Na gruzijskim izborima 2012. prozapadno orijentisanu partiju tadašnjeg predsednika Mihaila Sakašvilija porazio je Gruzijski san oligarha Bidzine Ivanišvilija, koji uživa podršku Rusije. Mnogi su tada to pozdravili kao trijumf demokratije, ali su pažljiviji posmatrači upozoravali da razloga za slavlje nema.
Jedan takav posmatrač bio je i bivši gruzijski ministar ekonomije, pokojni Kaha Bendukidze, poslovni čovek i filantrop koji je sarkastično konstatovao kako pobedom Ivanišvilija zemlja „s demokratskog stanovišta jeste napravila korak napred, ali se dešava i da kad napravite korak napred ugazite u govna“.
Kad su me prijatelji koji su 2012. glasali za Gruzijski san uveravali da će tu partiju i skinuti s vlasti ukoliko ne ispuni obećanja, upozoravala sam ih da će to biti mnogo teže nego što očekuju.
Kao u Sovjetskom Savezu
Na nesreću, kao što su izbori održani 26. oktobra pokazali, moje predviđanje je bilo tačno. Prema podacima nezavisnih agencija za istraživanje javnog mnjenja poput Edison riserč, koja je ankete obavljala i pre i posle glasanja, koalicija četiri opozicione partije uverljivo je porazila Gruzijski san. Ali dok smo mi proslavljali pobedu, Centralna izborna komisija, pod kontrolom Ivanišvilija, naprasno je objavila rezultate prema kojima je njegova partija u vođstvu s oko 15 odsto glasova više u odnosu na ono što su izlazne ankete pokazivale.
Postizborni zamor brzo je zamenjen stanjem duboke konfuzije i neizvesnosti. Iako smo već bili prikupili brojne izveštaje o nepravilnostima na biračkim mestima i drugim kršenjima zakona na dan glasanja, pune razmere izborne prevare koju su počinile vlasti postale su jasne tek nakon objavljivanja zvaničnih rezultata.
Gruzijska vlada je u okviru priprema za izbore uvela novi sistem glasanja putem elektronskih mašina. I mada su mnogi Gruzini pretpostavljali da će vlasti takvu promenu napraviti samo ukoliko procene da će poslužiti njihovim interesima, bilo je i nevladinih organizacija, političkih partija i međunarodnih organizacija koje su smatrale da će novi sistem obezbediti čvršće garancije da će izbori biti slobodni i pošteni.
Kad je Ivanišvilijeva partija 2012. prvi put dobila izbore, bivši ministar ekonomije, pokojni Kaha Bendukidze, konstatovao je kako pobedom Gruzijskog sna zemlja „s demokratskog stanovišta jeste napravila korak napred, ali se dešava i da kad napravite korak napred ugazite u govna“
Ispostavilo se da su u pravu bili skeptici. Iako opozicija i dalje istražuje sve detalje izborne prevare u izvedbi vlasti, već sada je jasno da Gruzija ovako masovnim izbornim manipulacijama nije svedočila otkako su u njoj, po raspadu Sovjetskog Saveza, pre 33 godine održani prvi izbori.
U Tbilisiju i drugim većim gradovima Gruzijski san je evidentno poražen. Ali u mnogim ruralnim delovima zemlje stepen manipulacije izbornim procesom je zapanjujućih razmera, a nezavisne posmatračke misije pozivaju na poništavanje rezultata na najmanje 246 biračkih mesta – na kojima je pravo glasa imalo preko 400.000 birača – kao razlog za to navodeći ozbiljna kršenja izborne procedure. S obzirom na to da novi sistem glasanja nije osigurao njegovu tajnost, neke NVO sad pozivaju i na kompletno poništavanje rezultata, te ponavljanje izbora.
Ohrabruje to što Sjedinjene Države i Evropska unija traže da se ispita da li su izbori bili regularni, kao i to što nijedan zapadni lider – s izuzetkom mađarskog premijera Viktora Orbana – rezultate izbora nije prihvatio kao legitimne.
