Razgovor s Miranom Pogačarem, odbornikom u Skupštini Novog Sada iz građanskog pokreta „Bravo! Novi Sad“, prvobitno je trebalo da se desi u petak, pre šest dana, ali je oko podneva porše u kojem su bili pripadnik zemunskog MUP-a i trojica kriminalaca zaposlenih u JKP Čistoća naleteli na grupu demonstranata koji su na raskrsnici kod Futoške pijace učestvovali u akciji „Zastani, Srbijo“. Usledilo je pesničenje, pa privođenje. Tri dana kasnije, u ponedeljak, studentima su se u blokadi priključili đaci gimnazije „Jovan Jovanović Zmaj“, čiji je direktor klečao i, po svoj prilici, nekoga je ili se nečemu molio, a u gužvi se pojavio i maskirani muškarac. Otkako je 1. novembra nadstrešnica na Železničkoj stanici u Novom Sadu pala, ubila petnaestoro i teško povredila još dvoje ljudi, dešavanja ne manjka.
„Vučić dugo već sebe predstavlja kao kralja za koga pravila ne važe i koji je božji izaslanik. To je nivo svesti iz srednjeg veka. Pošto on uopšte ne komunicira sa građanima, već isključivo sa svojim glasačima, idemo ka tome da kralj krene na svoj narod preko svojih falangi i tako ga uvuče u dublji sukob. Tek tada bi i njegov narativ pobedio. Međutim, čak i u njegovoj paralelnoj stvarnosti, mislim da i on postaje svestan da je ovo početak njegovog kraja. Kalkulacija na delu koja je iznuđena, jer se više puta pokazalo da u Srbiji jedino ulica funkcioniše. Ali to ni izbliza nije ispunjenje zahteva. Vlast pokušava i da upali i da ugasi vatru, a ne može ni jedno ni drugo. Građani određuju tok situacije, a građane jedino interesuje: ko je kriv, ko odgovoran, i ko će snositi realne posledice. I glasači SNS znaju da, ako si nešto ukrao ili nekoga ubio, moraš u zatvor, a samo SNS od toga pravi politiku“, kaže Pogačar za Radar. Naš sagovornik je rođen 1988. u Drvaru, da bi ga izbeglička sudbina na koncu preselila u Titel. Završio je studije filozofije, a javnost je za njega prvi put čula 2018. godine, kada je kao nastavnik nemačkog jezika u osnovnoj i srednjoj školi u Ruskom Krsturu dobio otkaz zbog aktivizma u Studentskom pokretu Novi Sad i učešća u demonstracijama 2017. godine. Bio je pokretač novosadskog ogranka Združene akcije „Krov nad glavom“, pokretač i jedan od osnivača Udruženja radnika na internetu, a u junu tekuće godine je postao odbornik u Skupštini pokrajinske prestonice.
Načelnik PU Novog Sada Goran Radonjić, za koga opozicija tvrdi da je učestvovao u prebijanju sedamdesetčetvorogodišnjeg Ilije Kostića, na mestu čelnika policije je zamenio Slobodana Malešića, generala koji se tereti zbog trgovine uticajem i organizovanja kriminalne grupe. Radonjić je pritom već kažnjavan zbog prebijanja privedene osobe. Da li se organi reda i mira u Novom Sadu razlikuju od onih u Srbiji?
