Osim što su bili angažovani kao podizvođači na izgradnji brze pruge od Beograda do Subotice i za adaptaciju i rekonstrukciju usputnih železničkih stanica, zajedničko za većinu domaćih i stranih firmi sa tog spiska je da im prihodi rastu mnogo brže nego drugim kompanijama koje posluju u Srbiji, pokazalo je istraživanje Radara. Dok su, prema Godišnjem izveštaju o poslovanju privrede za 2023. APR-a, ukupni prihodi preduzeća u Srbiji od 18.126,4 milijarde dinara bili za 52,3 odsto veći nego 2020, Radar otkriva da su u istom periodu prihodi mnogih firmi, angažovanih na ovom državnom projektu, uvećani tri, pet, deset, a nekih čak 30 puta. Pride su pojedinim preduzećima iz te grupe profiti rasli brže i od višestruko uvećanih prihoda.
Indikativno je, takođe, da neke od firmi nisu ni postojale kada je u julu 2018, ugovor vredan 943 miliona evra za izgradnju treće deonice brze pruge od Novog Sada do Subotice, sa China Railway International Corporation (CRIC) i China Communication Construction Company (CCCC) u ime Vlade potpisala tadašnja resorna ministarka Zorana Mihajlović.
Prošle godine za prugu do Subotice iz budžeta isplaćeno 324 miliona evra
To, očito, nije bila smetnja da se one, kao da su odavno prekaljene i dokazane, angažuju na važnom, uz to i veoma skupom državnom projektu, jer je mađarsko-srpska železnica u poslednjih šest godina, kako Radar eksluzivno saznaje, poreske obveznike već koštala 184,3 milijarde dinara ili 1,57 milijardi evra. Od te sume izvođačima i podizvođačima je iz budžeta samo u 2023. isplaćeno 382 miliona, a lane do 31. decembra još 324 miliona evra.
Drugoj grupi firmi, koja imaju dužu poslovnu istoriju, jer su osnovane pre 2018, a nalaze se na spisku na kojem ima više od 60 podizvođača, čija je imena prvi objavio Forbs Srbija, zajedničko je da su naknadno menjale delatnost ili vlasničku strukturu. Među njima je i Deko tim, o čijem je angažmanu za prošli Radar govorio inženjer geologije Zoran Đajić, po čijim rečima ni drugi podizvođač, Starting, angažovan baš na rekonstrukciji Železničke stanice u Novom Sadu, čija se nadstrešnica srušila 1. novembra i usmrtila 15 ljudi, „u vreme kada je ugovorio radove nije imao ni jedno lice koje se bavi kamenorezačkim poslovima“.
Đajić tvrdi da je kao nadozorni organ, zadužen za kontrolu kamenorezačkih radova, Startingu sugerisao nekoliko preduzeća sprecijalizovanih za te radove, ali su oni sklopili ugovor sa Deko timom, koji je u to vreme bio registrovan za pranje – tepiha. To potvrđuju i podaci dostupni na APR-u, iz kojih se može videti da je Nenad Ignjatović, vlasnik i direktor u trenutku osnivanja Deko tima, 24. avgusta 2020, kao njegovu osnovnu delatnost naveo „nespecijalizovanu trgovina na veliko“. U drugoj fazi je delatnost proširio na „trgovinu na malo posredstvom pošte i preko interneta“, u trećoj, u leto 2021. kao pretežnu delatnost prijavio je „pranje i hemijsko čišćenje tekstilnih i krznenih proizvoda“, a tek u januaru 2022. za „postavljanje podnih i zidnih obloga“.
„Tek kada ga je angažovao Starting, Deko tim je zaposlio jednog bivšeg kamenoresca i nekoliko fizičkih radnika da bi obavili sve poslove rekonstrukcije zgrade Železničke stanice u Novom Sadu. Niko ko se bavio poslovima na demontaži i naknadnoj montaži mermera na zgradi nije imao nikakvu kvalifikaciju… Ali su, zato, sa cenama bili izuzetno kvalifikovani. I Starting i Deko tim“, tvrdi Đajić.
U prilog tome svedoči i podatak da je u prvoj godini Deko tim imao simbolične prihode od samo 0,2 miliona dinara, uz isto toliki neto gubitak, dok su mu posle samo tri godine prihodi povećani 1.048 puta, na 209,7 miliona dinara, a minus od 0,2 se pretvorio u plus od 4,8 miliona dinara.
