Ljubitelji Gospodara prstenova setiće se scene u kojoj se kralj Teoden, suočen s mogućnošću da njegovo utočište Helmov ponor padne pred naletom orki i njihove „bezobzirne mržnje“, pita kako je moguće da je dotle došlo. Nakon pobede Donalda Trampa na predsedničkim izborima, isto pitanje sebi postavljaju mnogi Amerikanci.
Kako je čovek s kriminalnim dosijeom, koji je pre nepune četiri godine pokušao da prevratom poništi rezultate predsedničkih izbora na kojima je nedvosmisleno poražen, sada dobio glasove preko 75 milion Amerikanaca? Tako nešto bi se možda očekivalo u državama bez snažnih demokratskih tradicija – u Venecueli je, recimo, Ugo Čaves posle neuspelog pokušaja puča 1992. završio u zatvoru, da bi šest godina kasnije bio izabran za predsednika – ali ne i u najstarijoj i najmoćnijoj svetskoj demokratiji.
Tramp nije samo kriminalac. On je i šarlatan koji stalno iznova demonstrira da ne zna gotovo ništa o politici, te diktator u pokušaju koji obećava sprovođenje masovnih deportacija i zaklinje se da će krivično proganjati svoje „neprijatelje“. Pa ipak, pobedio je ne samo po broju osvojenih elektorskih glasova, već i onih neposrednih – što mu nije uspelo ni 2016. ni 2020.
Ravnozemljaška logika
Objašnjenje mora da krene od onih koji su mu to omogućili. Isti oni ljudi koji u svakoj prilici osuđuju voukizam (eng. wokeism – preterana, militantna socijalna „osvešćenost“, prim.) zbog navodnog gušenja otvorene javne debate smatraju kako nije dozvoljeno kritikovati pretežno bele, starije i ruralne birače i dalje slepo odane Trampu, koliko god maliciozno, opasno ili kapriciozno njegovo ponašanje bilo. Apologete tih birača kažu da oni ne razumeju ko je Tramp ili kakvu pretnju predstavlja, već glasanjem za njega reaguju na legitimne uzroke svog nezadovoljstva, poput ekonomske nesigurnosti.
Svakako je od pomoći to što mnoge od Trampovih pristalica potajno – ili u sve većoj meri otvoreno – gaje iste najniže porive kao on: njegov rasizam, mizoginiju, mržnju prema „unutrašnjim neprijateljima“
Ovakvo objašnjenje je do izvesne mere kredibilno, ali reklo bi se da iza znatnog dela Trampove biračke baze stoji nešto zlokobnije. Zamislivo je da mnogi od tih birača istinski žele uništenje institucija vlastite zemlje. Oni se ne plaše pretnje koju Tramp predstavlja po demokratiju i vladavinu prava, već ga vide kao kuglu za demoliranje na koju su sve vreme čekali.
Da se razumemo, moguće je da Trampovi birači ne žele da on ispuni baš svako preteće obećanje koje je dao. Ali umesto da to vide kao razlog da ga ne podrže, oni njegovu zapaljivu retoriku doživljavaju kao puku hiperbolu. Ako išta, rezonuju oni, Trampova preterivanja pokazuju da je on neko ko razume obične ljude, a ne samo još jedan uglađeni političar čije pažljivo kalibrirane izjave prvo mora da odobri komitet političkih stratega. To je ravnozemljaška logika zaslepljenog vernika – potpuno je nekoherentna, ali joj je bukvalno nemoguće suprotstaviti se.
Svakako je od pomoći to što mnoge od Trampovih pristalica potajno – ili u sve većoj meri otvoreno – gaje iste najniže porive kao on. Njegov rasizam? Mnogim belim Amerikancima je muka od priče o „belačkim privilegijama“, a još više od imigranata koji su navodno preplavili granice kako bi im oteli poslove i trošili novac prikupljen od poreza koje plaćaju. Njegova mizoginija? Mnogi od mladih muškaraca koji za njega glasaju osećaju se odbačenim od svojih vršnjakinja i dopada im se ideja da žene treba podsetiti na to „gde im je mesto“. Njegove pretnje da će kazniti „unutrašnje neprijatelje“? Odgovor je očigledan: oni i jesu neprijatelji.