Ni Malešićev prethodnik, Milorad Šušnjić, nije se proslavio, jer je kao saradnik Dijane Hrkalović osumnjičen za zloupotrebu službenog položaja. Sprega MUP i kriminala nije jedinstvena samo za Novi Sad, ali ovde je najvidljivija jer je vlast upravo ovde koncentrisala najveći deo svojih kriminalnih saradnika. Zato nam i postavljaju za načelnike policije ljude koji se neće obračunavati sa kriminalcima, već premlaćivati i hapsiti građane, aktiviste, studente… I u novosadskoj policiji ima časnih ljudi, ali na rukovodilačke funkcije se postavlja uvek isti profil pojedinaca. Uz to, izdejstvovali smo da se privedeni građani puste na slobodu, a da se neki drugi slobode liše, mislim da je od njih četrnaestoro četvoro u kućnom pritvoru. Nadam se da će se optužnica proširiti i da neće obuhvatati samo pitanja izvođenja radova i nadzora, već i njihovih finansijskih dimenzija koji su ključni. Jer, za 65 miliona evra, koliko je rekonstrukcija koštala, mogle su se napraviti dve nove stanice. Taj novac je otišao u nečije džepove, mora se saznati čije. Ti koji su te pare uzeli, zakrvavili su i svoje ruke i ukradene novce. I svaka čast studentima koji su preuzeli zahteve i nastavili da istrajavaju. Sad su im se pridružili srednjoškolci. Gimnazija, koliko znam, prvi put u svojoj više od dva veka dugoj istoriji ne radi, izuzev u ratnim vremenima. Govori se i o blokadama drugih srednjih škola, čak i osnovnih. Ali, i ova vremena su samo relativno mirnodopska, ni po čemu nisu normalna. Situacija iz petka pokazuje koliko su MUP i kriminalci povezani, tako je svuda, samo se ovde sada jasno vidi. Verujem da i sukobi unutar novosadskog SNS olakšavaju da se neki povlašćeni na kraju ipak nađu na optuženičkoj klupi.
Vučić sebe predstavlja kao kralja za koga pravila ne važe i koji je božji izaslanik. To je nivo svesti iz srednjeg veka. Pošto komunicira sa isključivo sa svojim glasačima, idemo ka tome da kralj krene na svoj narod preko svojih falangi
Prebijanje Ilije Kostića, dvostruko privođenje Gorana Ješića, masovna privođenja… Trebaju li ovakvoj vlasti baš ovakvi čelnici MUP?
Za prljavi posao javljaju se prljavi ljudi, bili oni u policiji, BIA, na različitim nivoima vlasti… svi oni koliko i kako mogu napadaju ljude na ulici i njihove biografije bi sigurno bile problematične koliko i bilo kog kriminalca kad bi bile dostupne javnosti i pravosuđu. Ne nađu se slučajno mlađi poslušnici na njihovim intervencijama. Formira se novi interesni ešalon i daje mu se prostor. Malo se bore za uticaj, a malo i peru te svoje dosijee, jer znaju da će trenutka kada SNS ode s vlasti i oni otići u zatvor.
Liči li ovakvo objavljivanje dokumentacije o rekonstrukciji Železničke stanice na novu verziju afere Doljevac, kada su netragom nestala dva ključna minuta snimka? Obema intervencijama rukovodio je predsednik Srbije…
Ko će drugi nego on? Prvo su Vesić i Vučić rekli da nadstrešnica nije rekonstruisana, potom je sam predsednik rekao da je pročitao hiljade strana dokumentacije o rekonstrukciji i da nije našao ništa sporno. Možda bude nekih ostavki i to je to. Objavljivanje dokumenata jeste pomak, ali daleko smo od cilja, jer tu osim ugovora s podizvođačima nedostaje još važnih papira. Svako ko ima imalo pameti je još tada znao da će, ako neka dokumentacija i bude puštena u etar, što se desilo, ponešto i sakriti, jer se u Srbiji zakoni ne poštuju. Vučić je iznad institucija, iznad zakona, iznad Srbije. U njega se ulivaju sva moguća sredstva i sve moguće nade SNS i samim tim on može da koristi svu mašineriju upregnutu u njegovu ličnost da odbrani svoje poslušnike. Tu ima jedno veliko „ali“ – i građani i opozicija od prvog dana insistiraju na tome da je on nebitan, ne samo po pitanju nadležnosti u slučaju novosadske tragedije, nego i kao persona i kao političar. Nije da ne pokušava da se izbori za svoju važnost, pa je, pobogu, on izdejstvovao objavljivanje dokumentacije, on najavio ostavke funkcionera, on ispunio zahteve, ali tok dešavanja je iznad njega i mimo njega. Ako je on iznad institucija, situacija je iznad njega. Zato i ne može da je kontroliše.
Prvo su Vesić i Vučić rekli da nadstrešnica nije rekonstruisana, potom je sam predsednik rekao da je pročitao hiljade strana dokumentacije o rekonstrukciji i da nije našao ništa sporno
Čak ni cenjkanjem stanovima za mlade. Kome je ta ponuda zapravo bila upućena?
