Pojedinačno najsnažnijeg opozicionog aktera u Srbiji, na svim nivoima vlasti, vode dvojica Inđijaca koji su rođeni 1993. i 1999. godine, iako stariji, Strahinja Jovanović napominje da se u GrađanINu poštuju principi demokratskog odlučivanja. Od trinaestoro članova ove organizacije, u skupštinu sremske opštine, u kojoj pravo glasa ima 40.448 birača, posle junskih lokalnih izbora ušlo je desetoro, što ih u sazivu od 37 odbornika čini drugoplasiranom listom. Odmah iza one kojoj je ime na korišćenje dao predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Jovanović je neposredan, rečit, barata metaforama. Preduzimljiv i, čini se, politički mudriji od mnogih starijih kolega, bili oni protivnici ili saveznici. Mlađi Božidar Sudžum, ima držanje nekoga mnogo starijeg, pa i zrelijeg. Staložen je i odmeren. „On misli, ja pričam, a obojica radimo“, odgovara kroz smeh Jovanović na opasku novinara Radara da ostavljaju drugačije utiske, „zajedno s drugim ljudima iz GrađanINa“.
Još jednu stvar dele – inđijske probleme drže u malom prstu, od rupa na putevima do neobnavljane pijace. Zato i jesu pre šest meseci s drugima iz organizacije osvojili sedam odborničkih mesta više nego 2020. godine. Ljudi im veruju.
Tada ste imali 27 i 21 godinu. Kako ste se upustili u prilično nepopularno bavljenje politikom?
Strahinja: U svet aktivizma sam ušao 2018, kao student FPN, i posle različitih akcija je nastala organizacija Inđijativa. Za nas se raščulo, jer su ljudi bili razočarani odlukama vlasti, a nisu imali kome da se obrate. Naprednjaci su u Inđiji ukinuli „sistem 48“, koji je predviđao da nadležne službe moraju da po prijavi problema izađu na teren u roku od dva dana i kažu šta će tim povodom da urade. Bivši predsednik opštine Goran Ješić je na sajtu opštine bio otvorio rubriku „Pitajte predsednika“ gde je odgovarao na upite građana, a prvi predsednik iz redova SNS-a Vladimir Gak ju je po dolasku na vlast odmah ugasio. Ljudi su počeli da se javljaju nama, mnogi anonimno, jer se plaše da se oglase. Prelomni trenutak bio je 1. maja 2019, kada je jedan lokalni moćnik usred uranka posekao dve lipe na šetalištu koje su bile stare oko osamdeset godina. Umesto da ga prijave inspekciji ili policiji, ljudi su pozvali nas. Prekinuli smo uranak, izašli na teren, snimali i okačili na društvene mreže, i ceo se grad odmah zapalio. Posle su mu uz krivičnu prijavu naložili da mora da kupi dve odrasle lipe i zasadi ih.
Otkud ulazak u institucije?
Strahinja: Verujem da bez većine u lokalnoj skupštini promena ne može da bude i predložio sam ljudima iz Inđijative da predamo listu. Deo nije hteo, a mi, preostali, napravili smo GrađanIN. Znao sam da ne možemo da pobedimo 2020, pa ni 2024, ali 2028. sam siguran da hoćemo. I ranije smo dali reč da ćemo, čim osvojimo glas manje nego ranije, vođstvo prepustiti nekome drugom. Radimo isto što i ranije – slušamo građane, radimo na terenu, postavljamo odbornička pitanja i podnosimo amandmane, a sad imamo i pristup svim dokumentima. Građanima vlasti ne odgovaraju, nama moraju. Plaše se pritiska.
Prošle srede ste imali raspravu o budžetu. Ima li sličnosti sa srodnom sednicom Narodne skupštine?