Da bi se nešto učinilo po pitanju ove izborne krađe bez presedana, SAD i EU moraju da podrže upućivanje međunarodne istraživačke misije i jasno stave do znanja da rezultati izbora neće biti priznati kao legitimni dok njihova istraga ne bude okončana. Trebalo bi takođe da naglase da bi odbijanje gruzijskih zvaničnika da sarađuju s ovom istragom momentalno aktiviralo sankcije protiv Ivanišvilija i njegovih saveznika.
Jedna obećavajuća opcija bilo bi aktiviranje istraživačke misije pod okriljem zajedničke bezbednosne i odbrambene politike EU. Nezavisna istraživačka misija obezbedila bi osnovne resurse i dala kredibilitet tom procesu, posebno imajući u vidu to da gruzijske opozicione partije i organizacije civilnog društva nemaju kapacitet da same istražuju krivična dela ovih razmera.
EU ima jasan interes da ustanovi šta se dogodilo u Gruziji. U eri hibridnog ratovanja, izborne manipulacije spadaju u standardne taktike koje Rusija primenjuje u tekućem ratu protiv zapadnih demokratija. Lideri tih zemalja bi ono što se dešava u Gruziji trebalo da iskoriste kao priliku za suočavanje s urgentnim bezbednosnim izazovom kome su i njihove zemlje izložene.
Jednopartijska država
Gruzijska predsednica Salome Zurabišvili je u međuvremenu saopštila da neće iskoristiti svoje ustavno ovlašćenje da sazove konstitutivnu sednicu novog saziva parlamenta, optužujući Gruzijski san da „deluje u punoj koordinaciji s Rusijom“. Isto tako, novoizabrani opozicioni poslanici najavljuju da će bojkotovati sve parlamentarne aktivnosti ukoliko izborni rezultati koje je saopštila Centralna izborna komisija ne budu validirani zaključcima međunarodnih posmatrača.
S obzirom na ovako burne reakcije, Ivanišvili bi na konstitutivnoj sednici novog saziva parlamenta mogao da okupi samo poslanike Gruzijskog sna. Ukoliko bi se to desilo, Gruzija bi praktično postala jednopartijska država s nelegalnom vladom.
Da li je Ivanišvili spreman da napravi takav korak ostaje da se vidi. Ali u svakom slučaju deluje rešen da krene stopama ruskog predsednika Vladimira Putina i Gruziju iz demokratije transformiše u autoritarnu državu u kojoj su izbori jedva nešto više od puke formalnosti. On već duže od decenije sistematski potkopava demokratske institucije istovremeno uveravajući Gruzine da je prozapadno orijentisan, uprkos tome što je bogatstvo stekao u Rusiji.
Ivanišvili deluje rešen da krene stopama ruskog predsednika Vladimira Putina i Gruziju iz demokratije transformiše u autoritarnu državu u kojoj su izbori jedva nešto više od puke formalnosti
Ivanišvili je verovatno mislio kako će svoju prozapadnu fasadu moći beskonačno dugo da održava, ali ruska invazija na Ukrajinu i odluka EU da 2023. Gruziji dodeli kandidatski status primorali su ga da otkrije svoje proputinovske simpatije. Kada je ta maska spala, shvatio je da su mu šanse za pobedu na poštenim izborima slabe.
Gruzija se našla na ivici duboke političke transformacije. Ako Zapad propusti da podrži opoziciju u naporima da ospori rezultate izbora, s gruzijskom demokratijom će posle 30 godina biti svršeno.
Takav ishod skrajnuo bi gruzijske ambicije za pridruživanje EU i označio strateški poraz zapadnih zemalja. U tih 30 godina Gruzija je bila najpouzdaniji zapadni saveznik u regionu i imala koristi od značajne američke i evropske pomoći usmerene na modernizaciju zemlje i izgradnju demokratije. Dopusti li se Gruzijskom snu da njegova izborna prevara prođe nekažnjeno, biće poništene decenije s mukom ostvarenog napretka i zadat težak udarac globalnim naporima da se demokratija zaštiti od autoritarnih pretnji.
Copyright: Project Syndicate, 2024.
