Pre godinu dana rekonstruisana je Prizrenska ulica u Beogradu. Ambiciozne najave pre početka radova ohrabrivale su nade da će kaldrma i drvored ovoj sivoj i goloj ulici vratiti stari šarm i malo hladovine i da će izlazak na Terazije učiniti lepšim. Naročito su se obradovali stanari jer je ova ulica, u samom srcu grada, poslednjih godina naglo propadala. Sve u duhu faktičkog gašenja i izmeštanja centra grada na prostor Beograda na vodi. Nestala je, tako, kultna kafana Zlatno burence, otvorena davne 1866. godine. Kupio je Neko važan. I zakatančio. Na prozore je zalepio beli papir na kome piše „lokal u pripremi“. I tako već dve godine prašina zatvara pogled na razbacani inventar i žute zidove kafane.
Istorija ovde služi da se briše kao gumicom. Stiže nova estetika i etika pod kojom grad menja lice.
Ispred Zlatnog burenceta je pre Drugog svetskog rata išla čak tramvajska pruga i čuveni tramvaj „14“ koji je prolazio preko Zelenog venca i Mosta kralja Aleksandra. Ulice kojima se stiže na Terazije imale su poseban značaj. Ali, ne i danas. Radnje u ulici, poslednjih godina, često su menjale namenu. Na kraju su se zatvarale jedna za drugom kao očigledan znak kako nam dobro ide u susret zlatnom dobu. For rent, najčešći je natpis na prozorima prodavnica u Prizrenskoj ulici, gde je inače u broju 7 živeo nobelovac Ivo Andrić.
I onda, prošlog septembra, krene rekonstrukcija ulice. Prvobitne najave topile su se na avgustovskom suncu. Neće se postavljati kaldrma u celoj ulici, kako su prvobitno rekli, nego samo na parking mestima i delu za taksi službu. Zašto tako, niko nije objasnio. Kuckali su majstori i slagali kaldrmu danima, a onda su dovukli velike betonske žardinjere i u njih posadili drvca. Gde je obećani drvored, niko nije mogao da objasni. Konačno, jednog dana stigla je ekipica iz Gradskog zelenila i na delu neuređenog travnjaka koji vodi prema tunelu posadila drvo.
Nije dugo potrajalo to parkiranje pod uglom od 90 stepeni na kaldrmi i obećanih 42 parking mesta. Neko je rekao da tako više ne može. Automobili prave zastoj kad se isparkiravaju, pa se gužve prave (pazi sad) na kružnom toku kod tržnog centra Ušće i na Brankovom mostu. Ukinuli su pola parking mesta i naredili drugačiji način parkiranja.
Verovatno će sada nekome pasti na pamet da skida i suvišnu kaldrmu. Šapićeve bravure!
I to nije kraj.
Prizrenska ulica je duga oko 100 metara i na kraju, pred sam izlazak na Terazije, postoji semafor. Zatičem radnike kako kopaju kod pešačkog prelaza na sredini ulice. Postavljaju još jedan semafor – kažu i smeju se.
Pa, šta će semafor, kad na pedeset metara udaljenosti postoji drugi, ne mogu da se načudim.
E, pa, takvo je naređenje, kažu cinično.
A hoće li da ukidaju ovaj na Terazijama, pokušavam da dokučim logiku stručnjaka koji su to smislili.
Neeeee, kažu uglas radnici JKP „Beograd puta“.
Ali to će da napravi zastoj u Brankovoj ulici, tunelu i na mostu, pokušavam da shvatim šta rade.
To nije naša briga, mi postavljamo i skidamo po celom gradu, kako drugovi kažu.
Premala je Prizrenska ulica za sve sumanute ideje gradske vlasti. Ko zna šta im sve još može pasti na pamet u akciji vežbanja kako upropastiti ulice i napraviti saobraćajni kolaps. Neograničene su mogućnosti.
Sada im se čak i radnici koji izvode radove rugaju i smeju. Ali ovo zaista više nije smešno.