Strahinja: Nimalo. Božidar je o budžetiranju pisao master tezu, može više o tome da govori. Mi smo 28. jula posle Gaka dobili novog predsednika opštine, Marka Gašića iz SNS-a, i znali smo da trošenje javnih sredstava na lokalu dosta zavisi od vizije rukovodioca. Zato prvi put nismo na javnoj raspravi podnosili predloge i amandmane, nego smo Gašiću rekli da nas pozove na konsultacije oko budžeta. Radio sam master o održivom razvoju Inđije, ponešto znam. Poziv je izostao, iako nam sad spočitava kritizerstvo.
Pre tri nedelje ste ga pozvali na TV duel, gde god poželi, uz dvostruko više vremena za njega. Da li je odgovorio?
Strahinja: Nije. U SNS kažu da će s nama pričati kad se učlanimo u neku partiju. Šta treba da uradim, da odem u SPS da bi uvažili i mene i građane koji su za nas glasali? Kad smo počinjali, o finansijama sam znao malo, a sad s čitanjem predloga budžeta paralelno čitam još pet-šest dokumenata. Zahtevno je, ali i moguće opismeniti se, ako lokalnu politiku posmatrate kao javnu stvar. Naša pravnica je napisala predlog odluke da opština finansira uslugu roditelj-negovatelj i stavili smo ga u proceduru. Ako Sremska Mitrovica kao grad to može da priušti, može i Inđija, kao bogata opština koja ne zavisi od milostinje pokrajine i republike. Tu partijske odrednice nemaju nikakvu ulogu. Da sve nas u organizaciji pitate za koga glasamo, dobili biste sedam-osam različitih odgovora. I zato smo Statutom ograničili sebe – saradnja s drugim organizacijama zavisi od dvotrećinske većine. Nije nam do politikantstva, nego do boljitka. I, kad nam kažu na svadbama i slavama – ako dođete na vlast, i vi ćete jesti po restoranima i koristiti službena kola, ja odgovorim: razumem zašto tako mislite, svi su vas izneverili, i slobodno me tad uhvatite za uši i izbacite napolje.
Kad nam kažu na svadbama i slavama – ako dođete na vlast, i vi ćete jesti po restoranima i koristiti službena kola, ja odgovorim: razumem zašto tako mislite, svi su vas izneverili, i slobodno me tad uhvatite za uši i izbacite napolje
Strahinja Jovanović
Božidare, kako je izgledao vaš ulazak u politiku?
Božidar: Mog oca Dobrivoja Sudžuma, nekadašnjeg pomoćnika ministra poljoprivrede, koji nije bio član DS – tad je bilo moguće biti nestranački funkcioner – uhapsili su 26. decembra 2015. u akciji Rezač kao kolateralnu štetu. Pustili su ga mesec dana kasnije i oslobodili ga optužbi. Tada sam, posle 15 godina treniranja fudbala, počeo da razmišljam politički. Završio sam bankarsku akademiju, počeo da čitam i čuo za Inđijativu, ali sam gajio predrasude prema NVO sektoru. Ipak, želeo sam da razumem šta se mom ocu desilo, da se angažujem i, malo-pomalo, došao sam do toga da sam doktorand na FPN. Uvideo sam i da Inđija kao opština funkcioniše loše. Donekle sam osećao i strah, jer je u periodu korone izvršna vlast imala odrešene ruke. Država je represivna, klijentelistička, ali naše namere su časne, zbog čega me često uvažava i druga strana. Razočaram se kada čujem da neko neće da prlja ruke politikom, jer ona jeste predstava i marketing, ali ako si čist, tako će te i tretirati.
