U dvadesetoj epizodi Radar Foruma, izazivač Bojan Pajtić, profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu, ugostio je Danicu Vučenić, novinarku, koja je, kako je sam domaćin istakao, decenijama sinonim za profesionalizam i integritet.
Sagovornici su značajan deo razgovora posvetili (ne)slobodi medija u Srbiji, navodeći da je kontrola nad informacijama postala osnova političke moći.
„Danas 90 posto medija funkcioniše kao glasila vlasti“, istakao je Pajtić, podsećajući na vreme kada su mediji poput B92 i Radija Slobodna Evropa simbolizovali profesionalizam i slobodu. Suočeni sa pritiscima, nezavisni novinari, što je Danica Vučenić ilustrativno opisala, često deluju kao „glineni golubovi“ – ranjivi, izloženi napadima i targetiranju.
„Junajted medija i N1 meni obezbeđuju poziciju u kojoj ja rado odlazim na posao, rado ga radim i nemam nikakav problem sa tim da će me neko zbog onoga što činim u svojoj emisiji kritikovati, kažnjavati ili prisiljavati da radim ono što nije u skladu sa mojim profesionalnim standardima. To je ogroman luksuz u ovoj situaciji u Srbiji koja je već 10 godina dramatična, stresna, koja je ubilačka za našu profesiju. Novinari su zaista kao neki glineni golubovi koje svako kome se ćefne može da ih pukne, obori, udari, uvredi, targetira…“, kaže Vučenić.
Lustracija u medijima: Put do pravde ili opasnost od osvete?
Pokušavajući da potencijalno spreče sudbinu koju su doživeli mediji nakon petooktobarskih promena, Pajtić je postavio pitanje o neophodnosti lustracije, ne samo u političkim, već i u medijskim krugovima, naglašavajući da je to pitanje pravde, a ne osvete.
„Lustracija nije nikakva represija. To je institut zabrane obavljanja javnih funkcija za one koji su urušavali demokratiju i pravnu državu“, objasnio je profesor prava napominjući da je Srbija jedina zemlja koja je dozvolila da joj se u razmaku od samo deset godina ponovi tiranija.
„Gledajući Rumuniju, Slovačku, Češku… mi smo jedini kojima se na ovako brutalan način ponovila diktatura po definiciji – vladavina jednog čoveka bez limitiranosti. Kako da sprečimo da sutra, kao posle 5. oktobra, posle par nedelja neko zasvira klavir na Pinku od lidera DOS-a, ili da gleda da u potpunosti abolira ovo zlo, jer ovo zlo i glavni mehanizam vlasti Aleksandra Vučića nije ni u policiji, nije ni u vojsci, nije ni u stranci, nego u kontroli medija. Kako da sprečimo da sutra ne pretrče isti ti i da opet nekakvi Mitrovići i nekakvi Vučićevići budu glavni saradnici vlasti“, dodaje Pajtić.
Kako da sprečimo da sutra, kao posle 5. oktobra, posle nekoliko nedelja neko zasvira klavir na Pinku od lidera DOS-a, ili da u potpunosti abolira ovo zlo, jer ovo zlo i glavni mehanizam vlasti Aleksandra Vučića nije ni u policiji, nije ni u vojsci, nije ni u stranci, nego u kontroli medija
Bojan Pajtić
Sanda Savić, urednica devedesetdvojke, seća se Vučenić, istakla je nakon 5. oktobra nešto što se pokazalo proročanskim: novinari koji su radili u medijima koji su predstavljali simbol profesionalizma, nastaviće da kritikuju svaku vlast, dok će oni koji su podržavali tadašnju vlast preći u službu nove.
„Danas su stvari otišle daleko izvan okvira profesionalnog nepoštovanja standarda. Mediji su postali direktni propagandni alat vlasti, često se pretvarajući u svojevrsne političke jurišnike, čime ne samo da urušavaju profesionalizam već aktivno uništavaju živote ljudi koje targetiraju. Rešavanje tog problema ne zavisi samo od novinara, već od šireg društveno-političkog okvira. Mediji su ogledalo pravosuđa i drugih institucija – ako one ne funkcionišu, ni mediji ne mogu biti drugačiji“, kaže Vučenić.
Ona postavlja i pitanje poverenja u buduće vlasti ističući kako trenutni režim nije ispunio ni osnovna obećanja iz svoje programske platforme. Podsetila je na „Belu knjigu“ Srpske napredne stranke iz 2011, koja je obećavala slobodne i uređene medije, institucionalnu podršku istraživačkom novinarstvu i transparentnost vlasničke strukture.
