Kada je u noći posle parlamentarnih izbora između 24. i 25 aprila 2016, teškom mehanizacijom kojom su upravljali maskirani ljudi, srušen čitav jedan kvart u Savamali kako bi se otpočelo sa radovima na Beogradu na vodi, bio je to samo poslednji u nizu koraka pravnog nasilja, vezanih za ovaj projekat. U mesecima pre suspenzije pravne države u Hercegovačkoj ulici, u tišini su rušeni brojni privatni objekti u savskom priobalju, čiji su se vlasnici potom upuštali u sudske sporove, u zaštiti svojih prava.
Odlukom Apelacionog Suda iz aprila ove godine Grad Beograd i Direkcija za građevinsko zemljište obavezani su da solidarno na ime naknade štete isplate 4.051.029 dinara, i troškove parničnog postupka 713.455 dinara, sa pripadajućim kamatama Slobodanki Juričić iz Kanade, na ime kuće u Ulici braće Krsmanović broj 40, srušene decembra 2014. Veće sudija Apelacionog suda u sastavu Vesna Dželetović Cucić (predsednica), Svetlana Pavić i Aleksandra Leković, potvrdilo je tako 28. februara tekuće godine presudu Prvog osnovnog suda u Beogradu iz aprila 2023. U razgovoru za Radar advokat Milan Sučević – pravni zastupnik tužilje Slobodanke Juričić – potvrdio je da je ova suma prinudno naplaćena od Grada Beograda sredinom oktobra.
„Ocu i majci naše klijentkinje Slobodanke Juričić, kao radnicima na železnici dodeljena je 1946. godine kućica u Ulici braće Krsmanović, a nakon smrti majke 2012. godine ona nasleđuje vlasništvo na predmetnoj nekretnini“, govori advokat Milan Sučević. „Pošto saznaje da bi zbog projekta Beograd na vodi, moglo doći do rušenja njene kuće ona prvo sama kontaktira sa Direkcijom za građevinsko zemljište. Dostavlja dokumentaciju o vlasništvu i zahteva je da joj se, ukoliko će njena kuća biti srušena, obezbedi neka adekvatna kompenzacija, ali nije dobila nikakav odgovor. Dok je bila u poseti ćerki u Kanadi, decembra 2014, od komšija je saznala da je njena kuća srušena.“
Ćutanje nadležnih
Advokat Sučević ističe da se potom i njegova kancelarija obratila Direkciji, ali takođe ostaje bez odgovora i novembra 2015. podnosi tužbu Prvom osnovnom sudu u Beogradu, radi naknade materijalne štete zbog rušenja kuće. „Februara 2017 dobili smo prvostepenu presudu kojom je odbijen naš tužbeni zahtev. Na tu presudu uložili smo žalbu koju je Apelacioni sud uvažio, ukinuo presudu i vratio predmet Osnovnom sudu na ponovno odlučivanje.“
Predmet je u međuvremenu dodeljen novom sudiji Prvog osnovnog suda Vladanu Mioljeviću koji usvaja dokazne predloge i veštačenje, te u aprilu. 2023. donosi presudu kojom se usvaja tužbeni zahtev. U obrazloženju presude navodi da je Slobodanka Juričić pružila dokaze da je bila vlasnik kuće, te imajući u vidu nalaz i mišljenje sudskog veštaka određuje naknadu štete. Nakon žalbe Grada Beograda i Direkcije Apelacioni sud odbija žalbe i potvrđuje ovu presudu 28. februara 2024. godine.
„Nakon pravosnažnosti i izvršnosti ove presude, obratili smo se i Gradu Beogradu i Direkciji sa upitom da li žele da dobrovoljno isplate iznos koji je sud odredio, kako se ne bi išlo na prinudno izvršenje i izbegli dodatni troškovi. Međutim oni su to ignorisali i mi smo krenuli u proces prinudne naplate. Tokom oktobra meseca ove godine taj iznos je naplaćen sa kamatama, troškovima sudskog procesa, ali i troškovima izvršenja.“
Veliki korak
Sagovornik Radara podvlači da je ova presuda veliki korak, imajući u vidu da postoji mnogo otvorenih procesa za rušenja u Savamali. Sučević posebno ističe da je reč o prvoj pravosnažnoj presudi.
„Kao advokati i pravnici smatrali smo da su pravni argumenti na strani naše klijentkinje, jer je privatno vlasništvo svuda u svetu neprikosnoveno i zaštićeno. Posebno ističemo da je sama Direkcija, u svom odgovoru na tužbu istakla da je zbrinula podstanare koji su živeli u kući naše klijentkinje čime su samo potvrdili osnovanost našeg zahteva. Mi smo solidarno tužili Grad Beograd i Direkciju za gradsko građevinsko zemljište i konačnu naplatu izvršili od Grada Beograda.“
Sagovornik Radara ističe da je znao da će ovaj postupak biti neizvestan, imajući u vidu koliko je vlasti značajan projekat Beograd na vodi.