Strahinja: Najčešći prigovor je pitanje šta smo mi u životu uradili. Student sam, dobro, radim u porodičnoj firmi, dobro, znam i da varim i brusim, ali to građane ne zanima. Interesuje ih rešenje problema. U Inđiji na direktorskim mestima imamo četiri od pet diploma s privatnih fakulteta, što po sebi nije sporno, ali jeste kad fakultet završiš u 40. godini, dok je SNS na vlasti, visokoobrazovna ustanova je u Banjaluci, a baš je dekan tog fakulteta hapšen zbog prodaje diploma. I pita me naš šef SNS koju bih ja direktorsku poziciju. Nijednu, ne ispunjavam kriterijume! Nisam se za to školovao. Ali poznajem javne politike. Pritom, SNS na listi ima stručne ljude, ne znam zašto bar njih ne stave na upravljačka mesta.
U Inđiji na direktorskim mestima imamo četiri od pet diploma s privatnih fakulteta, što po sebi nije sporno, ali jeste kad fakultet završiš u 40. godini na fakultetu u Banjaluci čiji je dekan hapšen zbog prodaje diploma
Strahinja Jovanović
Božidar: Hoće da obesmisle stručnost, a i najucenjeniji su najodaniji. Da nas je pozvao na konsultacije o budžetu, Gašić verovatno misli da bi se predstavio kao slabić. S druge strane, Inđija ima egzistencijalne probleme. Hibridni režimi ih relativizuju, rupe na putu opisuju kao sitnicu, i time postepeno normalizuju činjenice da Dom zdravlja nema rukavice za rad, da ljudi iz okolnih sela idu peške do naselja, jer javni prevoz ne funkcioniše, da smo imali nezapamćene restrikcije vode, da postoji na desetine divljih deponija u gradu koji ima industrijsku zonu.
Kakva je situacija s lokalnim medijima?
Strahinja: Postoji jedan, Inmedia, i trude se da objektivno izveštavaju, ali imaju mali doseg. U Inđiji su najveći medij naše društvene mreže. Jednoj ženi sam posle izbora rekao da mi je žao što nismo pobedili, a ona je rekla: nema veze, sine, lakše se diše. Vidi se to i po komentarima ispod objava opštine. Hvalili su se da su otvorili stanicu za javni prevoz, a ispod se naređala pitanja: šta će mi stanica ako nema prevoza? Takvih reakcija ranije nije bilo toliko. Više je kritike, a manje straha. Gaku sam ranije rekao: od srca vam želim da ostvarite sve što ste obećali, ali znam da se to neće desiti. I nije. I voleo bih da su se u DS 2012. zapitali: koliko smo mi to loše radili kad su nas jedni radikali pobedili na izborima? Zbog tradicionalnog odsustva političke odgovornosti sad i jesmo u situaciji da režim radi katastrofalno, a nije ni blizu poraza na izborima. Logika se izvrnula. Recimo, Gašićeva sudbina dosta zavisi od rezultata na izborima za mesne zajednice koji se približavaju. Očekivali smo da projekte posveti selima, u kojima živi polovina glasačkog tela, a za koja je na kraju opredeljeno 15 odsto sredstava. I kako donosioci takvih odluka uporno pobeđuju u selima?
Naravno da Vučić spinuje, u tome je najbolji, naročito kad je u problemu. Ako to radi 12 godina, zašto te čudi što to radi i u trinaestoj? Budi ti taj kome će biti svejedno šta SNS plasira, ti nameći teme. Kad nam na sednicama kažu da smo plaćenici, mi kažemo: važi, pričaj šta hoćeš, nego, šta ćemo s vodosnabdevanjem? Na to nemaju odgovor
Strahinja Jovanović
Možda kilo brašna i poneki asfaltirani put imaju veći uticaj od strukture rashoda?
