Prema sopstvenom priznanju, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je među prvim liderima na svetu čestitao Donaldu Trampu na nedavnoj pobedi na predsedničkim izborima u Sjedinjenim Američkim Državama. Za razliku od mnogih u Evropi, vlasti u Srbiji su se tom ishodu zapravo nadale, pa neće morati da „đavolu crtaju krila“, slikovito je predočeno. No, neko bi se, slušajući predsednika, zapitao zašto bi se aktuelni zvanični Beograd, takav kakav je, radovao pobedi republikanskog kandidata. Jer, ne treba očekivati radikalne zaokrete u američkoj spoljnoj politici spram Srbije, predočio je Vučić, pa ispade da su u javnom diskursu podgrevani snovi o secesiji i(li) prisajedinjenju Republike Srpske ili povratku Kosova pod srpsku upravu zreli za zamrzivač, ako već ne za kantu za smeće.
Inflacija očekivanja
Ova inflacija očekivanja je neutemeljena, saglasan je Igor Novaković, politikolog i direktor istraživanja Centra za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC fond).
„Tome su svakako doprineli jednako neutemeljeni navodi medija, uglavnom tabloida, regularnih medija iz regiona, ali i izjave predsednika Republike Srpske Milorada Dodika. I, ako se posmatra šta govori zvanični Beograd, izjave su prilično oprezne. Treba u vidu imati da su američki pristupi Kosovu i Bosni i Hercegovini davno utemeljeni i bilo bi potrebno interesovanje za velike zaokrete. S druge strane, Balkan nije u fokusu interesovanja, i mi se nalazimo na ‚odjeku‘ velikih dešavanja na Bliskom istoku, Ukrajini i odnosima Kine i SAD. Drugim rečima, bilo kakvi zaokreti će zavisiti i od tih velikih dešavanja i konsekventnih interesa velikih država“, kaže naš sagovornik.
U javnom diskursu podgrevani snovi o secesiji i(li) prisajedinjenju Republike Srpske ili povratku Kosova pod srpsku upravu zreli su za zamrzivač, ako ne i za kantu za smeće
Potkraj svog prethodnog mandata, valja podsetiti, Tramp je u nastojanjima da zabeleži diplomatsku pobedu – povlačenje vojske iz Avganistana više je ličilo na fijasko, delom jer je dogovor postigao s talibanima, ali ne i avganistanskom vladom, koja je ostavljena na cedilu – prinudio Vučića i tadašnjeg kosovskog premijera Avdulaha Hotija da 4. septembra 2020. u Ovalnoj sobi potpišu ono što danas nazivamo Vašingtonskim sporazumom. Predsednik Srbije je prilikom prelistavanja papira preneraženo pogledao u stranu, možda ka nekom od svojih savetnika, kao da se pita šta li dovraga parafira – i danas bi se verovatno isto zapitao, budući da je najvažnija stavka bila i ostala to da Izrael priznaje nezavisnost Kosova, te da Srbija kao prestonicu Izraela priznaje Jerusalim, iako do danas nije u njega preselila svoju ambasadu. Dobro, možda bi se ipak, kao i u septembru 2024, gledaocima RTS ushićeno hvalio kako mu je američki predsednik (navodno) poklonio penkalo, kao i ključeve od Bele kuće.
No, taj je Sporazum o ekonomskoj normalizaciji po mnogo čemu specifičan. U naslovu se ne kaže između koga je normalizacija predviđena, niti se precizira da je reč o dva dokumenta koje su Hoti, Vučić i predstavnici američke administracije potpisali ponaosob, a ne zajedno. Trampova jurodivost nedvosmisleno je razmrdala američku okoštalost, pa i u spoljnopolitičkom segmentu, i ekonomska normalizacija Srbije i Kosova koju je SAD trebalo da potpomognu ostala je mrtvo slovo na papiru.
„Iako se Srbija nije pridružila inicijativi ‚Clean Network‘ koju su SAD forsirale, kroz Vašingtonski sporazum se direktno obavezala da neće sarađivati s ‚prodavcima 5G tehnologije koji ne treba da uživaju poverenje‘ (Kinom, prim. aut.). Tramp će imati jedan nediplomatskiji i poslovniji pristup prema svim partnerima, tako da će očekivati brze izbore i jasne rezultate. Ali svakako će morati i neke stvari da da partnerima, ili ih bar ne blokira“, objašnjava Novaković.
Iako su prorežimski mediji i pojedini zvaničnici radosno čestitali starom predsedniku Amerike na novoj pobedi, razloge za njihovu radost treba za sada tražiti samo u parama Trampovog zeta, Džareda Kušnera
Zvanični Beograd će se izvesno ponovo naći u situaciji da bira. Ovaj puta – možda tokom cele četiri godine, s obzirom na Trampovo opredeljenje da smanji geopolitički uticaj Kine s kojom Srbija neguje dobre odnose, uglavnom na fonu postizanja međudržavnih sporazuma o infrastrukturnim projektima koji zaobilaze javne tendere, ali i izdavanje upotrebnih dozvola, što smo mogli da vidimo u slučaju rekonstrukcije železničke stanice u Novom Sadu. Što se, doduše, odnosi na većinu projekata u Srbiji.
