Već na slučaju centralizovane nabavke za spremanje obroka pacijentima, o kojoj je Radar pisao u prošlom broju, otvorilo se pitanje da li se Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO) odlučio za takav pristup samo sa ciljem da državni novac prelije privatnim firmama bliskim vlasti. Koliko je ideja o gašenju bolničkih kuhinja ekonomski opravdana, najbolje se vidi na primeru nabavke obroka koju je KBC „Dragiša Mišović“ sproveo u aprilu, na kojoj je državni TEC (Tehničko-ekonomski centar Kliničkog centra) tražio 136 miliona dinara – duplo manje od privatne firme Movie Kitchen Cetering. Znajući koliko je „Dragiša Mišović“ procenio da će im biti potrebno obroka za godinu dana, kao i da je RFZO u septembru ugovorio cenu od 2.516 dinara za dnevnu ishranu jednog pacijenta, dolazimo do nove cifre od 376.519.400 dinara. Odnosno 2,7 puta veće od one koju je bolnica već ugovorila i od koje će po svemu sudeći morati da se oprosti, pošto su zaposleni u TEC-u pod pritiskom da (pod pretnjom otkaza bez otpremnine) pređu u privatni Pro Chef, predvodnik konzorcijuma kome je RFZO poverio ishranu pacijenata u 18 zdravstvenih ustanova u Srbiji da te institucije o svojoj nameri nije blagovremeno obavestio.
Objašnjenje kako smo od dvostruko veće cene stigli do gotovo trostruke, nema mnogo smisla tražiti u firmi Movie Kitchen koja u angažovanom konzorcijumu ima udeo od samo pet procenata, ali ima u činjenici da je nominalno 20 odsto posla povereno firmi za obezbeđenje T&M Group Solutions. Ne samo što je njeno formalno zaduženje pružanje „logističke podrške“ (što kada imamo u vidu da ostali članovi konzorcijuma već pokrivaju pripremu, dostavu i posluživanje hrane, najverovatnije ne znači ništa) već i njen pedigre sa ulogom u razvoženju birača iz RS na decembarskim izborima kao i ranije hapšenje njenog direktora i suvlasnika Daneta Šijana u Nikšiću zbog uticaja na tamošnje izbore, prilično sugeriše da je reč o preduzeću koje bi bio red da država malo časti.
Ili ne baš malo
Izmenama Uredbe o centralizovanim nabavkama, na osnovu koje RFZO sprovodi nabavke lekova i medicinskog materijala za potrebe zdravstvenih ustanova, Vlada je u aprilu 2022. prvi put na spisak uvrstila i usluge, i to ishrane, fizičko-tehničkog obezbeđenja i održavanja higijene. Sticajem okolnosti, samo mesec dana kasnije osnovana je T&M Group Solutions bez čijeg angažmana nije završena ni jedna od centralizovanih nabavki u navedene tri oblasti. A upravo RFZO je raspisao i prvu javnu nabavku u kojoj se T&M Group pojavila kao nosilac posla – u maju 2023. dodeljen joj je ugovor za obezbeđenje poslovnih prostorija Fonda. Iako su konzorcijum koji je predvodila činile i tri firme koje su i ranije obezbeđivale Fond, promena nije bila čisto kozmetička pošto je ugovorena cena rada po satu porasla za 55 procenata – sa 439 dinara (koliko je Fond plaćao prethodne dve godine) na 680 dinara.
A kada je na red došlo raspisivanje centralizovanih nabavki za usluge, Fond se odlučio da počne baš od obezbeđenja 22 zdravstvene ustanove, uključujući i kovid bolnicu u Batajnici – iako je samo mesec dana ranije Ministarstvo zdravlja uputilo dopis svim zdravstvenim ustanovama da „u skladu sa aktuelnom epidemiološkom situacijom, a na osnovu analize podataka o testiranju, obolevanju i umiranju od kovida 19, kao i podataka o hospitalizaciji obolelih lica“, više ne postoji osnov za postojanje kovid bolnica. No RFZO tehnički nije zdravstvena ustanova pa to pismo možda nije ni primio i zato je procenio da će tokom 12 meseci biti potrebno da u ugašenoj bolnici čuvari rade 22.320 radnih sati. Poređenja radi, za GAK koji je za razliku od Batajnice i te kako u funkciji procenjeno je 17.520 radnih sati, dok su recimo opšte bolnice u Vršcu i Senti dobile po 8.760 sati.
