Rudnik lignita Kovin jedinstven je u svetu po svom podvodnom kopu na više od 30 metara ispod površine Dunava, od koga živi najmanje 150 porodica u ovom još uvek lepom banatskom mestu, koje poslednjih godina beleži zabrinjavajući pad broja stanovnika. Pre dve godine mikropreduzeće Energy System Integrator (ESI), iz Beograda – sa jednim zaposlenim, pribavilo je od pokrajinskog Sekretarijata za energetiku, prava na istraživanje i eksploataciju polja koja su pozicionirana uz samu zonu trenutne lokacije iskopa. Stoga, kako su za Radar rekli zaposleni, Rudniku Kovin preti zatvaranje u roku kraćem od godinu dana, kada će za dalje kopanje morati da traži dozvolu od ove privatne firme ili da prekine proizvodnju.
Firma ESI koja je stekla pravo istraživanja dunavskog dna u ovom regionu umesto rudnika koji na istom mestu radi već 30 godina, u formalnom je vlasništvu Milana Radunovića, profesora na beogradskom Univerzitetu Singidunum i počasnog konzula Mađarske u Kragujevcu.
Radunović je inače bio angažovan kao ekspert od strane novih vlasnika, u nekoliko godina kada je kratko i neuspešno rudnikom upravljala bugarska firma Kornikom, posle neobičnog izdvajanja Rudnika Kovin iz sistema EPS i njegove prodaje, 2007. godine. Srpski i bugarski mediji pisali su tada o vezama bugarskog biznismena Hrista Kovaškog sa ovom kompanijom. Kovaški se dovodio u vezu sa Sretenom Jocićem, poznatijim kao Joca Amsterdam.
Prekid proizvodnje
Prošle nedelje, rudari su u pismu predsedniku Republike, Vlade i nadležnom ministarstvu istakli da im preti prekid proizvodnje i mogućnost zatvaranja, ali i da izvesni privatni preduzetnici preuzimaju istražna polja u neposrednoj blizini njihovog kopa. Nije im odgovoreno, čak ni formalno da je dopis zaprimljen.
Odgovor na isto pitanje, ali u vidu fizičkog napada dobio je Miloš Ljiljanić, novinar Kovinskih koji je posle sednice lokalnog parlamenta nameravao da predsednici opštine Violeti Ocokoljić postavi pitanje ima li načina da se spreči zatvaranje rudnika.
Rudnik Kovin u proseku dnevno iskopa 650 tona uglja, ostvarujući tako mesečni prihod veći od 1,2 miliona evra. A njegova procenjena vrednost samo je malo veća od dvomesečne proizvodnje
Odbornik SNS Dragan Šljivovački gurnuo ga je dva puta a potom mu zavrnuo ruku u kojoj je držao telefon pokušavajući da snimi izjavu. Inače Šljivovački je široj javnosti postao poznat pošto je neuspešno organizovao blokadu privatne kuće poljoprivrednika u protestu u Bavaništu, Jovana Jovanova.
„Na pomenutoj sednici iznesen je nacrt Plana detaljne regulacije, koji bi na sledećoj sednici skupštine trebalo da bude stavljen na glasanje i da ta situacija bude ozvaničena i konačna što se tiče sudbine rudnika,“ govori Ljiljanić za Radar. Namera mu je bila da posle završetka sednice direktno od predsednice opštine uzme izjavu povodom ove izuzetno važne odluke za njihov grad. Inače, sastav lokalnog parlamenta čine 29 poslanika vladajuće koalicije SNS, SPS i SVM sa šest odbornika opozicije.
„Od 2019. i bojkota nije bilo opozicije u sastavu skupštine, pa su sednice sa po 15 tačaka dnevnog reda trajale bukvalno po 20 minuta. Ova poslednja, na kojoj su učestvovali i odbornici opozicije, trajala je duže od tri sata iako se niko iz vladajuće većine nije javio za reč. Osećala se izvesna nervoza zbog te ‘neefikasnosti’. Osetio sam da me neko gura ramenom i pomislio da neko od odbornika pokušava da prođe, pa sam se izvinio i ponovio pitanje predsednici, koja nije odgovarala, a potom se pojavio Šljivovački koji mi je zavrnuo ruku i sprečio da dalje snimam.“
Naručilac izrade plana detaljne regulacije i strateške procene uticaja na životnu sredinu plana je mikropreduzeće Energetski kompleks d.o.o Beograd, povezano sa firmom ESI. Ukoliko odbornici Opštine Kovin na sednici 14. novembra, kada ovaj broj Radara bude na kioscima, usvoje plan detaljne regulacije, rudnik neće moći da eksploatiše ugalj sa polja gde pravo na istraživanje ima ESI. Na sadašnjem eksploatacionom polju Rudnika Kovin ostalo je prostora za rad u narednih 10 do 12 meseci.
Resursi interesantni biznismenima
Resursi rudnika Kovin, koji pored velikih zaliha uglja uključuju i ogromne rezerve šljunka, interesantni su biznismenima koji u svom portfoliju imaju velike građevinske poslove. U tom kontekstu najčešće se pominje ime Zorana Kostića, vlasnika famozno uspešnog preduzeća Brzmin iz Brzeća podno Kopaonika, prijatelja i poslovnog partnera Zvonka Veselinovića. Uspeh preduzeća Brzmin, koje je trgovalo naftnim derivatima, poklopilo se sa vremenom opisanom u serijalu Patriotska pljačka produkcije Insajder i ukidanja PDV-a za srpsku robu koja odlazi na Kosovo i Metohiju, kada su „momci sa obe strane Kopaonika“ sticali svoje prve milione.
