Uprkos slavnoj izumiteljskoj sposobnosti homo sapijensa, još nam nije uspelo da smislimo politički san koji se ne bi preobratio u noćnu moru. Svež primer stiže iz Gruzije, gde su protivnici vladajuće partije, Gruzijskog sna, u ponedeljak pete uzastopne večeri razmenili mišljenja sa policijom. Demonstranti su se na ulicama Tbilisija izjašnjavali pokličima i pirotehnikom, a policija je po običaju kao kontraargument koristila pendreke, suzavac i vodene topove. Protesti su se proširili i na druge veće gradove Gruzije, poput Batumija, Kutaisija i Potija, i policija tvrdi da je broj njenih povređenih trocifren. Sa druge strane barikada, profesor političkih nauka Šalva Dzebisašvili rekao je za Bi-Bi-Si da takav policijski lov na ljude nije video nikad, gruzijski ombudsman Levan Joselijani takođe govori o brutalnosti, a predsednica zemlje Salome Zurabišvili u ponedeljak je opisivala teške telesne povrede i maltretiranja pritvorenih.
San i košmar
Gruzijski san je krajem oktobra četvrti put zaredom pobedio u parlamentarnoj trci, uz uobičajen rascep Brisela i Moskve po pitanju demokratičnosti izbora. Na vlasti je od 2012, i emituje kontradiktorne političke poruke, što će čitaocu Radara zazvučati poznato. Bivši član partije i njen nekadašnji ministar za pomirenje i građansku jednakost Pata Zakareišvili objasnio je – baš u oktobru, za ruski Insajder – kako je cilj stranke „da bude nedemokratska ali ne i antidemokratska, da ne bude ni zapadna ni antizapadna, da ne bude ni ruska ni antiruska“. Ili kraće – da ostane na vlasti. Međutim, u poslednje dve godine, smatra AFP, „Gruzijski san“ je skuvao niz zakonskih mera koje više mirišu na moskovsku nego na briselsku kuhinju, budući da su nepovoljne po nezavisne medije, građansko društvo, seksualne manjine. Evropski parlament je 28. novembra usvojio neobaveznu rezoluciju kojom od Gruzije zahteva da ponovi oktobarske izbore zbog „značajnih nepravilnosti“, a premijer Irakli Kobahidze je optužio EP za „ucenu“ i objavio da pristupni pregovori sa Evropskom unijom neće biti u agendi vlade do 2028. Time je ujedno pokrenuo noći nereda u Tbilisiju.
Strah od Moskve
Premijer Kobahidze je nekako uspeo da u isti mah kaže i da će do 2028. njegova zemlja biti spremnija za pristup od bilo koje druge kandidatkinje, i da će postati članica EU do 2030, što je još jedan dokaz populističkog svaštarstva Gruzijskog sna, ali i konfuznog političkog pejzaža Gruzije. Članstvo u Evropskoj uniji upisano je kao cilj i u ustav, a ankete redovno pokazuju da 80 odsto stanovnika upravo to želi, ali strah od Kremlja ne sme se potceniti u zemlji koja je sa Rusijom u ovom veku već ratovala. Britanski Gardijan je početkom ovog meseca objavio reportažu iz Gorija, grada poznatog i po Staljinovom rođenju 1878. i po kratkotrajnoj ruskoj okupaciji 2008, a sagovornik je Britancima ukratko objasnio gruzijsku dilemu.
Ankete redovno pokazuju da 80 odsto stanovnika želi članstvo u EU, ali strah od Kremlja ne sme se potceniti u zemlji koja je sa Rusijom u ovom veku već ratovala
„Kada je Rusija napala Ukrajinu, počeli smo da se brinemo da bi opet mogla doći ovde. Bolje je da ne iskušavamo sreću i rizikujemo da ponovo naljutimo Moskvu“, rekao je za Gardijan izvesni Levan koji nije bio baš rad da mu se zna i prezime.
Levan je zato i glasao za Gruzijski san. Sa druge strane, hiljade profesora i nastavnika, i stotine državnih službenika potpisale su protestno pismo zbog prekida pregovora. Nekoliko gruzijskih ambasadora, uključujući tu i vašingtonskog, Davida Zalkalijanija, podnelo je ostavke. U takvom odnosu snaga, gradu Tbilisiju je ostalo samo da se pripremi za šesto veče.