„Umesto toga, danas imamo državno finansiranje tabloida koji uništavaju živote i targetiraju kritičare vlasti“, naglasila je i ukazala na nedostatak solidarnosti unutar novinarske profesije i odsustvo snažnih udruženja koja bi mogla da zaštite integritet struke i postanu branik protiv političkih pritisaka.
Slobodni novinari nisu saveznici nijednog režima
Domaćin je u nastavku razgovora izneo ideju o licenciranju novinara kao mogućem rešenju za podizanje standarda, poredeći je sa regulacijom drugih profesija poput medicine ili prava. „Novinarstvom bi trebalo da se bave oni koji razumeju njegovu suštinu i poseduju profesionalni integritet“, rekao je, dodajući da bi formalno obrazovanje i licenciranje mogli sprečiti pojavu medijskih „plaćenih ubica“ koje ne poznaju osnovne etičke principe profesije.
Mediji su postali direktni propagandni alat vlasti, često se pretvarajući u svojevrsne političke jurišnike, čime ne samo da urušavaju profesionalizam već aktivno uništavaju živote ljudi koje targetiraju. Oni su ogledalo pravosuđa i drugih institucija – ako one ne funkcionišu, ni mediji ne mogu biti drugačiji
Danica Vučenić
Danica Vučenić je, međutim, izrazila sumnju u efikasnost licenciranja ističući da je korupcija ključni problem. „Ako ne iskorenimo korupciju, licenciranje neće značiti ništa jer će se i te diplome kupovati“, naglasila je. Ona je ukazala na važnost sistemske promene i ponovnu uspostavu podele vlasti, dodajući da su nekadašnji velikani jugoslovenskog novinarstva bili produkt vremena u kojem su obrazovanje, kultura i profesionalni integritet imali vrednost.
Podsetila je i na vreme kada su političari dolazili u emisije svesni da će biti suočeni sa teškim pitanjima, ali uprkos tome, pristajali na javni dijalog. Prisustvo profesionalnih medija tada je imalo značajnu ulogu, iako je politički i društveni ambijent bio daleko od idealnog.
„Bila sam krajnje nezadovoljna načinom na koji je vaša bivša stranka upravljala zemljom, ali ministri su dolazili, odgovarali na pitanja i niko nije pokušavao da unapred diktira uslove razgovora“, dodala je, ali i podvukla da bi današnja opozicija trebalo da razume da slobodni novinari nisu saveznici nijednog režima.
Vučenić je, govoreći o tim godinama, ukazala na svoju najveću zamerku Demokratskoj stranci Srbije i naročito Demokratskoj stranci, koje su najveći deo perioda od 2000. do 2012. provele na vlasti. Delom iz svog kukavičluka, a delom usled činjenice da su nacionalističke stranke uvek imale dovoljan uticaj, smatra ona, DSS i DS nisu načinile dovoljan otklon od nacionalizma u Srbiji i nasleđa devedesetih. Pajtić je podsetio da je nailazio na napade zbog svojih predloga o regionalizaciji države, upravo iz desničarskih perspektiva.
„Bilo je tu balansiranja, slažem se, u pokušajima da DS bude catch all stranka kako bi se sprečila ekspanzija Srpske radikalne stranke, s obzirom na dominantno konzervativno biračko telo. S druge strane, mislim da je snimak jedinice Škorpioni iz Srebrenice učinio više u smislu koji pominjete od bilo koje izjave bilo kog političara, a pojavio se u drugom dnevniku RTS-a. Danas bi nešto slično bilo proglašeno izdajom“, zaključio je Radarov izazivač.
Na njegovo pitanje da li može da zamisli da Srpska napredna stranka mirno prepusti vlast, kako je učinio Boris Tadić 2012. godine – s kojim je, podseća Pajtić, imao mnogo nesporazuma – Vučenić je odgovorila – slikom.