Kao podizvođači angažovane i firme koje su u Srbiji osnovali Kinezi
Mlađa od ugovora države sa CCCC i CRIC je i firma OBW gradnja iz Beograda, osnovana 11. decembra 2018. Ona se, međutim, razlikuje od većine drugih podizvođača. Najpre po tome što njen osnivač nije neki biznismen iz Srbije, već kompanija Tianjin Oubaiwei Co. LTD iz Kine, a direktor Hu Jiaming ima pasoš Hongkonga. Druga, mnogo bitnija razlika je da sa rastom ukupnih prihoda njen profit pada. Pri tome OBW gradnja do 2020. nije imala ni dinar prihoda, a onda je, za samo dve godine prihode uvećala čak 14 puta, sa 169,1 milion na 2,36 milijardi dinara. Uprkos tome, neto dobit joj je 2021. bila 3,3 puta veća nego 2023, jer je u međuvremenu smanjena sa 4,3 na samo 1,3 miliona dinara.
Samim tim značajno je smanjena i njena obaveza prema državi Srbiji po osnovu poreza na ostvarenu dobit. S druge strane, indikativno je da su u istom periodu troškovi zarada, naknada zarada i ostali lični rashodi uvećani pet puta, sa 20,2 na 100,2 miliona dinara, znatno brže nego što je, sa 10 na 32 povećan broj ljudi na njenom platnom spisku.
Skoro 30 puta za samo dve godine uspela je da poveća svoje prihode i Mega infrastruktura iz Beograda, koju je 14. avgusta 2019, kao ćerku firmu za izgradnju puteva i autoputeva osnovala još jedna kineske kompanija, China Road and Bridge Corporation (CRBC) iz Pekinga. Mega infrastruktura je na listi „ostalih“ podizvođača, a angažovana je kao dobavljač za tucanik.
Po komercijalnom ugovoru sa Vladom Srbije, kineski izvođači CRIC i CCCC su bili dužni da „angažuju podizvođače čije sedište nije u Kini“, pa su kineske kompanije počele da registruju svoje ćerke firme u Srbiji i da dobijaju poslove, uz obaveznu saglasnost finansijera (Vlade Srbije) i investitora (Infrastruktura železnice Srbije). Po tom receptu je kao jedan od podizvođača registrovan i beogradski ogranak China Civil Engineering Construction Corporation Balkan, čiji je vlasnik istoimena kompanija iz Pekinga. Iako u 2021. nije imao ni dinar prihoda, u naredne dve njeni prihodi premašili su 34,3 milijarde dinara ili 293 miliona evra, ali su obe godine završili u minusu, 2022. sa neto gubitkom od tri miliona, a sledeće je više nego utrostručen, na 9,8 miliona evra.
Iz bilansa uspeha moglo bi se zaključiti da je čisti altruizam u Srbiju doveo i kompaniju China Railway Construction Electrification Bureau Group Co Ltd iz Pekinga, koja je u Beogradu u martu 2019. registrovala istoimeni ogranak, koji je u 2020. uknjižio samo 53,9 miliona dinara prihoda i minus od čak 753,8 miliona, dok je 2023. sa prihodima većim od 1,4 milijarde uspeo da iskaže profit od svega 23,6 miliona.
Meteorski uspeh tek osnovanih firmi
Jedinstven i po mnogo čemu specifičan je slučaj Smart fondejšna iz Čukarica. Nju su u decembru 2019. osnovali Jovan Anđelković i Izoteks Radosava Mitrovića, s tim što je Anđelković bio većinski vlasnik, sa udelom od 66 odsto. Od 2020. do 2023. prihod firme je povećan 6,75 puta, sa nepunih 38 na skoro 255 miliona, a neto profit čak 11 puta, sa 0,8 na 8,9 miliona dinara. No, Anđelković teško da ima razloga da se tome raduje, jer je u januaru 2024. njegov udeo sveden sa 66 na 33 odsto, a vlasnica druge trećine postala je Jana Kangrga, od prošlog avgusta Delić. Već u septembru Anđelkovića je na mestu direktora zamenio Nikola Kangrga, da bi 11. oktobra udeo Jane Delić bio povećan sa 33 na 66,8 odsto, a Izoteksa smanjen sa 34 na simboličnih 0,2 odsto. To je, ispostaviće se, bio samo međukorak do finalne transakcije.
