Godinu dana posle senzacije, kada je svojim inovativnim načinom izvođenja Šopenove muzike osvojio publiku a podelio žiri na svetskom takmičenju mladih pijanista u Varšavi (osvojivši samo nagradu za „izuzetno originalni pijanistički talenat“, dok se Marta Argerič, i danas hiperaktivna „kraljica klavira“, iz protesta povukla iz žirija), Ivo Pogorelić je za 12. jun 1982. imao ugovoren solistički koncert u beogradskom Sava centru. Sveže otvoren SC imao je sve – i dvoranu i akustiku primerenu kongresnim događajima, i ambicije,.. ali je nedostajao odgovarajući instrument. Florijan Hajdu, agilni menadžer kulture, pronašao je Stenvej klavir u Budimpešti. Vlasnici su pristali da ga pozajme Sava centru. Crni lakirani Stenvej natovaren je na kamion i krenuo na jug, paralelno s lepim plavim Dunavom. Bio je to događaj, veliki transport, sličan Fickaraldovom „prebacivanju na mišiće“ parobroda uzvodno, preko amazonskih brzaka.
Ivo Pogorelić, rođen u Beogradu, sa jedanaest godina upisao je Muzičku školu u Moskvi, pet godina kasnije primljen je na Konzervatorijum imen’i Čajkovskog. U Moskvi je naučio kako da „normalno svira klavir“, što je praktikovao sve dok nije upoznao pijanistkinju, svog nežnog tutora i muzu, a kasnije suprugu, gruzijsku pijanistkinju Alisu Kezeradze, koja je izbrusila njegov talenat. Beograd je želeo da ukaže čast nekadašnjem sugrađaninu, da ga podrži i da ispravi nepravdu iz Varšave. Bio je to prvorazredni događaj.
Ivo Pogorelić pristupao je Šopenovom opusu s uvažavanjem, ali i obogaćenjem elementima koje su klavirskoj muzici dali slavni kompozitori dvadesetog veka: Ravel, Prokofjev i Rahmanjinov. Pogorelićevo gostovanje u Beogradu, marta ove godine, kada je sa Vojvođanskim simfonijskim orkestrom i dirigentom Aleksandrom Markovićem izveo koncert za klavir i orkestar broj 2, opus 18 Sergeja Rahmanjinova, potvrdilo je da i dalje unapređuje svoj odnos prema muzičkoj baštini. Na sceni Kolarca pojavio se s maskom, opušteno obučen, sa sveskom nota koje kao da čuva otkad ih je davno kupio, ili su mu poklon drage osobe. Note je bešumno postavio na klavirski stalak.
Sedam meseci kasnije, tačnije krajem novembra, tokom impresivne svetske turneje, Ivo Pogorelić ulazi na scenu velike sale hamburške Elbfilharmonije, s maskom, u smokingu i svežnjem nota pod miškom. Svesku sa simfonijskim etidama opus 13 Roberta Šumana stavlja na klavir, a note sa mazurkama i sonatama Frederika Šopena odlaže na pod, pored klavira.
Taj šarmantni gest pijaniste u smokingu prati karakterističan šum dodira papira s drvenim podijumom. Susret papira i poda izgledao je kao da je i test za akustiku dvorane – da li je suva kao u paralelopipednim koncertnim salama ili je bogata, što je slučaj u salama građenim u obliku terasastih vinograda. Zvuk je bio jasan i neizvitoperen.
Susret papira i poda izgledao je kao da je i test za akustiku dvorane – da li je suva kao u paralelopipednim koncertnim salama ili bogata po modelu terasastih vinograda što karakteriše amfiteatralne dvorane. Zvuk je bio jasan i prirodan
Pogorelić izvodi simfonijske etide Roberta Šumana unoseći raspevanost i povremenu dramsku oštrinu. Izuzetno tehnički zahtevno finale sonate u be-molu, opus 35 Frederika Šopena, izazvalo je ovacije dve hiljade slušalaca u velikoj sali Elbfilharmonije.
Švajcarski arhitekti Žak Hercog i Pjer de Meren koji su radili proširenje londonskog muzeja Tejt Modern i olimpijski stadion u Pekingu, ponudili su 2003. gradu Hamburgu ideju da se na temeljima trideset metara visokog skladišta podignutog krajem devetnaestog veka na dokovima reke Elbe (izvire kao Laba), dogradi još sedamdeset metara „oblaka na litici, građevine u obliku jedra, talasa, šatora“… arhitektonskog čuda – Elbfilharmonije. Za njeno podizanje je od planiranih 70 uloženo 870 miliona evra. Rezultat je vrhunska akustika, impresivan položaj, prestižan repertoar i, od 2017. ponos građana Hamburga.
Jasuhisa Tojota, inženjer akustike, za zidove sale koristi 10.000 posebno oblikovanih panela od gipsa i recikliranog papira koji kao zmajeva koža reflektuju zvuk i neizvitoperenog ga nose do svakog slušaoca oko centralno postavljene scene.
Uz ovacije Ivo Pogorelić se poklonio slušaocima na svakoj strani amfiteatra.
