Aktuelna vlast Srbije nakon rušenja nadstrešnice rekonstruisane Železničke stanice u Novom Sadu, u kojoj je poginulo najmanje 14 osoba, na sve načine je pokušala da sakrije informacije i kompletnu dokumentaciju vezanu za projekat i izvođenje radova i na taj način sakrije sopstvenu odgovornost. Ispostavilo se da će im to teško proći jer deo struke u ovom slučaju nije hteo da ćuti, a nezavisni mediji su radili svoj posao. Otkriveno je da novosadska Železnička stanica nakon rekonstrukcije nije dobila upotrebnu dozvolu, dok dostupna dokumentacija ukazuje na to da na projektu nije radio nijedan projektant sa licencom 310 (licenca inženjera za konstrukciju).
Među onima koji su ukazali na ovaj problem i ogroman propust je i Andrijana Milovanović, građevinska inženjerka za konstrukcije sa višedecenijskim iskustvom, angažovana i na državnim kapitalnim projektima. U razgovoru za Radar objašnjava šta nedostaje.
„U tome što mi je bilo dostupno, što je meni dato na uvid ja nisam videla svesku dva, a ona mora biti konstrukcija, sveska 3 odvodnjavanje, pa tako redom… Svaki broj sveske obrađuje nešto u projektu, i u tom smislu, nisam videla u tome što je bilo dostupno, što su mi poslali, da postoji sveska 2. Ona mora postojati tu. To znači da je neki odgovorni projektant, diplomirani inženjer građevinarstva odseka za konstrukcije, radio taj projekat, proračun i sve ostalo što treba. Ja to nisam videla, nije niko od nas to video. Nemamo uvid. A taj deo je morao postojati. Ne znamo da li ga ima ili nema“, navodi naša sagovornica uz ocenu da to jeste veliki problem.
Na kraju dolazi do tehničkog prijema, kada se sve završi. Izlazi komisija, pregleda svu dokumentaciju, pregleda objekat i ustanovljava da li je to tako. I na osnovu tog izveštaja se izdaje upotrebna dozvola. Ako nema upotrebne dozvole, pa kako su pustili javnost da to koristi, tolike ljude?
Andrijana Milovanović
Građevinska inženjerka upozorava da je i dalje sve u magli i da nedostaje mnogo informacija.
„Mi vidimo inženjerski šta se desilo, ali ne znamo gde je u tom procesu projektovanja, izgradnje, nadzora, tehničkog prijema, ne znamo gde je nastala greška. Ne znamo tok događaja i to je problem. Dok ne dobijemo sve informacije možemo samo da pretpostavljamo“, kaže Andrijana Milovanović.
U međuvremenu je otkriveno i da Železnička stanica u Novom Sadu nakon rekonstrukcije nije dobila upotrebnu dozvolu.
„Na kraju dolazi do tehničkog prijema, kada se sve završi. Izlazi komisija, pregleda svu dokumentaciju, pregleda objekat i ustanovljava da li je to tako. I na osnovu tog izveštaja se izdaje upotrebna dozvola. Ako nema upotrebne dozvole, pa kako su pustili javnost da to koristi, tolike ljude?“, pita naša sagovornica.
Na ova i brojna druga pitanja nadležni ne odgovaraju. Ćute investitori, Infrastruktura železnice, ćuti i izvođač radova, kineski konzorcijum CRIC&CCCC, a ćute i ostali učesnici u projektu rekonstrukcije Železničke stanice. U međuvremenu, ostavku na mesto ministra građevinarstva podneo je Goran Vesić, kako kaže iz moralnih razloga. I dok je to izgovarao ujedno je tvrdio da on nema ama baš nikakve odgovornosti za tragediju u Novom Sadu. Zaboravio je da se upravo on slikao na poslednjem svečanom otvaranju Železničke stanice koja nije imala upotrebnu dozvolu.