Prema javno dostupnoj dokumentaciji može se naslutiti da se Anđelković 24. oktobra žalio na tu promenu, ali je za to već bilo kasno. APR je odbio žalbu kao neosnovanu, jer je umesto njega, za direktora u međuvremenu postavljen Kangrga. Već 7. novembra usledila je nova promena i preko noći je Mitrovićev Izoteks, do tada suvlasnik samo 0,2 odsto kapitala, postao većinski gazda, čiji je udeo u Smart fondejšnu povećan na 99,72 odsto, dok je udeo Jane Delić i Jovana Anđelkovića smanjen na samo 0,19 i 0,09 odsto.
Dinamičan rast ostvario je i Industrija tim iz Novog Sada, osnovan 17. avgusta 2018. Vlasnica te preduzetničke radnje za izgradnju cevovoda Tamara Milosavljević 2020. imala je samo jednog zaposlenog, prihode od milion dinara i neto dobit od 0,8 miliona, a samo tri godine kasnije sa sedam radnika uspela je da prihode uveća 45 puta, na 44,9 miliona, a profit skoro 25 puta, sa 0,8 na 19,7 miliona dinara. Za pretpostaviti je da je tome značajno dobio angažman Industrija tima na razmeštanju gasovoda za deonicu pruge od Novog Sada do granice sa Mađarskom.
Nisu svi podizvođači baš potpuno nepoznati široj javnosti. Jedan od starih znanaca istraživačkih medija je Elita-cop, u kom po 50 odsto imaju Siniša i Dragan Romić. Nova je 2020. pisala da je ta firma bila angažovana za radove u Beogradu na vodi, a pride je te godine od Fonda za razvoj dobila pojedinačno najveći kredit namenjen srpskim preduzećima u iznosu od 1,15 miliona evra.
Elita-cop su za razne poslove angažovali brojni državni organi, od vlada Srbije i Vojvodine, preko ministarstva policije, odbrane i zdravlja i gradske vlasti Beograda do nekih javnih preduzeća. Insajder je objavio da je konzorcijum, koji su činili Elita-cop, Koto i Modulor 19. jula 2019. sklopio ugovor sa Infrastrukturom železnica Srbije da raščisti deo terena za gradnju Beograda na vodi i da je na kraju taj posao koštao 21,5 miliona više od ugovorenih 114,5 miliona dinara bez PDV-a.
324 miliona evra
isplatila je država lane iz budžeta izvođačima i podizvođačima radova na železničkoj infrastrukturi
Za razliku od nekih drugih podizvođača, Elita-cop već nekoliko godina ima stabilne prihode, koji se kreću u rasponu od 4,23 do 4,86 milijardi dinara, a svojim gazdama je od 2020. do 2023. isporučila ukupan neto profit od 358 miliona dinara ili nešto veći od tri miliona evra.
Stare firme mnogo brže napreduju nakon promene delatnosti i vlasnika
Na listi „ostalih“ podizvođača je i novosadski ZGOP, koji je prema pisanju Forbsa Srbija, bio angažovana za „dopunske radove“ na novosadskoj stanici. To privredno društvo za građenje, remont i održavanje pruga osnovano je još 1989, a 22. juna 2022. je izbrisano iz registra. Pre toga bilo je organizovano kao akcionarsko društvo u kome je većinski akcionar, sa udelom od 97,6 odsto, bio njegov direktor Marko Sokanović, koji je na Beogradskoj berzi kupio većinski paket akcija 21. oktobra 2021. od do tada većinskog akcionara Integra konstrakšna.
Sredinom naredne godine ZGOP je izbrisan iz APR-a, jer je pripojen EAT ZGOP-u Novi Sad, novoj firmi sa sličnim imenom, koja je osnovana 9. juna 2021. Njen formalni vlasnik je auto-transportno preduzeće Ekstra iz Vrbasa, u kome većinski udeo od 70 odsto ima upravo Marko Sokanović. Kuriozitet je i da je i ta firma takođe angažovana kao jedan od podizvođača, s tim što je u aprilu 2022. promenila osnovnu delatnost i umesto za drumski prevoz registrovana je za „izgradnju ostalih nepomenutih građevina“. Ako bi se sabrala neto dobit od 2020. do 2023. EAT ZGOP i Ekstra – Auto transport su svom vlasniku Marku Sokanoviću za četiri godine napravili neto dobit od nepunih 15 miliona evra ili 1,7 milijardi dinara.
