Poštovani gospodine Štausholm,
Oprostite mi, molim Vas, što Vam pišem sa zakašnjenjem od nekoliko nedelja, ali verujem da nikad nije kasno za čestitku na trezvenom poslovnom rezonovanju i odličnom poslovnom potezu. Razlog za kašnjenje je što sam, eto, tek pre nekoliko dana, pročitavši zvanično saopštenje za javnost objavljeno na vebsajtu kompanije Rio Tinto, spoznao da je Vaša kompanija 12. decembra 2024. odlučila da investira u proširenje kapaciteta rudnika Rincon u Argentini, kako bi ga uvećala za 57.000 tona litijum karbonata godišnje.
Zajedno sa postojećim kapacitetom tog rudnika od 3.000 tona godišnje, to daje lepu okruglu brojku od 60.000 tona. Iz istog zvaničnog saopštenja saznao sam i da je Rio Tinto predvideo da u proširenje kapaciteta rudnika Rincon investira 2,5 milijarde dolara. Konačno, iz istog izvora dolazi i informacija da su rezerve tog nalazišta takve da omogućavaju 40 godina eksploatacije. Početak proizvodnje se očekuje 2028.
U svetu krupnog biznisa ništa nije slučajno
Kada se sve ovo uporedi sa informacijama o projektu Jadar, koje se nalaze na zvaničnom sajtu vaše podružnice Rio Tinto Serbia, ne može da se ne zapazi neverovatna sličnost – na korak do podudarnosti. Predviđeni godišnji kapacitet postrojenja Jadar iznosi 58.000 tona litijum karbonata, investicija se vrednuje na 2,55 milijardi, doduše ne znamo tačno čega, menjaju ljudi koji uređuju taj sajt, čas je evra, čas dolara, a vek eksploatacije je 40 godina, kada proizvodnja počne 2028. Koincidencija? U svetu u kome Vi delate, nema koincidencije – ništa nije slučajno. Sve ima svoje razloge. A na te razloge, kojim se objašnjava ova neverovatna sličnost, gotovo podudarnost, ukazuje neoboriv sled događaja.
Prvo, Vi ste biranim rečima, veoma pažljivo, u intervjuu koji ste dali Politici, a preneo ga Tanjug 21. jula 2024. izjavili da predstoji „završetak ekonomske procene projekata“, čime ste stavili do znanja, jasno i nedvosmisleno, bez obzira na prevodiočevo nepoznavanje ekonomske terminologije, da Rio Tinto nije završio rad na studiji ekonomske opravdanosti (feasibility study) investicije u postrojenje Jadar.
Budući da se u ozbiljnom poslovnom svetu ništa ne preduzima i nikakva odluka ne donosi dok se ne dobije konačan rezultat takve studije, sadržan u internoj stopi rentabiliteta, Vi ste tada jasno stavili do znanja da Rio Tinto još uvek nije doneo odluku da će investirati u postrojenje Jadar. Drugim rečima, ostavili se otvorenu mogućnost da Rio Tinto ne investira u Srbiji.
Danas, pošto je Rio Tinto odlučio da istovetan iznos kapitala, koji je navodno bio predviđen za postrojenje Jadar, investira u postrojenje Rincon u Argentini, koje ima gotovo isti kapacitet i iste rezerve, postaje jasno da je kompanija odlučila da se zauvek povuče iz Srbije. Verujem da je na nekoj internoj tabli u centrali kompanije precrtan Jadar, a triput je podvučen Rincon
Zatim ste 18. novembra u intervjuu koji ste dali nemačkom dnevnom listu Handelsblatt izjavili da su ekološki protesti u Srbiji odložili otvaranje postrojenja Jadar i da ti protesti ugrožavaju rudarenje litijuma u Srbiji. Dakle, time ste veoma mudro počeli pripremanje terena za napuštanje Srbije i to u javnosti zemlje koja je iz političkih razloga, naročito popularnosti nemačkih zelenih i njihove opčinjenosti litijumom, bila zainteresova za realizaciju projekta Jadar. Odlaže se, rekli ste, i ne treba biti optimista, zbog ekoloških protesta, na koje je nemačka javnost veoma osetljiva – takva im je današnja politička kultura – pa će imati razumevanja kada odlepršate iz Srbije. Lepa priprema terena tamo gde je najbitnije.
Danas, pošto je kompanija kojom rukovodite odlučila da investira istovetan iznos kapitala koji je navodno bio predviđen za postrojenje Jadar u postrojenje Rincon u Argentini, koje ima (gotovo) isti kapacitet i iste rezerve, postaje jasno da je Rio Tinto odlučio da se zauvek povuče iz Srbije. Verujem da je na nekoj internoj tabli u centrali kompanije precrtan Jadar, a triput je podvučen Rincon.
Odlična poslovna odluka i za kompaniju i za Srbiju
To je odlična poslovna odluka i ja Vam srdačno čestitam na njoj. Sami ste, a Vi znate šta govorite, povodom te odluke izjavili da se proširenjem kapaciteta rudnika Rincon stiče „prvoklasni, u svetskim razmerama, resurs“ velikih rezervi i uz „najniže moguće troškove eksploatacije“. I verujem da ste u pravu.