Svaki put kada donese neku meru, poput pet ili deset hiljada dinara za studente, on zna da studenti neće glasati za njega, ali da njihovi roditelji verovatno hoće. Koji je to student kupio stan? Dakle, šalje se poruka: pomažem vašoj deci, a oni meni ovako. Ne bi me čudilo da polete još neke pare iz helikoptera, ali riznica je već toliko prazna da će mu preostati jedino neko novo zaduživanje.
Jeste riznica prazna, jeste Zakon o budžetu usvojen kako je usvojen, praktično protivustavno, ali su se opet našla nova izdvajanja za fakultete. Deluje da nema šta ne može?
Budžet je plan čija realizacija tek treba da usledi, a to se na nivou lokalnih samouprava najbolje vidi, jer su drastično smanjeni. Budžet Autonomne Pokrajine Vojvodine srezan je skoro dvostruko, sa oko sto na 69,4 milijardi dinara. Možete da nudite koliko hoćete, para nema. A pobuna nema cenu, sve nas ovo već previše košta.
Dan nakon Vučićevog obraćanja iz Predsedništva, studenti su blokirali Rektorat i zatražili ostavku rektora novosadskog univerziteta Dejana Madića. Ranije ste tražili odlazak gradonačelnika Milana Đurića. Očekujete li da se nešto od navedenog desi?
Gradonačelnik je politički toliko nebitna ličnost da sam siguran da i on sam želi da ode s te pozicije, ali mu partija ne dozvoljava. Ali, čak i ako Đurić podnese ostavku, desiće se isto što i u slučaju Damira Zobenice, čuvenog „AI potpredsednika Skupštine Vojvodine“, koji je snimljen kako naređuje članstvu SNS i batinašima da organizovano sprovode nasilje. Njegov odlazak niko nije ni primetio, tako bi bilo i sa Đurićem, jer su oni samo nebitni trbuhozborci i lako zamenljivi Vučićevi pioni. Zobenica je, kao i Vesić i Momirović pre njega, ostavku obrazložio rečima da ne oseća odgovornost, ali da odlazi iz ličnih i moralnih razloga. A do sada je svima jasno da oni morala nemaju. Oni su poslušnici koji svoje odluke donose u okviru te paralelne SNS Srbije, s paralelnim podacima, televizijama i pravilima, a koja se sve više udaljava od realne države. Njihove ostavke po Srbiju imaju jednaku važnost kao i ostavka nekog predsednika kućnog saveta. Hteli oni to ili ne, osećali to ili ne, moraće da odgovaraju pred građanima ove zemlje, ali sa optuženičkih klupa.
Ostavke Zobenice, Vesića i Momirovića po Srbiju imaju jednaku važnost kao i ostavka nekog predsednika kućnog saveta. Isto bi bilo i s gradonačelnikom Novog Sada, za koga sam uveren da želi da ode, ali mu partija ne dozvoljava
Premijer Vučević ranije je bio gradonačelnik Novog Sada. Prvo se pričalo o hrvatskom finansiranju studenata, onda o političkim protestima, onda o teranju njegovog sina da izađe na proteste, da bi na koncu rekao da razume mladalačku buntovnost, ali da Srbija ne sme da stane, pa makar poginulo i 1.555 ljudi. Kako tumačite sve te silne zaokrete u narativu?
I jedan život je previše! To samo pripadnici SNS ljudske živote gledaju kao monetu, kao broj, uračunatu kolateralnu štetu u svojim kriminalnim kalkulacijama! I Srbija, normalna, pristojna, građanska Srbija mora da stane zbog svake pojedinačne žrtve ovog zločinačkog režima. Premijerova izjava je takva da bi zbog nje morao ne samo da leti kao premijer, nego i da okonča svoju političku karijeru. Čovek je nabrajao glave, kao onomad kad se u ratnim okolnostima brojalo koliko je života dozvoljeno ubiti da bi se opravdali ciljevi. Kad su porodicama žrtava dali novac, mislili su da su time „poravnali račune“. Ako njihov projekat nekoga i ubije, nije nikakav problem, platiće. Studenti i demonstranti sada dokazuju da to ne sme da bude slučaj. Teško će im ova računica više prolaziti, ima nas koji na to ne pristajemo, mnogo nas je i biće nas sve više.
