Ako se bezbroj puta pokazalo, iako ne i procesuiralo, dokazalo i kaznilo, da su javne nabavke leglo korupcije u Srbiji, da se nezakonito postupa i kad se prave i popravljaju putevi, grade dečija igrališta, vrši rekonstrukcija objekata poput železničkih stanica.., zašto mahinacija ne bi bilo i u oblasti pružanja usluga podučavanja?
Baš to se, prema tvrdnjama uprave Instituta za strane jezike, dogodilo prilikom sprovođenja tendera za posao održavanja nastave engleskog jezika za decu u beogradskim vrtićima, čiji je naručilac bio Gradski sekretarijat za obrazovanje i dečiju zaštitu. „U opisu kriterijuma tendera koji je raspisan 27. avgusta, predviđeno je da ostvareni ukupni prihod ponuđača u poslednje tri godine iznosi minimum 800 miliona dinara“, za Radar kaže Maja Mijatović, izvršna direktorka Centra za decu, kao dela Instituta za strane jezike.
Klasična „nameštaljka“
Budući da je zahtevana visina prihoda bila „nerazumna u odnosu na vrstu delatnosti kojom se škole stranih jezika bave“, upravi Instituta se činilo da je namera raspisivača tendera bila da posao „namesti“ Oksford akademiji iz Jagodine, jedinoj na tržištu u mogućnosti da ispuni traženi uslov. Jer, ova se jagodinska firma bavi čitavom lepezom delatnosti, od kurseva za negu i lepotu, kuvanja, veb-dizajna, programiranja, friziranja…, do poslova u građevini, zbog čega i može da ostvari preciziranu zaradu.
Kako je favorizovanje nekog od privrednih subjekata u suprotnosti sa Zakonom o javnim nabavkama koji garantuje jednak položaj svih učesnika licitacije, Institut je podneo žalbu Sekretarijatu, ali i republičkoj Komisiji za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki. Sekretarijat je žalbu odbio, ali je tom organu gradske vlasti Komisija naložila da izmeni najsporniji tenderski uslov.
Spas u „integraciji“
„Onda su, 10. oktobra, na Portalu javnih nabavki objavljeni drugi tenderski uslovi za isti postupak, po kojima je iznos ukupnog prihoda smanjen sa 800 na 150 miliona dinara. Međutim, dodat je novi diskriminatorski kriterijum, da je ponuđač tokom poslednje tri godine realizovao minimum pet ugovora sa pravnim licima, za ukupno 15.000 polaznika“, naša sagovornica navodi.
A potom i „prevodi“: škole stranih jezika uglavnom su upućene na školarine fizičkih lica, i tek sporadično sklapaju ugovore sa firmama i institucijama. Samo je Oksford akademija već bila privilegovana, izabrana i na prethodnom javnom pozivu Sekretarijata, 2023, kako je stekla zacrtani broj polaznika i ugovore sa Gradom, pravnim licem (par ekselans).
Domišljata ili „savetovana“, jagodinska ustanova je premostila i problem profesionalnih kapaciteta, osporavanih od samih polaznika kurseva jezika ako je suditi po komentarima na društvenim mrežama („nestručni predavači“, „korisniji su besplatni YouTube kursevi“, „najgora škola jezika“…). Pa se uoči raspisivanja tog prvog tendera Sekretarijata, udružila u konzorcijum sa Kembridž akademijom i Grejson skul iz Beograda, učestvujući u osnivačkom kapitalu sa 98 odsto.
Monopol zlata vredi
Kembridž akademija i Grejson skul su možda imale neznatan finansijski udeo, ali su posedovale drugačije „kvalitete“, „držeći monopol na nastavu engleskog jezika po beogradskim vrtićima, ali za uzrast dece od četiri do pet godina“, kako Mijatović napominje.
Ovaj angažman finansiran je iz drugih izvora, odnosno, od tzv. roditeljskog dinara, tj. dobrovoljnog fonda iz kojeg se sredstva usmeravaju na različite aktivnosti, pa i školu jezika. Takvu, već ustanovljenu saradnju bilo je lakše nastaviti u navodno besplatnu obuku đaka u predškolskom uzrastu, čije troškove zapravo preko poreza svi mi snosimo.
Doživljavajući sve navedeno kao nelojalnu konkurenciju, u suprotnosti sa pomenutim zakonom, Institut je ponovo uložio žalbu, na iste adrese, ali je ovog puta taj pravni lek odbacila i Komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, kao i Sekretarijat.