Strahinja: Možda. Ali, predsednik je 2019. posetio Inđiju, otvorio asfaltiranje 74 ulice i obećao da će svako dete u opštini imati asfalt do kuće. Ostalo je još trideset. I, šta uradi novi predsednik opštine? Ukine projekat. Pljune u lice čoveku iza čijeg imena se sakrio. Jer, nas je Vučić pobedio, a ne Gak, Gašić ili neko treći. Mi bismo pobedili njih. I zato smo na pobedi čestitali Vučiću. Šta god o njemu mislili, njegovo ime je pobedilo naše, učestvovali smo u takvoj utakmici i građani su rekli svoje. Tri meseca pred izbore, na mrežama smo javno pitali hoće li Gašić biti novi predsednik opštine. Svi su znali da hoće, iako ga niko izabrao nije. Javio se u komentarima i rekao da neće. A ja ga pitam na prvoj sednici – na kojoj je predsednik skupštine tražio da se prvo glasa za predsednika opštine, pa da se tek onda o izboru raspravlja – šta bi s onim da nećeš? Koji su ti planovi za opštinu? Ćutao čovek pet sati. Nije rekao ni da će odgovoriti sutra. Nije smeo.
Nas u Inđiji nije pobedio SNS, nego Vučić, svojim imenom i prezimenom, i zato smo čestitali njemu, a ne naprednjacima ili Gaku, prethodnom predsedniku opštine. Naš protivnik je Majk Tajson u 27. godini, jak je i u formi. Ali, ako on u okviru kampanje poseti tri sela, mi moramo četiri
Strahinja Jovanović
Božidar: Mi bismo voleli da imamo prave političke protivnike s kojima je moguće razgovarati, ali oni odmah pređu na omalovažavanje, te domaći izdajnici, te strani plaćenici… razumem, to je politika. Ali da li naši glasači treba da čekaju pet sati vređanja da bismo stigli do tačaka dnevnog reda? Inđija za srpske uslove ima odličan standard, na sjajnoj je lokaciji, ali ne razvija se održivo i neće moći doveka ovako. Ljubljana je sedam do osam puta veća od Inđije i brine se o svakom stanovniku. Tamo pale autobus za jednog putnika, a kod nas ih nema za stotine. Posetili smo prestonicu Slovenije, učili od njih, a kad smo se vratili suočili smo se s narativom o stranom plaćeništvu, a ne o implementaciji tamošnjih rešenja. Pritom smo na poklon dobili publikaciju na kojoj je fotografija ljubljanskog gradonačelnika – s Vučićem!
Da li vam je kad ste počinjali palo na pamet da se učlanite u neku postojeću opozicionu partiju?
Strahinja: Lokalni odbori praktično ne postoje. Neki su nas pitali da ih podržimo na parlamentarnim izborima. Nismo to uradili, jer lokalna politika je lepa stvar i ne poznaje pitanje odnosa prema Rusiji, Trampu ili nečem trećem. Na republičkom nivou, opozicija previše dozvoljava da joj vlast nameće teme. Kad je Šapić spomenuo preseljenje Titovog groba, molio sam jednog političara iz Beograda da njegovi to ne komentarišu, nego da po gradu slikaju raspala vozila GSP-a. Te nedelje je točak spao s autobusa i ubio jednu ženu. Stalno slušamo kako Vučić spinuje. Pa naravno da spinuje, u tome je najbolji, naročito kad je u problemu. Ako to radi 12 godina, zašto se iznenađuješ što to radi i u trinaestoj? Budi ti taj kome će biti svejedno šta plasiraju, ti nameći teme. Kad nam naprednjaci na sednicama kažu da smo plaćenici, mi kažemo: važi, pričaj šta hoćeš, nego, šta ćemo s vodosnabdevanjem? Na to nemaju odgovor. Naše je da napadamo vlast, budemo spremni i ne rasipamo pažnju.
Posetili smo prestonicu Slovenije, učili od njih, a kad smo se vratili, suočili smo se s optužbama da smo strani plaćenici. Implementacija tamošnjih rešenja bila je nebitna. A na poklon smo dobili publikaciju na kojoj je fotografija ljubljanskog gradonačelnika – s Vučićem!
Božidar Sudžum
Jeste li imali neke uspešne intervencije?