Kao i u ostalim centralizovanim nabavkama usluga, RFZO je primio samo jednu ponudu i posao je dodeljen grupi bezbednjačkih preduzeća sa T&M Group na čelu, što je i u ovoga puta bilo praćeno povećanjem cene rada. Na prvi pogled nije jasno zašto je ugovoreno 720 dinara po satu ako su samo dva meseca ranije pristali na 680 dinara, ali mnogo značajnije poređenje je sa cenama koje su bolnice plaćale za obezbeđenje pre nego što je Fond rešio da stvar preuzme u svoje ruke.
Izmenama Uredbe o centralizovanim nabavkama Vlada je u aprilu 2022. prvi put na spisak uvrstila i usluge, i to ishrane, fizičko-tehničkog obezbeđenja i održavanja higijene
A pošto ni u slučaju centralizovanja nabavki obezbeđenja Fond nije našao za shodno da informiše zdravstvene ustanove o svojim planovima, možemo navesti nekoliko primera koji su vremenski premalo udaljeni da bi inflacija igrala bitnu ulogu. Tako je u februaru 2023. pomenuti GAK potpisao jednogodišnji ugovor za obezbeđenje u iznosu od 7.381.044 dinara, a kada pomnožimo predviđeni broj sati iz okvirnog sporazuma centralizovane nabavke sa ugovorenom cenom rada, dolazimo do iznosa od 12.614.400 dinara. Štaviše, kasniji primeri su još upečatljiviji – u martu je KBC Zvezdara potpisao duplo jeftiniji ugovor od onog nametnutog od strane RFZO, da bi u maju KBC Bežanijska kosa angažovao VIP Security d.o.o. za 11,1 milion dinara, čak tri i po puta manje para od 39.340.800 dinara koliko je u septembru „izborio“ Fond.
Što dovodi do pitanja svrhe centralizacije ovih nabavki.
„U poslednjih par, a naročito u ovoj deceniji vlasti SNS-a, često je donošenje odluka bez prethodnih analiza. Da biste doneli razumnu, racionalnu odluku, morate da analizirate sistem kako je funkcionisao, koje su tu cene, na koji način se može poboljšati organizacija i kvalitet usluga, pa na bazi toga doneti odluku da li ćete zadržati sopstvene službe ili ćete preći na autsorsovane. Takve stvari se kod nas ne rade, ili nam nije poznato da se rade. Ne postoje temeljne analize šta su slabosti, a šta prednosti sistema koji je do sada funkcionisao, pa da se onda vidi da li je moguće nešto popraviti ili će se tražiti alternativno rešenje. A kada odlučuje neko ko ima moć, a često nema znanje ni sposobnost da nešto izanalizira, onda recimo dobijemo odluku da se ukinu službe za ishranu i održavanje unutar bolnica, resurs koji smo imali decenijama. Motiv za ukidanje vrlo često nije da se poboljša sam sistem, već da se nekome namesti biznis, a takve odluke najčešće za posledicu imaju veće troškove, a manji kvalitet nego što je bio ranije. Očekujem da će se posle tri do pet godina, kada ovakav sistem dođe do krize, vratiti na stari – ali niko neće odgovarati za eksperiment, kao što se u ovoj zemlji ne odgovora za niz eksperimenata koji koštaju života“, kaže ekonomista Božo Drašković.
Zasad jedino preispitivanje centralizovanih nabavki RFZO postoji u vidu izveštaja Državne revizorske institucije (DRI) koja se 2021. godine bavila nabavkom reagensa. Iako je istraživanje sprovedeno u specifičnom kontekstu pandemije u kome bi se preskakanje nekih koraka poput detaljne analize tržišta moglo razumeti, DRI je posebno zamerio odsustvo konkurencije jer je za 95 odsto partija stigla samo jedna ponuda i insistirao da ubuduće budu deljene na način koji će omogućiti učešće većem broju preduzeća. Takođe su istakli da RFZO nije sproveo evaluaciju sprovedenih postupaka što nosi rizik da se cilj centralizacije javnih nabavki – a to je dolazak do boljih cena i uslova – neće ostvariti. Ipak, iako je DRI bio zadovoljan reakcijom Fonda na njihove preporuke, tri godine kasnije imamo situaciju u kojoj se u novocentralizovanim nabavkama konkurencija još žešće ograničava, ne obazirući se na zakon.