Vučić je tokom dvanaest poslednjih godina upokoravanje Srbije otpočeo upokoravanjem sopstvene stranke, pa medija, institucija… od zemlje koja je ipak imala nekakav demokratski ambijent došli smo do zemlje u kojoj se predsednik bavi pravosuđem, krivičnim postupcima, kukom, kolenom i kataraktom
Danica Vučenić
„Često se setim prikaza gde on na raznim mitinzima maše rukom i govori: nikada nas nećete pobediti. U poslednje vreme, a još upečatljivije, izdvojila se Ana Brnabić koja u Skupštini Srbije, prilikom ‘usvajanja budžeta’, okružena policijom, iz sveg glasa viče istu poruku: nikada nas nećete pobediti. Nije to fudbalska utakmica, to je vlast, a vlast je za njih pitanje života i smrti. Zato iz ove perspektive ne mogu da zamislim da Vučić izgubi i poruči: vidimo se u nekom drugom filmu. On je tokom dvanaest poslednjih godina upokoravanje Srbije otpočeo upokoravanjem sopstvene stranke, pa medija, institucija… od zemlje koja je ipak imala nekakav demokratski ambijent došli smo do zemlje u kojoj se predsednik bavi pravosuđem, krivičnim postupcima, kukom, kolenom i kataraktom“, rekla je Vučenić.
Biće haosa ako ovi drugi dođu, podsetio je Pajtić na česta zastrašivanja koja je moguće čuti u SNS, i dodao da se nada situaciji nalik Hrvatskoj, u kojoj se predsednik i premijer svađaju. Više partija i više različitih viđenja može da ima samo blagotvorni efekat na politiku, naročito u siromašnoj zemlji.
„Vučko, Asade“: Buđenje mladih
„Kad se već DS-u spočitava što je SNS došao na vlast, treba reći da je i sam DS mogao da radi na kupovini glasova, ucenjivanju ljudi u javnom sektoru… ne, DS je pravio greške i zaslužio da ode u opoziciju. E sad, zašto su građani Srbije izabrali najgore zlo od najgoreg zla, jedan bezobalni ološ, a ne nekog drugog, drugo je pitanje. Trenutni režim okružio se većim brojem saradnika nego Socijalistička partija Srbije devedesetih, tvrdo biračko jezgro SNS – dakle, ne kupljeni, ucenjeni, koristoljubivi, već oni hipnotisani propagandom – veće je nego što je imao Milošević. Situacija je drugačija, a ključ je možda u medijima. Da su oni slobodni, Vučić bi još 2016. odleteo s vlasti“, predočio je Pajtić.
Vučenić je uspostavila još neke paralele s devedesetim – ako su studenti ispred zdanja Predsedništva vikali „Izađi, mala“, te „Što si se naljutio“, pre tridesetak godina su uzvikivali: „Slobo, Sadame“, što je imalo veoma težak prizvuk, „ratni, zločinački“. Sada bi možda dobra analogija bila „Vučko, Asade“.
„Ipak, Milošević se nikada javnosti nije obraćao kao Vučić, koji koristi jedan kafanski, uličarski jezik, sa svima je ‘na ti’, a funkciju predsednika je sveo na nivo ćaskanja. Vidite kako se obraća direktorima i ministrima – on ih upošljava, a oni treba da mu služe. Kao da su mu posilni. A studenti su odlučili da mu se obrate na isti način, s tim ‚Izađi, mala‘, i veoma me raduje što su nas moja i vaša deca, kao i mnoga druga koja se bore, ne samo demantovala, nego i ošamarila i levom i desnom rukom. Žele da ostanu, neće pasoš i nisu nezainteresovani“, rekla je Vučenić.
Pajtić je odgovorio da je kao univerzitetski profesor ipak imao nešto dublji uvid. Kad bi ga neko pitanje šta se dešava s letargičnošću mladih, odgovarao je podsećanjem na opaske sociologa, kolega profesora, psihologa, politikologa… s početka 1968, koje su takođe lamentirale nad tobožnjom apatijom omladine.
„Na jesen je buknula globalna studentska revolucija. Sad se ovde isto dešava i to me uopšte ne iznenađuje. Davno sam rekao – ove će srušiti deca petooktobaraca, ljudi koji su možda razočarani, ali čiji sistem vrednosti podrazumeva pravnu državu, vladavinu prava, koji su žalili za Zoranom Đinđićem, verovali u moderniju Srbiju. Mi smo im ostavili velike probleme, ali nas su sačekali ratove. Nažalost, to nije usud samo ovog vremena, nego i ovog prostora i odnosi se na svako primenjiv je na svako balkansko društvo“, zaključuje domaćin Radar Foruma.
*Ceo razgovor Bojana Pajtića i Danice Vučenić u dvadesetoj epizodi Radar Foruma možete pogledati u videu na vrhu teksta, a možete nas pratiti i na Jutjubu, kao i platformama Deezer, Spotify i Apple podcast. Radar Forum možete gledati i subotom od 18 sati na televiziji N1
