„Super izborna“ 2024. koja nam je donela izbore od onih u Indiji do onih za Evropski parlament, kao i „izbore“ u Rusiji i Kini, svoj spektakularni politički vrhunac – uslovljen njihovim globalnim značajem i neizvesnošću ishoda, dosegla je na američkim predsedničkim izborima. Satanizovani i optuživani Donald Tramp je jasno pobedio a pobedom i većinom republikanaca u Senatu dalje koncentrisao vlast. Njegova ovlašćenja, uključiv i imenovanja u pravosuđu, postaju gotovo imperijalna. U drugom mandatu može sa više iskustva i alatki u rukama učiniti više. Uz pokazivanje neskrivenog revanšizma. U skladu sa pravilom da se sličan sličnome raduje – iliti što bi Latini rekli Similis simili gaudet, njegovom izboru su se dobrano obradovali svi koji ne mare za demokratske finese, podelu vlasti i političku odgovornost i koji (potajno) zavide na gotovo neobručenoj moći Siju i Putinu.
Ovakav ishod izbora – sadrži, po mome sudu, tri ključne poruke.
1. Autoritarni populizam je „autoimuna bolest demokratije“ (Kin), parazitira na njenom tlu eksploatišući nezadovoljstvo i frustracije građana njihovom pozicijom i osećajem da ih elite na vlasti preziru. „Spasitelji naroda“: naplaćuju gubljenje vere u demokratske institucije. Tramp, ma koliko bogat, ili baš zato što je umeo da „pomogne sebi“, nudi naoko jednostavna rešenja i deluje kao logičan izbor običnih ljudi. Dolaze li, međutim, populističke vođe zaista izvan sistema i je li njihov cilj da demokratizuju javnu scenu i smanje nejednakosti?
Efekat izbora su onda uzajamna razmena vulgarnosti i vašarište, uz nepojamnu količinu utrošenog novca – gotovo 11 milijardi dolara. U tom plutokratskom potopu kakvi su izgledi demokratskih reformatora poput svojevrenog pokušaja na primaries izborima demokrata Bila Sandersa?
U periferijskom imitativnom okruženju „narodoljubci“, po pravilu, kada priđu vlasti okupljaju autentične primitivce, mediokritete, poltrone i beskičmenjake već prisutne u političkom zoоloškom vrtu. Njih ne možeš pobediti ako nisi drugačiji. I kada nužno koristiš slične alatke. Demokratija preživljava samo sa više a ne manje demokratije – ako se produbljuje, čini aktivističkom i učesničkom, odnosno obnavlja svoje socijalne korene. Domovina se brani razumom, empatijom, (unutrašnjom) lepotom i kulturom tolerancije i argumentovanog dijaloga. I zaustavljanjem koruptivnog „sirenskog“ zova velikog novca u politici.
2. Birači se na izborima prvenstveno vode procenom svog standarda i kvaliteta života. Oni odlučuju na osnovu doživljaja stanja a ne na osnovu makroekonomskih pokazatelja. Koji su inače bili, kada se radi o američkoj ekonomiji, dobri.
Pobeda Trampa je zapravo osveta zaboravljenog radništva i donjeg srednjeg sloja čija je kontramoć decenijama sistematski slabljena a da joj se položaj nije popravio ni kada je ekonomija rasla. Starinskim, marksističkim rečnikom rečeno reagovali su tek kada su – u okvirima jasnih izazova upućenih neoimperijalnom statusu američke ekonomije, sve prisutnijom nesigurnošću poslova izgubili status radničke aristokratije. Reference na Evropu i kada se radi o krizi i strahu od konkurencije migranata, su više nego vidljive. Recimo, u padu vladajuće koalicije u Nemačkoj.
3. Većina birača ne prihvata ekološki fundamentalizam i odsustvo razumevanja i zaštitnih mera za zaposlene u industrijama utemeljenim na neobnovljivim izvorima energije. Oni ne razumeju ni žestoki pritisak na tradicionalnu porodicu i strahuju od agresivnog preterivanja vouk (eng. woke) ideologije i kulture kanselovanja, zašta se optužuje levica. Potreba za umerenom, ravnotežnom antidiskriminativnom politikom je očita. Inače ćemo lako završiti u tehnofeudalnom mraku desničarskog juriša na liberalne vrednosti i prava na životni izbor, koja uključuju i pravo na abortus.
Očekivanja
1. Sve prisutnija logika trgovinskog rata i visokih carina i prema saveznicima, izraz su Trampovog viđenja ekonomskog nacionalizma i protekcionizma, odnosno tradicije izolacionizma kao izlaza iz krize dominacije SAD. Ona je u osnovi MAGA pokreta kojim je Tramp iznutra preuzeo i usisao tradicionalnu Republikansku stranku. Na logiku činjenja Amerike ponovo velikom protekcionizmom se prešlo kada se videlo da od liberalizacije i globalizacije više koristi počinju da imaju drugi, poput Kine koja je postala opasan rival. Poređenja radi, nakon drugog velikog rata ekonomija SAD činila je polovinu, u zlatnom dobu neoliberalne globalizacije još dominantnu četvrtinu a danas važnih 15 odsto planetarnog GDP. Trampov poslovno-politički stil dodatno odlikuje sumnjičavost prema multilateralnim aranžmanima i sklonost direktnim dogovorima sa „liderima zla“, za koje pokazuje više od respekta.
Pobeda Trampa je zapravo osveta zaboravljenog radništva i donjeg srednjeg sloja čija je kontramoć decenijama sistematski slabljena a da joj se položaj nije popravio ni kada je ekonomija rasla
2. Tramp želi okončati ratove i očuvati mir. Sujeta populista i njihov ego trip je gotovo bez granica. Možda želi Nobela za mir. Na drugoj strani, logično se postavlja pitanje: Zašto više ratovati sa neizvesnim ishodom ako se jednako može zaraditi na postratnoj izgradnji. Kakva god bila sudbina mirovnih pregovora, Ukrajinu čeka sudbina ekonomske kolonije.
3. Veliki gubitnik je i EU, jer je u okviru borbe za stratešku autonomiju i kompetitivnost sa SAD i Kinom, ostala i bez besplatnog bezbednosnog kišobrana i bez jeftinih ruskih energenata. Središte sveta pomera se na Daleki istok a Evropa postaje poluperiferija sa otvorenim problemom redefinisanja identiteta.
4. Trampovoj pobedi obradovala se većina Srba. Za razliku od zazora svih drugih u regiji. Ostajemo, međutim, u zoni malog interesa za SAD. Pitanje je, recimo, šta znači komadanje Ukrajine, barem na neki rok, za sudbinu Kosova i granice u regionu? Mir, normalizacija odnosa i uzajamno poverenje a ne podgrevanja velikodržavnih i/ili ekskluzivnih nacionalnih projekata su rešenje.