„Često se govorilo da je razlog centralizacije da se poboljša ekonomska efikasnost i spreči korupcija, a zapravo se pokazalo da se nije poboljšala efikasnost, a koruptivnost se povećala“ – Božo Drašković
Naime, iako ni na prošlogodišnjem tenderu nije bilo drugih ponuđača osim očigledno željene grupe okupljene oko T&M Group, uslovi su učinjeni još nepristupačnijim, pa je tako procenjena vrednost nabavke povećana za samo sedam procenata, dok je broj ustanova za koje se traži obezbeđenje dupliran. A bez obzira na to što se one nalaze u čak 16 gradova, ponovljeno je obrazloženje poznato iz nabavke hrane – Fond nije podelio nabavku na partije iz razloga „ekonomičnosti i efikasnosti“, a takođe je utvrdio da na tržištu postoji sasvim dovoljan broj potencijalnih ponuđača, samo eto, nikako da se jave. Budući da nam Fond i dalje nije odgovorio na pitanja iz prethodnog broja, ovog puta nismo pokušali da dobijemo zvaničan odgovor koja su to tačno brojna preduzeća koja ispunjavaju uslov RFZO da su u prethodne tri godine čuvala „minimum 25 zdravstvenih ustanova sekundarnog i tercijarnog tipa“.
Nemanja Nenadić iz organizacije Transparenost Srbija smatra da je uz mnogo toga što je sporno u ovoj nabavci, takav uslov i zakonom zabranjen.
„Navedeni uslov je diskriminatoran jer su isključene firme koje su pružale usluge obezbeđenja u drugim državnim institucijama, a prethodne godine RFZO nije tražio ispunjenje takvog uslova. Okolnost da nijedna od diskriminisanih firmi nije podnela zahtev za zaštitu prava da bi oborila ovu nabavku, ne znači da uslov nije bio diskriminatoran, već pre može biti signal da je među ponuđačima postojao neki skriveni dogovor, neformalno saznanje da postoji viđeni dobitnik tendera ili podela tržišta. Dodatni problem je što je ugovoren posao za koji je već sada izvesno da će u značajnoj meri premašiti sredstva kojima RFZO raspolaže. Umesto da postupak obustavi i pokuša da kroz pregovore dobije cenu koja bi bila bliža procenjenoj vrednosti, ili da raspiše novi otvoreni postupak koji ne bi sadržao diskriminatorne kriterijume i koji bi omogućio lokalnim firmama da se jave, Fond je svesno zaključio okvirni sporazum po znatno višoj ceni od procenjene. To za posledicu može da ima da se usluge na osnovu ovog sporazuma, umesto 12 meseci, pružaju u znatno kraćem vremenskom periodu, odnosno da bi se morao sprovesti novi postupak nabavke posle sedam meseci“, kaže Nenadić. I dodaje da podela po partijama nije zakonska obaveza, ali bi u ovakvom slučaju predstavljalo savesno raspolaganje javnim resursima, koje bi donelo mnogo veće uštede nego što bi bio trošak dodatnog angažovanja RFZO na sprovođenju same nabavke.
Važno je da cene rastu
Rezultat ovako postavljene nabavke bio je da je T&M Group bio slobodan da diktira cenu koja je još jednom porasla – na 810 dinara po radnom satu. A ne može se reći ni da Fond nije učio na svojim greškama. U nabavci obroka za bolnice raspisanoj dve nedelje pre ove, omaklo mu se da postavi uslov da ponuđač u poslednjih godinu dana nije imao blokadu na svojim računima, zbog čega je morao da zažmuri na činjenicu da se T&M Group u blokadi našao tri puta ove godine (11. januara, 15. januara i 3. jula), ali da bi se svi uključeni akteri poštedeli neprijatnosti, takav preduslov se nije ni našao u uslovima nabavke usluge obezbeđenja.
„Vrlo je visok stepen verovatnoće da se radi o koruptivnim radnjama, za koje će se kad-tad pokazati da su bile koruptivne. Jedna stvar je kada kroz centralizovanu nabavku, kao kupac na veliko, poboljšate pregovaračku poziciju prilikom recimo nabavke lekova od velikog svetskog proizvođača – to može da bude ekonomski opravdano. Ali se postavlja pitanje za niz malih, sitnih potreba, zašto bi to bilo centralizovano? Često se govorilo da je razlog centralizacije da se poboljša ekonomska efikasnost i spreči korupcija, a zapravo se pokazalo da se nije poboljšala efikasnost, a koruptivnost se povećala. Da li je opravdano za 16 različitih gradova nabavljati uslugu? Zašto je ne prepustiti lokalnim firmama ili pustiti da se radi unutar sistema“, kaže Drašković.