„Da nismo verovali u uspeh, ne bismo ni krenuli u sudski postupak. Ključna stvar je bila što je posle prvostepene presude koja je bila protiv nas, predmet došao do jednog veća na Apelacionom sudu koje je dobro sagledalo situaciju, ukinulo presudu i dalo nalog Osnovnom sudu šta sve treba da utvrdi u ponovljenom postupku. Naša klijentkinja je imala dokaz da je vlasnik objekta koji nije upisan u katastar. To je bio glavni razlog zbog kojeg je prvom presudom odbijen tužbeni zahtev. To bi konkretno značilo da neko može da sruši vaš stan ili kuću samo zato što ga niste uknjižili, što je nonses. U ovom konkretnom došlo je do faktičke eksproprijacije, a da nije sproveden bilo kakav postupak već je u pitanju bespravno rušenje. Ta kuća je postojala od 1946. godine, tu su živeli otac i majka naše klijentkinje, tu je i ona bila prijavljena, a objekat je bio ucrtan u katastru. Rušenju se pristupilo bez ikakve odluke državnog organa. Zakonska procedura je morala biti poštovana bez obzira na to da li je u pitanju vanknjižno ili knjižno vlasništvo. Morao je postojati neki osnov – rešenje kojim se nalaže rušenje objekta, ko daje nalog, u koju svrhu. Na to rešenje moralo je postojati pravo žalbe, pa čak i mogućnost upravnog spora.“
Advokat Sučević kao posebno interesantnu izdvaja činjenicu da i pored pravosnažne presude nikada nije utvrđeno ko je, po kom osnovu, i po čijem nalogu srušio kuću Slobodanke Juričić.
Znajući da bi sudski postupci za rušenje u Savamali mogli da potraju godinama, vlast je ušla u taj projekat na o-ruk i sad plaćaju odštetu. Sve je trajalo deset godina, ali smo isterali pravdu
Milan Sučević
Inače, zakonski zastupnik Grada Beograda osporio je tužbu pred Prvim osnovnim sudom navodeći da ni na koji način nije učestvovao u rušenju objekata na potezu Železnička stanica Beograd Krug, a koji su bili u vlasništvu Železnica Srbije. Takođe je navedeno da Grad Beograd nije jedino pravno lice angažovano na projektu Beograd na vodi, a posebno nije bio angažovan za raščišćavanje na lokaciji na kojoj se nalazila kuća Slobodanke Juričić, već su to bile Železnice Srbije.
„Investitori su postavili rokove, zahtevali da se što pre krene sa gradnjom, a znajući da bi u slučaju zakonske procedure koja bi prethodila oduzimanju i rušenju nepokretnosti, ti postupci mogli da traju godinama, vlast je ušla u taj projekat na o-ruk i ovo je rezultat. Konkretno, ovaj sudski postupak je trajao deset godina, ali je ipak neka pravda isterana. Ovo nije presedan, već bi trebalo da služi za ujednačavanje sudske prakse i u nekim budućim presudama, ali i mogućim odlukama Ustavnog suda po pitanju povrede prava na nepovredivost privatne imovine i pravično suđenje.“
Država mimo zakona
Zastupnici Direkcije za građevinsko zemljište takođe su osporavali činjenicu da je Direkcija učestvovala u rušenju objekata, već kažu da je pristupila rešavanju imovinsko-pravnih odnosa na lokaciji „Područja priobalja reke Save za projekat Beograd na vodi“, a na osnovu odluke o izradi Prostornog plana, Zaključka gradonačelnika grada Beograda i odluke Nadzornog odbora Direkcije.
„Ovo je veoma važna presuda koja se bavi činjenicom da je Grad Beograd nelegalno preuzeo nečiju privatnu imovinu da bi na njoj gradio druge objekte“, govori za Radar advokat Rodoljub Šabić. Naš sagovornik, inače, dugogodišnji poverenik za informacije od javnog značaja, ističe da se ovom presudom negiraju ranije izjave predstavnika vlasti, kojima je implicirano da u rušenju u Savamali nije bilo ničeg nelegalnog.
„Očigledno da ne stoje izjave poput one predsednika Republike da je rušenje u Hercegovačkoj trebalo da se uradi danju. Iz ove presude vidimo da je država postupila nezakonito, iako se ona ne bavi samim postupkom rušenja. Iz presude vidimo da se sud u ovom slučaju nije bavio činjenicom da je organizovana kriminalna grupa u sadejstvu sa policijom jedne noći srušila neke objekte, a kasnije i sve preostale objekte na mestu sadašnjeg Beograda na vodi. Da bi vaša imovina postala državna potrebno je da postoji akt o eksproprijaciji. Očigledno je da ovde toga nema i da je zakon flagrantno prekršen.“
Ovo je veoma važna presuda koja se bavi činjenicom da je Grad Beograd nelegalno preuzeo nečiju privatnu imovinu da bi na njoj gradio druge objekte
Rodoljub Šabić
Šabić podvlači da je veći broj fizičkih lica, ali i preduzeća, preko redovnih sudova pokrenuo postupke za nadoknadu štete. Među njima je i kompanija Iskra d.o.o, koja je pokrenula postupak protiv Republike Srbije i Grada Beograda pred Privrednim sudom za rušenje 17 objekata. Posle maratonskog procesa i promene postupajućeg sudije, Privredni sud u Beogradu je odlučio da je tužbeni zahtev za odštetu osnovan i pre nekoliko meseci doneo prvostepenu međupresudu.
Odštetni zahtevi za rušenje u Hercegovačkoj mere se milionima evra, a koliko će ukupno građani Beograda morati da plate za odluke „kompletnih idiota“, pokazaće vreme i nove sudske presude.