Kostić, danas vlasnik nekoliko uspešnih kompanija među kojima i Valjevske pivare, našao se u nekim zajedničkim graditeljskim projektima sa Zvonkom Veselinovićem, ali i aktuelnim ministrom policije Bratislavom Gašićem, na Goliji i Kopaoniku, o kojima je ranije pisao BIRN.
U međuvremenu Kostić je preko firme Euro KB rent postao vlasnik kompleksa Stare šećerane sa 22 hektara vrednog zemljišta pored plovnog kanala povezanog sa Dunavom i energanom od sedam megavata u opštini Kovin. Na tom mestu izgrađen je gigantski rezervoar za čuvanje naftnih derivata, namenjen između ostalog pohranjivanju državnih rezervi goriva.
Kostić je vlasnik i firme Beo Betoni 011 d.o.o koja kao podizvođač sarađuje sa Rudnikom Kovin od koga u kompenzaciji nabavlja veće količine šljunka, koji je nusprodukt kopanja uglja.
Inače, poslednja zvanična procena vrednosti čitavog kompleksa rudnika je 2,8 miliona evra. Ovu činjenicu je potrebno staviti u vezu sa onom da Rudnik Kovin u proseku dnevno iskopa 650 tona uglja ostvarujući tako mesečni prihod veći od 1,2 miliona evra. Dakle, njegova procenjena vrednost samo je malo veća od dvomesečne proizvodnje!
„Ako se zatvori rudnik neće samo 150 ljudi koji su u njemu zaposleni ostati bez posla,“ govori Nenad Mijović, pravni referent u Rudniku: „Imamo brojne ugovore o tehničkoj saradnji sa lokalnim trgovinama, auto-servisima i drugim samostalnim radnjama koji za nas obavljaju specifične poslove ili nabavke.“
Glavni plen zbog koga se uništava Rudnik Kovin nije ugalj, već građevinski šljunak koga trenutno na lageru rudnika ima oko dva miliona tona. Šljunak je svakako strateška sirovina u zemlji gde se progres meri kubnim metrima betona
Sagovornik Radara ističe da je njihov rudnik bio predmet brojnih eksperimenata, od privatizacije koja je rudnik ostavila sa dugovima od 450 miliona dinara i završila nepovoljno po Srbiju na međunarodnoj arbitraži u Parizu.
„Posle deset godina neuspešnog postupka privatizacije prošle godine dobili smo rešenje Vlade Srbije o strateškom partnerstvu sa EPS. S tim u vezi, važno je istaći da je rudnik potpuno samoodrživ i da nije opterećen nikakvim dugovanjima.“
Odbijeno sporazumno rešenje
Sagovornik Radara ističe da je Rudnik Kovin još 2012. godine tražio odobrenje za proširenje istražnih polja koja su neophodna da bi nastavili sa radom, ali nikada nisu dobili odgovor pokrajinskog Sekretarijata za energetiku.
„Simptomatično je da se taj naš zahtev našao u rukama Mikija Radunovića, koji nema nikakve veze sa tim, a meni se lično hvalio da je kod njega. Godine 2022. rudnik ponovo podnosi zahtev za istražna polja, kada nas iz Sekretarijata obaveštavaju da nam je istekla dozvola za rad. Svuda u svetu bili bismo dužni da dostavimo samo dopunu na postojeću dokumentaciju, a umesto toga su oni našli neku zakonsku začkoljicu zbog koje smo morali da prikupljamo apsolutno svu dokumentaciju, kao da iznova otvaramo rudnik. I to smo uradili, iako nas je koštalo tri puta više i aplicirali za tih dodatnih petsto metara kopa. Nama je to 10 godina rada. Odgovor koji smo dobili bio je odbijanje jer je za to polje već aplicirala pomenuta firma iz Beograda. Inače taj pojas oko našeg sadašnjeg kopa je zaštićen i po zakonu nije moguće davati ga nekoj drugoj firmi. Zbog toga se mi nećemo zaustaviti, već ćemo zahtevati da neko za ovo mora krivično da odgovara.“
Mijović ističe da je pre dve godine Rudnik ponudio Radunoviću sporazumno rešenje, dogovor koji bi omogućio da rudnik dalje radi, ali je on to glatko odbio.
„Mi nemamo ništa protiv da se u našoj opštini napravi veći rudnik koji bi zaposlio i zadržao u Kovinu još ljudi, ali to svakako ne može da se radi na ovakav kabadahijski način. Mi ne pristajemo na to da nam neko uskrati pravo na rad kroz jedan potpuno nezakonit akt pokrajinskog Sekretarijata.“
Agonija neuspešnih privatizacija okončana je novembra 2023. kada je izvršen prenos akcija na Republiku Srbiju koja je postala vlasnik 98 odsto udela u Rudniku Kovin. Potom Ministarstvo privrede donosi odluku da se privatizacija obustavlja.
„Pitamo kako je moguće da je ta privatna firma toliko jaka da može da uništi imovinu Republike Srbije i da uzme to istražno pravo na ugalj koji je vlasništvo Republike Srbije, ne rudnika Kovin. Da živimo u iole normalnoj državi ovako nešto se nikada ne bi desilo, posebno posle problema u koje je upao Obrenovac. Prema nekim istraživanjima ovo nalazište lignita seže do Grocke.“
Sagovornici Radara mišljenja su da glavni plen zbog koga se uništava Rudnik Kovin nije ugalj, već građevinski šljunak koga trenutno na lageru rudnika ima oko 2 miliona tona. Šljunak je svakako strateška sirovina u zemlji gde se progres meri kubnim metrima betona, i u kojoj je izgradnja puteva i kapitalnih objekata poput nacionalnog stadiona ili Ekspa tako nestvarno unosan posao.