Neko bi uzvratio – zdravstvena služba treba da se bavi pružanjem medicinskih usluga pacijentima i ne treba da se bavi tehničkim stvarima.
„Ali to su usko povezane stvari, ako vi prepustite održavanje higijene nekom spolja, imaćete probleme u načinu sprovođenja. A naročito ako je to centralizovano na nivou firme koja ima sedište u Beogradu, a usluga se obavlja u Čačku, Kraljevu ili Novom Sadu. To je jako pogrešno, ponekad i decentralizacija ima svoju prednost. Zašto bi za obezbeđenje u Nišu sedište organizacije trebalo da bude u Beogradu? Tim pre što nivo korporativne kulture za velike sisteme u ovoj zemlji ne postoji, već postoji sklonost ka prevarama. Oni koji organizuju posao su naslonjeni na poluge vlasti, na lične veze, i onda je tu fokus na nečem drugom, a ne na tržišnoj borbi“, dodaje Drašković.
Organizovani kriminal se ne diskriminiše
I ništa bolje stvari ne izgledaju ni u trećoj oblasti čijem je centralizovanju RFZO pristupio krajem prošle godine – održavanju higijene u zdravstvenim ustanovama. I tu je predviđeno da se čisti zatvorena kovid bolnica u Batajnici i da na tome bude angažovano minimum 65 radnika, što će državu koštati 16 miliona dinara mesečno. Naravno, posao je poveren proverenim ljudima koji neće u javnosti pričati da su plaćeni za nešto što ne rade – što zvuči kao najverovatniji scenario ovakvog ugovora. Nosilac posla je ponovo bio T&M Group, iako u njemu veći udeo ima firma Time Partner kojoj je održavanje prostora primarna delatnost i koju u poslovanju sa državom nimalo nije omela „nezgoda“ da joj tadašnji vlasnik i direktor Manojlo Mandrapa bude uhapšen u januaru 2021, a potom i optužen u martu 2022. kao deo grupe osumnjičene za kriminalno udruživanje, pranje novca (koje se odvijalo upravo preko firme Time Partner) i poresku utaju. Postupak je trenutno u fazi glavnog pretresa, u međuvremenu je prvo direktorska funkcija a potom i vlasništvo Time Partnera prešlo u ruke Đorđa Mandrape, a firma je sve vreme uspešno prolazila na javnim nabavkama – kao glavni nosilac angažovana je na čak 32, ukupne vrednosti 4,8 milijardi dinara.
Ko je procenio da će tokom 12 meseci biti potrebno da u ugašenoj bolnici Batajnica čuvari rade 22.320 radnih sati? Poređenja radi, za GAK je procenjeno 17.520 radnih sati
Za centralizovano održavanje higijene podelili su ugovor vredan 4,6 milijardi dinara. A izgleda da RFZO više ne može da nabavi ni protivpožarni aparat a da ne uključi T&M grupu, imajući u vidu da je prošlog meseca u nabavci „Uređaj za preventivno gašenje požara u elektroinstalacijama u poslovnim objektima RFZO“ u kojoj su zaista tražili samo uređaje za preventivno gašenje u doznama i elektroormanima (ne i čuvare koji će da paze da ih neko ne ukrade), posao dobile dve firme koje se bave protivpožarnim sistemima, ali u zajedničkoj ponudi sa T&M Group koja je i nosilac posla. Zapravo, ishrana je jedini posao u kome je RFZO sklopila sa njima ugovor a da nisu bili nosilac posla, a jesu bili u deset nabavki ukupne vrednosti 6.255.854.893 dinara.
I nije da im je Fond jedini poslodavac, pošto su primetni poslovi sklopljeni i sa Nacionalnom službom za zapošljavanje, Elektroprivredom Srbije, Poštom kao i brojni ugovori sa Gradom Beogradom od kojih je poslednji potpisan pre dve nedelje, za pranje staklenih površina na objektima gradske uprave. Za pranje crvenih tragova ruku, još uvek nije raspisan tender.
