Akcije Bezbednosno-informativne agencije ne prestaju da privlače pažnju javnosti u Srbiji, ali ne zato što je u njima Agencija otkrila štetni domaći i strani uticaj na državne institucije, sprečila terorističke napade ili pak razbila organizovane kriminalne grupe, već zato što njeni pripadnici zastrašuju i maltretiraju građane koji ukazuju na nezakonita i protivustavna postupanja nosilaca državnih funkcija. Najsvežiji slučaj je od pre nedelju dana kada su pripadnici BIA upali u prostorije Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture kako bi zastrašivanjem sprečili da zaposleni u Zavodu upute otvoreno pismo Vladi Srbije zbog nezakonite odluke da ukine status kulturnog dobra za zgradu Generalštaba, bez prethodnog elaborata samog Zavoda. Nezakonita odluka Vlade treba da omogući da Džared Kušner, zet budućeg američkog predsednika Donalda Trampa, izgradi luksuzni hotel na mestu zgrade Generalštaba.
BIA je u poslednje vreme takođe prinudno, bez naloga i bilo kakvog papirnog traga, privodila građane jer protestuju i kritikuju vlasti Srbije, a što je ravno kidnapovanju. Tako su, na primer, ljudi obučeni u crno presreli i u crnim vozilima bez registarskih tablica nasilno odveli u prostorije BIA novosadske aktivistkinje Milu Pajić i Doroteu Antić. Agencija je slično postupala i sa poljoprivrednicima, kao i sa Ljubomirom Stefanovićem, urednikom YouTube kanala Slavija info. U „slavne“ operacije BIA treba dodati i sastavljanje liste nepodobnih ljudi kojima je zabranjen ili otežan ulaz u Srbiju, te tajni nadzor i ukidanje boravišne dozvole Rusima u Srbiji koji kritikuju Vladimira Putina.
Ovakva postupanja BIA, međutim, ne predstavljaju veliku novinu, jer je sličnih ali i još drastičnijih slučajeva bilo i ranije. Setimo se da su 2021. agenti BIA kidnapovali Konstantina Katića i četiri sata ga tukli i mučili kako bi iznudili priznanje da je on autor tvita u kome se ostali tviteraši pozivaju da psuju predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Još je drastičniji slučaj Nikole Sandulovića, lidera marginalne opozicione političke partije koji je po povratku sa Kosova, gde je položio venac na grob porodice Jašari, priveden i prebijen u prostorijama BIA.
Jačanje i upodobljavanje BIA ličnoj vladavini
Ovakva nezakonita i neprofesionalna postupanja BIA ne treba da nas mnogo iznenađuju jer je Agencija u prethodnih 12 godina vladavine SNS-a u potpunosti organizaciono, finansijski, kadrovski i ideološki upodobljena za ovakve akcije. Tako je unutar Agencije ustanovljen situacioni centar u koji se slivaju sve najvažnije informacije, a centar je popunjen mladim naprednjačkim kadrom. Na to treba pridodati podatak da je u roku od dolaska SNS na vlast pa do 2018. zaposleno 250 novih ljudi. Možemo pretpostaviti da je do danas primljeno još dosta novih agenata po partijskom ključu.
Agenti BIA su 2021. kidnapovali Konstantina Katića i četiri sata ga tukli i mučili kako bi iznudili priznanje da je on autor tvita u kome se ostali tviteraši pozivaju da psuju predsednika Srbije Aleksandra Vučića
Dalje, budžet BIA je u 2023. u odnosu na 2016. gotovo dupliran. To je omogućilo tehničku modernizaciju sa, na primer, programima za tajni nadzor nad mobilnim telefonima (npr. Predator) i kupovinu lojalnosti njenih pripadnika znatnim povećanjem plata i omogućavanjem kupovine novoizgrađenih stanova po veoma povoljnim cenama. U BIA je 2023. ponovo ustanovljena oružana jedinica koja je specijalizovana za (tajna) hapšenja, što umnogome podseća na vreme vladavine Slobodana Miloševića tokom 1990-ih kada je Jedinica za specijalne operacije Državne bezbednosti predstavljala udarnu pesnicu tadašnjeg režima u obračunu sa političkim neistomišljenicima.
Ove promene su ispraćene i jasnim redefinisanjem glavnih zadataka BIA, što je 2018. javno obznanio Marko Parezanović, sadašnji šef operative Agencije, koji je podvukao da je najintenzivnija pretnja za bezbednost Srbije prikriveno delovanje stranog faktora kroz opozicione političke partije, medije, nevladine organizacije i sindikate. Kako bi se efikasno izborila sa ovim pretnjama, BIA je unapredila saradnju i sa službama bezbednosti država koje su opsednute borbom protiv unutrašnjih neprijatelja i „obojenih revolucija“, poput Rusije i Belorusije. Zbog uspešnosti u unapređenju saradnje između službi bezbednosti Srbije i Rusije, Vladimir Putin je odlikovao Parezanovića i Aleksandra Vulina, bivšeg direktora BIA a sadašnjeg potpredsednika vlade Srbije.