Da li vas iznenađuje tišina međunarodne zajednice?
Ne. Strancima odgovara da štite svoje investitore i njihov profit, uz praktično nikakvo poštovanje pravila. Ponekoga potplate, ponekoga kupe, a tu neregulisanost i geopolitičku stabilnost im na koncu obezbeđuju naše vlasti, u zamenu za podršku. Naravno da im odgovara da im partner ispuni svaku želju. Ne samo po pitanju Kosova, nego i rudnih bogatstava, voda, subvencija, ekologije… kad treba oprati neke pare, prekršiti neki zakon, SNS je tu za njih. Pogledajmo dolinu Jadra, Beograd na vodi, zemljište PKB, koje sad za potrebe Ekspa otkupljujemo po višestruko višoj ceni od one za koju je prodato… ali, društvo se za svoju državu mora izboriti samo, a onda će morati tako i da je vodi.
Naravno da strancima odgovara da im partner ispuni svaku želju. Ne samo po pitanju Kosova, nego i rudnih bogatstava, voda, subvencija, ekologije… kad treba oprati neke pare, prekršiti neki zakon, SNS je tu za njih
Kad je bio skup kod Gradske kuće u Novom Sadu, na kom ste prisustvovali, ponovo se zavrtela rasprava o ubačenim elementima. Koliko su ti argumenti tačni?
Španija je ilustrativan primer. Tamo je u nepogodama nedavno poginulo više od dve stotine ljudi, a reakcije građana su bile nasilne. Dakle, u takvim okolnostima, mislim da svako očekuje poneki razbijeni prozor ili oštećenu zgradu. S obzirom na zločin koji se u Novom Sadu desio, gnev okupljenih građana bio je opravdan. Atmosfera je bila vrlo naelektrisana. U istoriji grada se nije desilo da odjednom protestuje oko 30.000 ljudi. S druge strane, vlast koristi svaku priliku da svoje protivnike optuži za nasilništvo i isto tako nema sumnje da je bilo članova SNS koji su tu bili po zadatku. Bilo je moguće prepoznati ih po palicama i kapuljačama. Ipak, mislim da je više bilo besnih ljudi koji su mislili da dugotrajni teror ne sme da prođe nekažnjeno. Mislim da su vlasti posle tog skupa pogrešno procenile da će protesti da utihnu, a da će njihova Srbija da nastavi, a na kraju su stali upravo njihovi projekti. Slikoviti prikaz toga je činjenica da su nakon skupa ostavili Gradsku kuću u istom stanju, s razbijenim prozorima i porukama i natpisima koji su nastali tokom samog protesta, verovatno misleći da će tako da je naruže. Time su zapravo samo svakodnevno podsećali građane šta se desilo 1. novembra i da nema odustajanja, ni protiv gradske, ni protiv pokrajinske, ni protiv republičke vlasti.
Premijer bi zbog izjave o 1.555 mrtvih morao da okonča svoju političku karijeru. Čovek je nabrajao glave, kao onomad kad se u ratnim okolnostima brojalo koliko je života dozvoljeno ubiti da bi se opravdali ciljevi
ProGlas je gostovao u prošlu sredu u Novom Sadu, a i opozicija deluje da je ujedinjena. Koliko je saradnja sada važna?
Pokret „Bravo! Novi Sad“ je sarađivao u organizaciji tribine ProGlasa i na njoj smo učestvovali. Otvoreni razgovor je važan i slične tribine će se organizovati i drugde u Srbiji. U međuvremenu se održala u Vrbasu, sledeća je u Smederevu. Prave se u saradnji s lokalnim političkim organizacijama koje su grupe građana i inicijative, a koje su umrežene u Slobodnim organizacijama Srbije. Saradnja opozicije je neophodna, jer, kao što je situacija iznad Vučića i SNS, tako je i iznad nje i njenih interesa.
Priča se da će vlasti pribeći raspisivanju izbora?
Čemu god vlast pribegla, od jednog neće pobeći: prvo i pre svega, ispunjenja zahteva i raščišćavanja okolnosti pod kojima se zločin 1. novembra desio.