Strahinja: Selo Krčedin ima 3.000 stanovnika, a nije imalo vodu. Pogledali smo planove vodovoda iz prethodnih godina i našli da je bio planiran bunar B5, baš tu. Dakle, vode nema jer je nema dovoljno, a ne zato što su „Krčedinci hladili lubenice i punili bazene“, što je bila reakcija inđijskog SNS. Isekli smo tu izjavu i ponavljali meštanima: vi ste ovima dali 70 odsto, a evo šta oni kažu o vama. Selo je bilo blokirano nekoliko dana, predsednik opštine nije smeo da dođe, pa je poslao direktora vodovoda. Pre sastanka s meštanima je rekao da ne smem da prisustvujem. Zašto sam ja problem? Zato što odajem javne informacije? I tu saznamo da direktor vodovoda nije smeo da predsedniku opštine prosledi sedam dopisa iz mesne zajednice u kojima se upozoravalo da nemaju vode. Razmislite onda da li neki ministar ili premijer sme da predsedniku države kaže da postoji neki problem. Predsednik opštine je na kraju došao u Krčedin, selo je dobilo novi bunar, ali su opet tražili da ne prisustvujem sastancima. I, šta smo mi uradili? Ištampali pedeset stranica materijala i podelili građanima, da vide o čemu se radi. Pre četiri godine, u tom selu smo dobili 20 glasova. Ove, dvesta dvadeset. I to nije jedini primer.
Članica ste Slobodnih organizacija Srbije pod okriljem ProGlasa. Koliko su problemi u Inđiji slični na drugim mestima?
Strahinja: Slični su, baš kao i problemi s mnogim lokalnim organizacijama. Ne rade dovoljno. Naš je protivnik Majk Tajson u svojoj 27. godini. Uz kontrolu medija, vrši ogroman pritisak preko mreža. Vučić ode u svako selo, a Marinika Tepić dođe u centar Inđije i ubrzo ode. I bude jedini opozicioni lider koji je u poslednjih osam godina uopšte došao. Ej, Inđija, pola sata vozom od Beograda, mogu jednom mesečno da je posete. Naročito što su uzroci brojnih problema Inđije pokrajinski i republički.
Božidar: Pre osam godina, kad se menjala vlast, Inđija je dobila nagradu Poverenika za informacije od javnog značaja u kategoriji organa javne vlasti lokalne samouprave. Proteklih godina je apsolutni šampion u kritikama DRI po pitanjima netransparentnog trošenja budžetske rezerve i isključivanja građana iz donošenja odluka… borba je teška i duga, a četiri godine rada na kraju stane u jedan dan izbora.
Strahinja: Ako Vučić ustane u tri, mi moramo u dva. Ako on obiđe tri sela, mi moramo četiri. Ali nemamo njegove resurse, pa da s anketama uđemo u 5.000 domaćinstava. Zato smo prisutni na društvenim mrežama. Pet hiljada pregleda postane petnaest, pa kažu – je l‘ vidiš šta ovi klinci rade? Mada, ne volim kad nas zovu klinci… (smeh)
Otkrili ste da je vrtić u Inđiji pušten u rad bez upotrebne dozvole. Kako vam deluje Srbija od tragedije u Novom Sadu?
Strahinja: I ranije se znalo da se iz velikih infrastrukturnih projekata izvuče na desetine miliona evra, ali korupcija je počela da ubija ljude, otvoreno. Nezadovoljstvo je veliko, a poverenje u opoziciju malo. Istraživanje Demostata je pokazalo da je na oko šest odsto. Jeste to posledica šikaniranja i zatvorenosti medija, ali ne samo toga. Mislim da će vlast izlaz iz krize da potraži u izborima, a neće ih raspisati ako nije sigurna da će pobediti. Bez kontrolora nemamo o čemu da razgovaramo. A nije lako biti kontrolor, recimo, na jugu Srbije. Izborna krađa se ne dešava samo na izborni dan, najvećim se delom dešava tokom prethodnog mandata. Ako tog jutra dođeš s kontrolorima, niko ne može da ti ubaci deset listića.
