Kao što je poznato, ProGlas je umesto novogodišnje čestitke svojim potpisnicima, ali i čitavoj srpskoj javnosti, poslao listu mera za „Dan posle“. Iako je u podnaslovu dopisa naznačeno da je to „prvi set“ mera i da su one usmerene na „obnovu društvenog poverenja i institucionalnog integriteta i stvaranje pravednijeg društva“, na osnovu pojedinih javnih reakcija jasno je da su izvesna pojašnjenja poželjna. Najveći broj kritičkih komentara se svodi na četiri osnovna.
Prvi prigovor
Prvi od njih glasi: govori se o merama za „Dan posle“, a ne nudi se jasan plan i vizija kako da se dođe do tog dana. Narodski rečeno, sprema se ražanj, a zec je još u šumi. Taj prekor zasnovan je na čuvenoj kokoška-jaje dilemi i u osnovi poručuje da dok se problem svrgavanja ovog režima ne reši, nema smisla otvarati ni onaj koji se tiče mogućeg programa prve postvučićevske vlade. Podozrevam, premda bez dokaza, da su mnogi od onih koji glasno rezonuju na ovaj način u drugoj prilici skloni da radikalno zamene teze, pa da svim kritičarima vlasti prebacuju da nije dovoljno biti protiv Vučića, već da je potrebno i ponuditi nešto za šta bi se građani vezali u borbi protiv ovog režima.
ProGlasova novogodišnja „poslanica“ ima upravo tu funkciju – da aktivno uključi građane u proces formulisanja političkih mera koje sa sobom nose sistemske promene, istovremeno ih politički mobilišući da na toj platformi i izvojuju pobedu nad ovim režimom. Činjenica da smo već u prvoj nedelji po slanju mera dobili skoro hiljadu mejlova sa propratnim komentarima, kritikama i sugestijama indikacija je da su građani ispravno shvatili osnovnu intenciju ProGlasove akcije. Ona će se, u saradnji sa našim partnerima iz Slobodnih organizacija Srbije (SOS), u narednim sedmicama nastaviti na tribinama po različitim mestima, ali i u strukturisanijim panel diskusijama koje ćemo na pojedine teme organizovati sa stručnjacima u datim oblastima.
Drugi prigovor
Neretko se nailazi i na zamerku da nešto od mera fali i nedostaje, pa ponuđeni program nije sveobuhvatan. Neki se pitaju zašto se ništa ne predlaže za oblasti obrazovanja, zdravstva ili poljoprivrede, dok pojedinci idu toliko daleko da očekuju da se mere ProGlasa bave i naknadnim prepravljanjem pravosnažnih sudskih presuda iz imovinskopravnih ili porodičnih odnosa. Valja još jednom podvući da je ovo samo prvi set mera, koji će u narednom periodu biti proširen i dopunjen predlozima razrađenim u okviru pomenutih aktivnosti ProGlasa i SOS-a . Međutim, čak i kada program mera za „Dan posle“ bude uobličen, on zasigurno neće imati izgled zaokruženog i sveobuhvatnog političkog programa. Razlog za to leži u opredeljenju da se dođe do što konkretnijih mera sa kojima će građani lako moći da se poistovete i koje se mogu implementirati u razumnom roku od šest meseci do godine dana prve postvučićevske vlade.
Upravo iz tog razloga u ovom paketu mera i nema onih koji se tiču, primerice, obrazovanja, zdravstva ili poljoprivrede. Svakom je jasno da su u tim oblastima preko potrebne reforme, ali je za većinu njih potrebno ne samo vreme već i veliki broj međusobno usklađenih politika. Sve rečeno ne znači da nešto od nužnih mera i pravaca kretanja u pomenutim oblastima neće biti predmet završnog programa za „Dan posle“ – tome će upravo poslužiti ekspertske panel diskusije – već samo to da je primarni akcenat na onim precizno definisanim merama koje će omogućiti što brži reset pravnog, političkog i ekonomskog sistema u našoj zemlji, odnosno obnovu društvenog poverenja i institucionalnog integriteta.
Treći prigovor
To nas vodi do sledećeg prigovora: predložene mere su nedovoljne i nedelotvorne za stanje u kojem se Srbija nalazi, ono što je neophodno jeste lustracija, odnosno neki vid tranzicione pravde. Pojednostavljeno rečeno, promovisanim merama za „Dan posle“ se prebacuje da u simboličkom smislu ne uspevaju da odigraju ulogu propuštenog 6. oktobra. U izvornom značenju, izraz lustracija se odnosio na antički postupak pročišćavanja, koji se katkad obavljao ritualnim pranjem ruku.
