, pokušavajući da pređu na „drugu stranu“.
U radu Monkey Parlament, Benksi kritikuje vladajuću garnituru i preispituje sposobnost ljudi koji vode državu. On naturalistični prikazuje britanski parlament u kome umesto zastupnika raspravljaju majmuni. Ogromnu reakciju izazvao je njegov rad, suvenir u vidu lutke na naduvavanje, obučene poput zatvorenika iz Gvantanama, koji je ostavio u Diznilendu. Lutka u narandžastom kombinezonu sa crnom vrećom na glavi i lisicama na rukama trebalo je da podseti bezbrižni svet u centru zabave na američku vojnu bazu na Kubi u kojoj se, bez ikakvog zakonskog pokrića, drže zatvorenici koji su optuženi, ali ne i osuđeni za krivična dela. Ovaj subverzivni rad je otkriven i uklonjen u roku od 90 minuta, ali ipak ne dovoljno brzo da se spreči fotografisanje i poruka koja je brzo obišla svet.
Politički angažovan je i rad Hack the wall. Naime, na zidu koji se gradi između dve zaraćene zemlje, Palestine i Izraela, oslikao je devet grafita. Na palestinskoj strani zida je prikazao dečake koji kopaju rupu u zidu, isprekidane linije koje označavaju mesto za isecanje, ironični prikaz prozora u zidu kroz koji se vidi idilični pejzaž i čuvena devojčica koja držeći gomilu balona preleće preko zida. Svi grafiti ukazuju na besmislenost postojanja barijere među ljudima koju treba premostiti.
Jedna od karakteristika Benksija osim insistiranja na anonimnosti jesu svojevrsne terorističke akcije i sabotaže pomoću kojih on svoju umetnost prenosi u živote prosečnih građana. Parodirajući kapitalizam, falsifikovao je milion funti u novčanicama od 10 funti, na koje je umesto kraljičine glave stavio glavu princeze Dajane, a umesto natpisa Bank of England odštampao je Banksy of England. Mnogo ovih novčanica je završilo u prodavnicama, jer mnogi ljudi nisu ni primećivali razliku. Njegova najpoznatija sabotaža bila je kada je originalne diskove albuma Paris Hilton zamenio za svoje. Diskovi banksy 34 i banksy 35 su izgledali gotovo identično, osim nekoliko malih ali efektnih intervencija na omotu. Umesto muzike Paris Hilton, bila je nasnimljena muzika grupe Danger Mouse.
Benksi se u umetničkim odgovorima ugleda na metode Marsela Dišana koji je „oskrnavio“ Mona Lizu docrtavši joj brkove i na taj način okrenuo novu stranicu u umetnosti koju će kasnije eksploatisati Endi Vorhol i mnogi drugi umetnici. Takođe, on uzima reprodukcije poznatih umetničkih dela na koje doslikava detalje koji se likovno uklapaju u sliku, ali tematski potpuno suprotstavljaju. Da Vinčijeva Mona Liza nacrtana je sa kalašnjikovom i bazukom. Na udaru su mu često čuvena dela neoklasicizma koja razotkriva kao kič. Njegov odgovor stiže do gledaoca putem angažovane umetnosti, i kulminira kada Benksi maskiran odlazi u muzej i ovako pripremljene slike okači među ostala umetnička dela. Trenutno su mnogi njegovi grafiti zaštićena umetnička dela od strane gradskih vlasti. Ovo je samo jedan u nizu paradoksa vezanih za Benksija.
Verovatno najparadoksalnija stvar se desila tokom aukcije njegovih slika u Sadebiju. Benksijeve slike su za desetine hiljada funti otkupili razni kolekcionari, među kojima Kristina Agilera, Anđelina Džoli, Bred Pit, Kejt Mos… Nakon prodaje, Benksi je napravio karikaturu koju je objavio na svom sajtu, a na kojoj je prikazana prodaja slike na aukciji na kojoj piše „Ne mogu da verujem da vi moroni zaista kupujete ova sranja“. Čak i ova karikatura prodata je na jednoj takvoj aukciji. Pored njegovog potpisa na grafitima često se može videti i crtež pacova. Benksi sebe upravo tako vidi, kao pacova, što u engleskom žargonu takođe označava podrivača, nekoga ko remeti poredak. Na Benksijevom sajtu piše: „Ako se osećate prljavo, beznačajno i nevoljeno, onda su pacovi dobar uzor. Oni postoje bez dozvole, nemaju nikakvog poštovanja prema hijerarhiji na kojoj počiva društvo i imaju seksualne odnose 50x na dan.“
Benksi kroz sve svoje radove promišlja o društvu kritikujući društveno licemerje, lažni moral, diskriminaciju, konzumerizam… Njegov anganžman se ne iscrpljuje samo u njegovim radovima. Od anonimnosti napravio je misteriju i marketing. S jedne strane kritikuje društvo konzumerizma, a sa druge tom istom društvu prodaje radove za ogromne sume novca, potom mu se ruga zbog toga, a onda i to ruganje prodaje. Upravo zbog toga su mnogi skloni da kompletnu Benksijevu aktivnost razumeju samo kao marketinški tik koji mu donosi veliku materijalnu korist. Ipak, i pored svega toga, Benksi je u aktivnom dijalogu s društvom i kulturom, i sa njihovim slabostima. Paradoksalno, on učestvuje u njima da bi ih osporio i učinio očiglednim. Nema sumnje da je svojim hrabrim stavom i umetničkim jezikom našao svoje mesto u savremenoj umetnosti jer nije izgubio subverzivnu snagu niti je postao pitomi deo urbane estetike.