Božidar: Što bi Dostojevski rekao, ništa lakše nego osuditi nitkova, i ništa teže nego razumeti ga. SNS je možda nešto najgore što se desilo Srbiji, toliko kriminala, nesreće, Rio Tinto, nerešeno nacionalno pitanje… pošto tako vladaju, tako će i čuvati vlast. Ne treba se čuditi što nisu pošteni, nego se treba zapitati kako smo pojedinačno i kolektivno došli u situaciju da takvi vladaju. Da vidimo gde grešimo i bavimo se sobom. Oni najviše vole kad se bavimo njima, tad se osećaju kao pobednici.
Hibridni režimi relativizuju probleme, rupe na putu opisuju kao sitnicu, i tako normalizuju da Dom zdravlja nema rukavice za rad, da ljudi iz sela idu peške do naselja jer javni prevoz ne funkcioniše, da imamo nezapamćene restrikcije vode, da postoji na desetine divljih deponija u gradu koji ima industrijsku zonu
Božidar Sudžum
Jeste li imali nekih neprijatnih iskustava?
Strahinja: Nikada! Bavljenje politikom na lokalu može da bude opasno, ali može i da posluži kao zaštita. Zna Vučić da bi nasilje nad opozicijom sad bilo veoma opasno. Ono što se u Kruševcu desilo Borku Stefanoviću sad ne bi moglo da se ponovi. Hapse i pritvaraju aktiviste, ali ih uvek puste. Naprave vest od toga, skreću pažnju s drugih stvari. Prvi bih voleo da nas ima dva miliona, da dođemo ispred Skupštine i da se vlast promeni sama, ali to nikada nije bio slučaj, pa nije ni sad. Ovo je oteta država, na mnogo načina. Poslednji ekser u kovčeg naše demokratije je poseta Ursule fon der Lajen koja se u Beogradu ponašala kao da je iz Brisela otišla u Berlin, kao da ovde cveta demokratija. Razumem i opoziciju, čiji su glasači uglavnom proevropski. Treba im reći da ovo nije EU od pre trideset godina, jer ova današnja podržava projekte koji Srbiju pretvaraju u njeno smetlište.
Ipak, treba li odustati od Evrope, ili možda prilagoditi očekivanja, postaviti ih trezvenije?
Božidar: Veći je problem što smo od sebe kao društva premalo očekivali. Stalno čekamo da drugi rešavaju naše probleme, sebi dajemo na značaju, a previđamo da nam EU neće doći ako ne izgradimo put ka njoj. Nesporno se izmenila, ali ne treba težiti ka njoj samo organizaciono, nego i vrednosno. Vladavina prava, inkluzivne institucije, sloboda medija i govora. Došla EU na kraju ili ne. Možda naša generacija i mora da se odrekne svoje vizije blagostanja da bi naredne mogle da ostvare svoju.
EU se nesporno izmenila, ali ne treba joj težiti organizaciono, već vrednosno. Vladavina prava, inkluzivne institucije, sloboda medija i govora, došla nam EU na kraju ili ne. Možda naša generacija i mora da se odrekne svoje vizije blagostanja da bi naredne mogle da ostvare svoju
Božidar Sudžum
Jeste li imali nepristojne ponude?
Božidar: Gašić je zvao mog oca, koji ima porodičnu firmu, da preko njega dobijemo nekakav projekat zaštite životne sredine. Ako se nije obratio nama, sigurno nije pozvao na dijalog. Ili je nekakva ucena, ili pretnja. Svakako je manjak poštovanja prema nama, i kukavičluk. Čim malo pokažete zube i uložite truda, postane vam jasno koliko ovaj režim punih 12 godina zapravo stoji na nezdravim, staklenim nogama. Ni da nas je Gašić lično zvao, ne bismo prihvatili, naravno.