Sadašnja vlast je dobro uvezala Agenciju sa neformalnim i kriminalnim strukturama. Tako su, na primer, Novak Nedić, generalni sekretar Vlade Srbije, i Goran Colić, nekadašnji šef kontraobaveštajne uprave BIA (i donedavno v. d. načelnika Sektora unutrašnje kontrole u MUP-u), kontrolisali pojedine kriminalno-navijačke grupe. Koristili su ih za raznovrsne zadatke korisne sadašnjim vlastima, od obezbeđenja SNS skupova, preko razbijanja navijačkih grupa koje su pogrdno skandirale Vučiću na utakmicama, do izazivanja nasilja na građanskim protestima u cilju njihove kompromitacije i davanja osnova da ih policija nasilno uguši.
Sadašnja vlast je dobro uvezala BIA sa neformalnim i kriminalnim strukturama. Tako su Novak Nedić, generalni sekretar Vlade i Goran Colić, nekadašnji šef kontraobaveštajne uprave BIA kontrolisali pojedine kriminalno-navijačke grupe
Vučićeva vlast se postarala i da izuzme BIA od odgovornosti za svoje nelegalne i neprofesionalne akcije tako što je ugušila sve mehanizme demokratskog nadzora i kontrole nad službama bezbednosti. Prvi na udaru su bili zaštitnik građana i poverenik za slobodan pristup informacijama od javnog značaja. Potom su disciplinovani i umrtvljeni Odbor za kontrolu službi bezbednosti i Državna revizorska institucija. Na vodeća mesta u ovim institucijama postavljeni su ljudi koji ne žele da kontrolišu službe bezbednosti i postupke vlasti. Tako danas nijedna državna institucija ne nadzire da li BIA postupa zakonito, profesionalno i politički neutralno, te kako troši poverena joj javna sredstva.
Ogromna moć BIA bez efekta na nacionalnu bezbednost
Ovako akumulisanu veliku moć, međutim, BIA ne koristi za obavljanje svojih zadataka, što su prema Zakonu o BIA zaštita nacionalne bezbednosti i ustavnog poretka, te borba protiv terorizma ali i organizovanog kriminala (članovi 2 i 12). Da je tako, Srbija ne bi bila treća u Evropi po stepenu organizovanog kriminala, odmah posle Rusije i Ukrajine, koje su u ratu već dve godine. Takođe, ne bi bilo moguće da na šest i po milijardi evra vrednom tržištu nekretnina Srbije, 85 odsto nekretnina u 2023. bude kupljeno gotovim novcem.
Ne bi bilo moguće ni da Milan Radoičić, kontroverzni biznismen, bude glavni organizator života (i smrti) Srba sa severa Kosova godinama unazad, te da organizuje propalu oružanu pobunu u Banjskoj, nakon koje su Srbi počeli intenzivnije da se iseljavaju iz ovog područja. Ne bi bilo moguće ni da Miloš Žujović umakne tajnom nadzoru policije i BIA te da izvrši teroristički napad na Ambasadu Izraela u Srbiji.
U BIA je 2023. ponovo ustanovljena oružana jedinica specijalizovana za (tajna) hapšenja, što podseća na vreme Slobodana Miloševića. Uz to, od dolaska SNS-a na vlast u Agenciju je primljeno dosta novih agenata po partijskom ključu
Manje bi bilo i štetnih domaćih i stranih, državnih i privatnih uticaja na odlučivanje u državnim institucijama Srbije. Da BIA radi svoj posao ona bi, na primer, istražila zašto najviši predstavnici državnih institucija nastupaju kao žustri lobisti stranih privatnih kompanija. BIA bi proverila i navode stručne javnosti da iskopavanje litijuma može značajno da naruši životnu sredinu i zdravlje ljudi te da na taj način ugrozi opstanak stanovništva na prostoru zapadne Srbije. Istražila bi i zašto vlada Srbije nezakonitom odlukom briše važno kulturno nasleđe Srbije u centru Beograda kako bi američki privatni investitor gradio hotel. Da radi svoj posao, Agencija bi istražila i zašto politički procesi i donošenje odluka u Srbiji već godinama ne odgovaraju poretku propisanom Ustavom Srbije, već teku po neformalnim pravilima.
Vučićeva vlast se postarala da izuzme BIA od odgovornosti za nelegalne i neprofesionalne akcije tako što je ugušila sve mehanizme demokratskog nadzora i kontrole nad službama bezbednosti, tako da danas nijedna državna institucija ne nadzire da li BIA postupa zakonito, profesionalno i politički neutralno i kako troši javni novac
Za takvo postupanje BIA ima jasno uporište u Zakonu o BIA i u Ustavu Srbije koji kaže da ustavni poredak Srbije počiva na vladavini prava koja se ostvaruje na slobodnim i neposrednim izborima, ustavnim jemstvima ljudskih i manjinskih prava, podelom vlasti, nezavisnom sudskom vlašću i povinovanjem vlasti Ustavu i zakonu. Ustav garantuje i slobodu okupljanja i udruživanja, te pravo na zdravu životnu sredinu. Najviši pravni akt Srbije takođe nalaže da svako mora da čuva kulturno i istorijsko nasleđe u skladu sa zakonom. Svako je dužan da čuva životnu sredinu i nasleđe, a posebnu odgovornost u tome ima Republika Srbija. Ne mogu stoga građani koji javno ukazuju na neustavno, nezakonito, koruptivno i štetno postupanje predstavnika sadašnje vlasti, te zbog toga traže njihovu odgovornost i protestuju, da ugrožavaju ustavni poredak i bezbednost Srbije. BIA bi trebalo da štiti poredak propisan Ustavom Srbije, kao i građane koji ga brane, a ne neformalni sistem usmeren na očuvanje vlasti i moći jednog čoveka.