Ako korupcija u građevinarstvu odnosi živote, ova u neformalnom školovanju predškolce praktično „sakati“ u obrazovnom smislu
Držeći do svog dostojanstva, osvedočenog uspehom u radu od 1953, ali i boreći se za opstanak na sve nemilosrdnijem tržištu, Institut nije odustao, već se još jednom žalio, povodom zahteva da se ponude, ali i garancije banke, naručiocu (Sekretarijatu) dostave za svega jedan dan. „S obzirom na to da su procedure u bankama vremenski nepredvidive, a svakako duže od jednog dana, i ovo je bio razlog za sumnju da je tender namešten za onog ko je prethodno bio obavešten o celom postupku“, ističe izvršna direktorka Centra za decu.
U svakom slučaju, ta žalba je prihvaćena, pa je rok produžen za još nekoliko dana. Obezbedivši traženu garanciju banke, Institut je na tenderu podneo ponudu na iznos od 583 miliona dinara. Kako su ostale škole jezika odustale, nemajući (naravno) onih 15.000 polaznika na trošku pravnih lica, u licitaciji je učestvovala još jedino jagodinska Akademija, sa ponudom na iznos od 881 milion dinara. I očekivano – izabrana.
Građani „olakšani“ za 300 miliona dinara
Tada je Institut pribegao krajnjem izlazu, obraćajući se nezavisnim medijima apelom zbog činjenice da su navedenom odlukom naručioca poreski obveznici ,,olakšani“ za čak 300 miliona dinara. Time su hteli da istaknu ne samo sopstveni problem, već opšti – „da ukoliko nekom ne daš mito, ne možeš ni da očekuješ da ćeš proći na pozivima za javne nabavke“.
Oksford akademija iz Jagodine bavi se čitavom lepezom delatnosti, od kurseva za negu i lepotu, kuvanja, veb-dizajna, programiranja, friziranja do poslova u građevini
A ukoliko nađeš način da se „sporazumeš“ sa vlastima, tenderi se lako daju „napakovati“, što je dokazala i jedna od prethodnih licitacija, ona plaćena roditeljskim dinarom. Naime, tada se od ponuđača tražilo da su u toku tri godine koje prethode objavljivanju konkursa, u kontinuitetu pružali predmetne usluge u minimum pet predškolskih ustanova na teritoriji Beograda. Ko nacrtano za Kembridž akademiju i Grejson skul!
Epilog zamešateljstva je naravno neslavan, pa se „besplatna“ nastava engleskog još ne sprovodi u beogradskim predškolskim ustanovama, uprkos pompeznim najavama gradonačelnika Aleksandra Šapića. „Evo ga već decembar, a časovi nisu počeli, i jedina informacija do koje smo došli jeste da se čeka da Grad uplati novac“, za N1 je izjavila jedna majka. A nikog da joj kaže da se sada plaća ceh koruptivno sklepanog poziva za javne nabavke.
Ako je za utehu, a upravo je suprotno, i predviđeni a skupo plaćeni fond časova lako je bar formalno nadoknaditi, jer iznosi svega 32 časa godišnje, u trajanju od po 30 minuta. O (ne)ozbiljnosti dogovorenog govori to što druge škole jezika na svojim lokacijama, uključujući i Institut, organizuju više nego duplo više časova (od 60 do 70) za polaznike predškolskog uzrasta. Uz punu svest o njihovim psihološkim predispozicijama, kao i značaju kontinuiteta u nastavi.
Skupo ali kuso
„Postavlja se pitanje na koji način je Sekretarijat došao do pomenutog fonda časova, kao i da li je u izradi tendera uopšte učestvovalo stručno lice, neko ko radi sa decom i bavi se metodikom nastave stranih jezika“, napominje dr Maja Aleksić, direktorka Instituta za strane jezike.
Naime, zajednički evropski okvir za jezike jasno propisuje koliko je časova dovoljno za savladavanje nekog jezičkog nivoa. Sa ovim je usko povezan i još jedan od zahteva konkursa: da deca na kraju kursa imaju mogućnost provere znanja i dobijanja međunarodne diplome, što je krajnje upitno sa predviđenim fondom časova (osim ako se i ovo nekako ne „izburgija“).
Krunu svega predstavlja to što je ovaj krajnje problematičan ugovor između Grada i spornog konzorcijuma – dvogodišnji, te će i naredna generacija biti uskraćena za sticanje osnova u poznavanju engleskog jezika. Tako, ako korupcija u građevinarstvu odnosi živote, ova u neformalnom školovanju predškolce praktično „sakati“ u obrazovnom smislu. Pa se onda čudimo intelektualnom egzodusu.