Pomoć medijskih mogula
Oni koji Trampu pružaju podršku odbacuju i sve druge kritike na njegov račun. Po njima, eksperti koji upozoravaju da će Trampovi planovi imati visoku cenu po američku privredu propuštaju da uoče njegov nesvakidašnji poslovni talenat; a oni koji ukazuju da sebi i članovima porodice namešta poslovne dilove koji će im omogućiti da se još više obogate – Trampov zet Džared Kušner je, na primer, za svoj investicioni fond prikupio milijarde dolara iz Saudijske Arabije – precenjuju razmere i uticaj takvog ponašanja.
Tehnološki titani koji su – zajedno s diskretnijim moćnim mešetarima s Volstrita – dali značajan doprinos Trampovom povratku na vlast moderni su ekvivalenti nemačkih poslovnih lidera koji su verovali da će biti u stanju da kontrolišu Hitlera
Što se pak Trampove vulgarnosti tiče, to uopšte nije tema – čak ni za njegove pristalice iz redova evangelista. Može Tramp na nekom mitingu da na mikrofonu simulira felacio, ali njega je Bog izabrao za modernog Kira. Kao što je taj persijski kralj Jevreje oslobodio iz vavilonskog ropstva, tako je Trampova božanska misija da oslobodi (bele) hrišćane iz „zatvora“ u kakav se pretvorila moderna Amerika, i od nje ponovo načini zemlju bastion evangelističkih vrednosti. Mora biti da je Božja ruka bila ta koja je letos na onom mitingu skrenula putanju metka koji je ispalio atentator.
Tramp je imao mnogo pomoći u pridobijanju birača za svoju izopačenu religiju. Foks njuz, visokoprofitabilna propagandna mašina u vlasništvu Ruperta Mardoka, izvrtala je činjenice i raspaljivala gnev. Gigantske društvene mreže su najvećim delom – a u slučaju X, u vlasništvu Ilona Maska, u potpunosti – odustale od pokušaja da obuzdaju širenje dezinformacija.
Milijarderi iz tehnološkog sektora takođe otvorenije podržavaju Trampov uspon – Mask je u ovoj izbornoj kampanji bio njegov drugi najveći finansijer – u očekivanju da će imati koristi od talasa deregulacije. (Vrednost akcija Tesle već je značajno porasla.) Ti tehnološki titani – zajedno s diskretnijim moćnim mešetarima s Volstrita, poput Džejmija Dajmona – moderni su ekvivalenti nemačkih poslovnih lidera koji su verovali da će biti u stanju da kontrolišu Adolfa Hitlera.
Kukavičluk republikanaca
U Republikanskoj partiji nemaju takve iluzije, što pomaže da se objasni zašto mu se i oni koji su svojevremeno pokušavali da mu se suprotstave sada klanjaju. Bivša guvernerka Južne Karoline Niki Hejli uložila je najviše truda da se na unutarpartijskim izborima pojavi kao Trampov izazivač, da bi ga onda odmah po povlačenju iz trke podržala, po svoj prilici u pokušaju da nekako spasi vlastitu političku karijeru.
Niko ne želi da se zameri diktatoru. A s obzirom na to da je presudom Vrhovnog suda predsedniku SAD doslovce dat imunitet od krivičnog gonjenja, Tramp neće biti ništa drugo do diktator
Tu su i kukavički republikanski političari koji su Trampu pomogli da se oslobodi političke radioaktivnosti koju je isijavao nakon što je 6. januara 2021. svoje pristalice podstakao na juriš na Kapitol hil. Narednog dana figure poput senatora Miča Mekonela i Lindzija Grejama činile su se spremnim da konačno operu ruke od Trampa. Ali nije prošlo mnogo vremena pre nego što su odbili da glasaju za njegov impičment, a kada je pokrenuo kampanju za dobijanje partijske nominacije za ovogodišnje izbore, brzo su podvili rep.
Niko ne želi da se zameri diktatoru. A s obzirom na to da je presudom Vrhovnog suda predsedniku SAD doslovce dat imunitet od krivičnog gonjenja, Tramp neće biti ništa drugo do diktator. Ako poželi da Kini nametne enormne carine, SAD povuče iz članstva u NATO, ili imigrante satera u sabirne logore, to će i uraditi. Isto važi i za kažnjavanje onih koji mu se suprotstavljaju.
Kako je dotle došlo? Većina belih Amerikanaca izgubila je veru u svoju zemlju. Pripadnici profita gladne poslovne elite stekli su neograničenu sposobnost da platforme u svom vlasništvu i čekovne knjižice koriste kako bi uticali na političke procese. A republikanski političari su vlastiti integritet – i američku demokratiju – žrtvovali na oltaru moći.
