Izložba Oto Bihalji-Merin: Morao sam biti prisutan, u Galeriji-legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića, upriličena povodom sto dvadeset godina od njegovog rođenja, vratila nas je među korice knjige Susreti sa mojim vremenom. Bihalji opisuje kako je 23. maja 1953. bio gost u kući Tomasa Mana: „Svetla soba visoko nad jezerom, dobar čaj i minijaturni sendviči (…) Žena i kćer bdiju nad njim. Žena sa više popustljivosti, kćer sa strogošću, kao da je on lako lomljiva posuda koja se mora čuvati za čovečanstvo.“
Autor pogovora za naše prvo izdanje ovog klasika, interesuje se za pitanje uticaja vremena i afiniteta tokom pisanja Čarobnog brega, romana objavljenog 1924. Pita ga da li je u to doba čitao Prusta:
– Znam na šta mislite – odgovara pesnik. – Na ekskurs o vremenu. Ali tada još nisam poznavao Prusta.
– Postoji izvesna istovremenost u epohi – kaže Erika Man. – I nije slučajno, oče, što te ponekad stavljaju uz bok Prusta i Džojsa.
– I Prust i Vi – dopunjavam – čitali ste Bergsona. Tu leži novo osvetljavanje trajanja, novo osećanje vremena.
– Tačno – odgovara Tomas Man. – Voleo sam da čitam Bergsona, naročito njegovu Stvaralačku evoluciju. Mnogo docnije sam došao do Prusta, čiju senzibilnost cenim. Od mnogih sitnih detalja, koje slaže kao mozaik, on stvara čudnovato zgusnutu sliku vremena koja osvetljava glavnu liniju razvitka…