Od te 2020, mnogo štošta se promenilo. Trampova je klika pomogla obaranje prve vlade Aljbina Kurtija u martu 2020, uprkos protivljenju francuskih i nemačkih diplomata, a sada je Kurti dobrano zaseo u premijersku fotelju. Bez Zajednice srpskih opština na vidiku i sa sve rigidnijim, pa i represivnijim merama ka srpskom življu, uz deklarativno negodovanje Beograda. Ostaje da se vidi hoće li u Beloj kući ponovo nastati smetnje na vezama s Prištinom. Ni premijer Kosova ni predsednica Vjosa Osmani nisu u zvaničnim čestitkama Trampu u pitanje doveli dugoročnu podršku Vašingtona.
Povratak Grenela
Možda najveću razliku u odnosu na prethodni Trampov mandat treba tražiti u pripremljenosti – ako je 2016. bio početnik, sada je političar s kontaktima i spremnim kadrovima koji će u prvih 180 dana od stupanja na funkciju morati da delegira oko 7.000 zvaničnika. Među njima će biti Ričard Grenel, „soko“ koji je ranije bio ambasador u Nemačkoj, ali i izaslanik za dijalog Beograda i Prištine. I, dok u Rojtersu smatraju da je verovatnije da ovog puta bude imenovan za savetnika za nacionalnu bezbednost (Senat ne mora da tad izbor aminuje), neki ga vide i kao izaslanika za Zapadni Balkan.
Regionalni lideri Grenela vide kao Vučićevog intimusa, ne bez osnova – svojevremeno je (lažno) tvrdio da Srbija ne gomila trupe na granici s Kosovom, a predsednik Srbije mu je u oktobru 2023. uručio i orden srpske zastave prvog stepena zbog „doprinosa regionalnom miru i stabilnosti“
Njegov mentalni sklop i asertivni nastupi pogoduju obema funkcijama. Sastrugavši s američkih interesa oblande o borbi za demokratiju i ljudska prava, zagovarao je neozvaničenu izmenu granica na rusko-ukrajinskom frontu kako bi se rat okončao, biznis razvio, a Rusija udaljila od Pekinga. Očekivano, Kijev nije bio raspoložen. Tramp je u foto-finišu prethodne kampanje govorio da bi rat na istoku Evrope završio za dan – što je i Vučić sigurno čuo – pa bi se cinik zapitao gde bi se u tom slučaju oružje srpske proizvodnje dalje izvozilo, osim u Izrael.
Regionalni lideri Grenela vide kao Vučićevog intimusa, ne bez osnova – svojevremeno je (lažno) tvrdio da Srbija ne gomila trupe na granici s Kosovom, a predsednik Srbije mu je u oktobru 2023. uručio i orden srpske zastave prvog stepena zbog „doprinosa regionalnom miru i stabilnosti“, ali i „jačanju veza između SAD i Srbije“. Možda je mislio na to što je Grenel, kao intimus i ministra finansija Siniše Malog, posredovao u i dalje nepotpisanom projektu kojim bi Džared Kušner, Trampov zet i odnedavno milijarder, trebalo da na zemljištu na kojem su ruševine Generalštaba, bombardovanog 1999. godine u operaciji NATO-a, gradi luksuzni kompleks. Inače, projekat koji je Tramp želeo da ostvari još pre deset godina, prema pisanju Njujork tajmsa.
„Odnos prethodne Trampove administracije prema prvoj Kurtijevoj vladi bio je diktiran pre svega akcijama samog Grenela. Na neki način, on se prethodnog puta sam i nametnuo da se bavi Balkanom. Grenel ne samo da ima dobar odnos s predsednikom Srbije, već i s Edijem Ramom i bivšim predsednikom Kosova Hašimom Tačijem, koji je trenutno na suđenju pred Specijalnim sudom za ratne zločine. Ako govorimo o konkretnim projektima, vrlo je moguće da ćemo sem Generalštaba, ako se materijalizuje, videti i druge. Uostalom, Grenel je više puta dolazio u region tokom Bajdenovog mandata – na primer, 2021. je boravio u Albaniji – navodeći da je zainteresovan za dovođenje investitora“, zaključuje Novaković.
Usklici prorežimskih medija, pa i onih koji su na više desetina bilborda u Beogradu čestitali Trampu na izbornoj pobedi, možda će biti zalud, osim što će autokratski pristup dobiti dodatni zamajac. I osim ako, naravno, dobiju kancelariju ili dve u kulama što treba da zasene Generalštab.