Kao što se u saopštenju Rio Tinta navodi, litijum će se tamo dobijati iz slanih voda primenom metoda direktnog izdvajanja litijuma (Direct Lithium Extraction – DLE). Sasvim očekivana i veoma razborita odluka o izboru tehnologije, budući da Arcadium Lithium, kompanija koju je Rio Tinto kupio oktobra 2024. spada u najnaprednije u razvoju i eksperimentalnoj primeni DLE, na nivou pilot postrojenja.
Dakle, nema kopanja, nema bagera, nema sumporne kiseline – prevedeno na jezik koji Vi izuzetno dobro razumete, procenjuje se da su troškovi primene DLE po toni litijum karbonata upola manji od troškova litijum karbonata dobijem rudarenjem čvrste rude. Zato ste i Vi rekli za Rincon da dobijate „najniže moguće troškove eksploatacije“. Pošto ste oprezan i trezven čovek niste rekli ono što, s pravom, smatrate – šta će vama operativno preskupi Jadar uz ovakav Rincon!
Litijum će se u Argentini dobijati iz slanih voda primenom metoda njegovog direktnog izdvajanja. Dakle, nema kopanja, nema bagera, nema sumporne kiseline, a troškovi takve proizvodnje po toni su upola manji nego da se litijum karbonat proizvodi rudarenjem i preradom čvrste rude
Još jedan razlog zbog čega je u pitanju izuzetno razborita poslovna odluka leži u činjenici da u Argentini, zemlji izuzetno niske gustine naseljenosti, bez ikakvih problema postoje i rade rudnici litijuma zasnovani na slanim vodama – nema nikakvog protesta stanovništva. Tamo neće biti onih problema koje imate u Srbiji, u kojoj ste uspeli da ujedinite naciju protiv vaše kompanije. U zemlji u kojoj čak i penzionisani univerzitetski profesori napismeno obećavaju Rio Tintu da će mu se popeti na glavu. Da sam na Vašem mestu, i ja bih takođe pobegao iz takve zemlje. U Argentini će biti – mirno.
Vama će biti bolje bez nas, a i nama bez vas
Pozdravljajući ovu Vašu poslovnu odluku, imam, ukoliko mi dopustite, samo dve molbe – ako možete da ih uslišite. Prvo, zamolite službu za odnose sa javnošću vaše podružnice Rio Tinto Serbia da se na ovo moje pismo Vama ne oglašava onim papagajskim saopštenjem da Rio Tinto ostaje posvećen rudarenju litijuma u Srbiji i razvoju projekta Jadar u saradnji sa lokalnom zajednicom. Niko im više ništa ne veruje, pa da se više ne sramote, kad već gube posao.
Drugo, zamolite gospodina Čeda Bluita, koji će uskoro biti prekomandovan na neko drugo mesto na planeti, možda baš u Rincon, da inspirisan Madoninim nastupom u mjuziklu Evita (Don’t Cry For Me Argentina) slučajno ne zapeva „Ne plač’ za mnom Srbijo“. Iz dva razloga. Prvi, budući da je gospodin Bluit već pokazao da nema sluha, verovatno nema ni glasa. Drugi razlog je važniji. U Srbiji za Rio Tintom niko neće plakati, Čak ni oni koji su se besramno, preko medija nudili da rukovode postrojenjem u Jadru. Uzdahnuće ti, za trenutak, pa će već naći novu priliku da se nekom drugom bestidno ponude.
U Srbiji za Rio Tintom niko neće plakati. Čak ni oni koji su se besramno, preko medija nudili da rukovode postrojenjem u Jadru. Uzdahnuće ti, za trenutak, pa će već naći novu priliku da se nekom drugom bestidno ponude
Veliku zahvalnost Vam dugujem što ste pokazali, meni, koji veruje u kapitalizam, slobodno tržište i globalizaciju, da globalne korporacije, ipak, mada ne uvek, donose dobre odluke i da su odgovorne svojim akcionarima, onima koju su slobodno, na tržištu kapitala odlučili da kupe njihove akcije. Dakle, korporacije opstaju zbog toga što su odane svojim akcionarima, a razni vučići, šolcovi, fon der lajenke i slični demagoški pajaci, koji nikom nisu odani, koje interesuju samo jeftini politički poeni, nestaće sa horizonta čim izgube vlast.
Za kraj, malo primenjene ekonomske teorije, za vežbe iz predmeta „Teorija cena“. Odlazak Rio Tinta iz Srbije predstavlja poboljšanje u smislu Pareta: vama će biti bolje bez nas, a nama će biti bolje bez vas. Naročito zbog toga što ćete otići dovoljno daleko. Srećan put vam od srca želim. Naravno, i puni poslovni uspeh – u Argentini.
Primite, molim Vas, osim izuzetne zahvalnosti, i izraze mog dubokog poštovanja.
Iskreno Vaš,
Boris Begović, redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, u penziji