DIS Niskogradnja osnovana je daleke 1993, ali je počela da napreduje posle 2019, kada je delatnost proširila i na eksploataciju šljunka, peska, gline i kaolina. U međuvremenu je direktor i jedini vlasnik Saša Pavlović sedište firme iz valjevskog sela Dračić preselio u Beograd, za tri godine je sa 75 na 114 povećao broj zaposlenih, a za više od dva i po puta je povećao i prihode, sa 914 miliona na 2,3 milijarde i neto dobit, sa 113,8 na 303,8 miliona dinara.
Skoro tri decenije pretežna delatnost preduzeća GAT iz Novog Sada, čiji je zakonski zastupnik i jedini vlasnik Dejan Slijepčević, bili su „ostali završni radovi“, a od 2023. je to izgradnja stambenih i nestambenih zgrada. Baš te godine njeni prihodi su dostigli rekordnih 9,7 milijardi dinara i bili su tri puta veći nego 2020, dok je u istom periodu dobit uvećana sedam puta, sa 87,6 na 621,3 miliona dinara ili 5,3 miliona evra.
Iz javno dostupnih podataka može se videti da je poslednjih godina dinamično rastao još jedan od podizvođača, Ingrap omni, porodična firma za izgradnju stambenih i nestambenih zgrada, u kojoj Cvetin Krstić i Svetlana Njegovan imaju po 45, a Zorica Krstić 10 odsto udela. Od 2020. do 2023. njeni prihodi su povećani dva i po puta, sa 3,5 na 8,7 milijari dinara, a svojim vlasnicima je za te četiri godine napravila ukupan profit veći od 13 miliona evra.
Po visini ostvarenog profita izdvaja se i novosadski Karin komerc, koji su ortački, sa udelom od po 50 odsto, osnovala braća Jovan i Krste Dubroja. Reč je o velikom preduzeću koje zapošljava 619 radnika i koje je 2023. ostvarilo prihod od skoro 140 miliona evra, a od 2020. do 2023. je iskazalo ukupnu neto dobit od čak 45,7 miliona evra, na čemu joj i mnoge multinacionalne kompanije u Srbiji mogu pozavideti.
1.400 odsto
povećana je neto dobit Form inženjeringa od 2020. do 2023, sa 1,1 na 16,9 miliona dinara
Za preduzeće VPD Smederevo moglo bi se slobodno reći da mu je izgradnja i rekonstrukcija staničnih zgrada i zgrada otpravnika vozova na deonici Novi Sad – Subotica, u mestima Kisač, Rumenka, Sajlovo 1 i Sajlovo 2, promenilo život za 180 stepeni. Pre samo pet godina, 2020. jedva je držalo glavu iznad vode, sa godišnjim prihodom od 93,1 milion dinara i neto gubitak od 7,9 miliona, da bi već do 2023. prihode uvećalo pet puta, na 482,6 miliona, uz neto dobit od 17,3 miliona dinara.
Gotovo identična je i sudbina Ika-Peka iz Leštana. Njega je u decembru 2012, pola godine nakon dolaska na vlast SNS-a i SPS-a, osnovala Marija Peković i 2020. je okončala sa minusom od 3,1 milion dinara. Već sledeće godine, kao i neki drugi biznismeni, promenila je pretežnu delatnost firme sa drumskog prevoza tereta na izgradnju puteva i autoputeva, pa je angažovana kao jedan od podizvođača za uklanjanje nadstrešnice i zida perona u stanici Novi Sad, zamenu trupa pruge i još nekim radovima na tom državnom projektu. Poslednju godinu pre promene delatnosti Ika-Pek je imao 30 zaposlenih i pravio minus, a nakon toga sa skoro upola manje ljudi na platnom spsisku, vlasnici svake godine isporučuje neto dobit, koja je od 2021. do kraja 2023. dostigla oko 477.000 evra.
Pojedini mediji već su ustanovili da mnogi podizvođači angažovani na pruzi od Beograda do Subotice imaju već ugovorene poslove i na drugim velikim infrastrukturnim projektima u Srbiji. Zato se sa još većim nestrpljenjem očekuju njihovi finansijski izveštaji za 2024. Oni će pokazati da li je bar za nekog u Srbiji zaista nastupilo zlatno doba, za koje se i vlast i njima bliske firme nadaju da će potrajati bar dok se ne okončaju svi projekti u okviru formalno nepostojećeg plana „Skok u budućnost – Srbija 2027“, koji će građane, prema najavama zvaničnika, koštati čak 18 milijardi evra, 12 puta više nego što je do sada plaćeno za gradnju brze pruge od Beograda do Subotice.