Oni koji pozivaju na lustraciju ili tranzicionu pravdu često nisu svesni da se ona može sprovesti samo kaznenim merama sa retroaktivnim važenjem, što je, inače, zabranjeno našim Ustavom
Dominantne poruke studentskih protesta i narastujećeg građanskog bunta protiv ovog režima jesu: „korupcija ubija!“, „ruke su vam krvave!“ i „budućnost se ne gradi krvavim rukama!“. Prvi set ProGlasovih mera za „Dan posle“ u velikoj meri predstavlja pravno-političku operacionalizaciju upravo tih poruka. Mere prioritetnog pokretanja krivičnih postupaka protiv najodgovornijih nosilaca javnih funkcija, sudija, tužilaca i pripadnika sektora bezbednosti zbog protivustavnog, koruptivnog i drugih oblika nezakonitog delovanja jesu upravo mere politike „čistih ruku“, nalik izvornoj istoimenoj (mani pulite) akciji sudskog progona političke korupcije koja se vodila 1990-ih u Italiji. Kao inicijativa koja se od početka zalaže za mehanizme ustavnosti i pravne države, ProGlas veruje da se osnovni zahtev javnosti za odgovornošću nosilaca vlasti može realizovati unutar već postojećih pravnih rešenja koja je potrebno dosledno i neselektivno primeniti. Oni koji pozivaju na lustraciju ili tranzicionu pravdu često nisu ni svesni činjenice da se ona može sprovesti samo kaznenim merama sa retroaktivnim važenjem. To znači da se neki postupci iz prošlosti naknadno kvalifikuju kao protivzakoniti i kažnjivi, što je, inače, zabranjeno našim Ustavom. (čl. 197) Čak i u onim sferama u kojima se čini da su lustracione mere nužne, kao što je, recimo, odgovornost vlasnika i glavnih urednika režimskih propagandnih i tabloidnih glasila i medija, ta se odgovornost može zasnovati na već dokumentovanim povredama važećih propisa – Ustava, zakona i novinarskog Kodeksa – i one mogu predstavljati legitiman osnov za neku buduću zabranu bavljenja novinarskim pozivom.
Četvrti prigovor
Najzad, tu je i sledeći prigovor: mere ProGlasa beže od teških pitanja, kao što su status Kosova, članstvo u EU ili sankcije Rusiji. A bez jasnog određenja o tim pitanjima ne može se uistinu ni koncipirati politika za „Dan posle“. Najpre treba primetiti da pomenuta teška pitanja nisu u vrhu prioritetnih briga građana Srbije. U novijim istraživanjima javnog mnjenja, građani kao najveći trenutni problem sa kojim se Srbija suočava navode korupciju, inflaciju i loš životni standard. Već je rečeno da je dobar deo prvog seta ProGlasovih mera fokusiran na rešavanje prvog problema. Druga dva se delom adresiraju grupom mera iz ekonomske politike, ali će one u procesu dijaloga sa građanima i ekonomskim ekspertima svakako biti dopunjene. Međutim, ono što se na načelnijem nivou može reći za upućeni prigovor jeste da je on u dubokoj suprotnosti sa onim što je strateško i taktičko opredeljenje ProGlasa u borbi sa ovim režimom. Strateški cilj inicijative ProGlas tiče se sistemskih promena u društvu – oslobađanja institucija, zanavljanja demokratskih procesa, uspostavljanja slobodne javnosti i vladavine prava.
Mere ProGlasa ne idu za bilo kojim vidom ideološke ekskluzivnosti, već predstavljaju minimalni zajednički imenitelj za različite političke opcije
Nužan, ali ne i dovoljan uslov za ispunjenje tog cilja jeste smena ove vlasti. Svakom razumnom i iskrenom protivniku ovog režima je jasno da taj uslov može biti ispunjen samo sabiranjem svih istinski opozicionih snaga. Stoga, u taktičkom smislu, mere ProGlasa za „Dan posle“ ne idu za bilo kojim vidom ideološke ekskluzivnosti, već predstavljaju minimalni zajednički imenitelj za različite političke opcije. Što je najvažnije, one kao takve korespondiraju sa osnovnim zahtevima studentskih protesta i građanskog bunta, a to su odgovornost, pravda i jednakost pred zakonom. Prioritetnim zadovoljenjem tih zahteva u periodu od godinu dana, prva postvučićevska vlada će istovremeno i pripremiti teren za autentični demokratski dijalog o teškim pitanjima koja opterećuju ovo društvo.
