Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu smatra se najznačajnijim instrumentom uključivanja građana u postupke izgradnje objekata koji mogu imati negativne uticaje na životnu sredinu. Kada je usvojen, 2004, stručna javnost, ekološka udruženja i građani su od primene zakona imali velika očekivanja. Iščekivali su se prvi rezultati primene u vidu pozitivnih efekata na stanje životne sredine, promene u ponašanju privrednih subjekata, uvođenje najboljih dostupnih tehnologija…
Pokazaće se da je Zakon, vremenom, za državnu upravu postao teret i svojevrsna „neprijatna okolnost“ koja sprečava brzu realizaciju projekata u birokratskom sistemu naviklom da služi industrijalcima umesto narodu.
Posebnu tegobu za administraciju predstavljala je činjenica da je Srbija kandidat za članstvo u EU, mada za takvu tvrdnju (osim u mrtvim slovima na papiru i živoj reči predstavnika vlasti i opozicije) nema očiglednih dokaza. Ta činjenica je nalagala srpskim vladama da redovno, godišnje, izveštavaju evropske partnere o napretku u implementaciji usvojenih evropskih standarda, uključujući i izveštavanje o napretku u primeni propisa o proceni uticaja na životnu sredinu. Za izveštavanje je bila neophodna praksa primene postupka procene uticaja.
Na unutrašnjem planu, Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu dočekan je sa odobravanjem kod ekoloških udruženja čiji su predstavnici, vremenom, solidno savladali ovaj propis, razumeli prava koja im po zakonu pripadaju, kao i ono ključno – da kao stranka učestvuju u postupcima, daju primedbe, izjavljuju žalbe na rešenja i, tužbama Upravnom sudu, osporavaju rešenja o datim saglasnostima na procenu uticaja projekata na životnu sredinu.
Izopačena tumačenja, suprotna međunarodnim standardima zaštite životne sredine
Usledila je i reakcija birokratije na mogućnost građana da efektivno utiču na realizaciju ekološko štetnih projekata, što se ispostavilo kao neprihvatljivo, kako za politiku tako i za biznis sektor. Ustaljena praksa primene zakona je počela da se menja, pojavila su se nova, posve izopačena tumačenja pojedinih odredbi zakona, izričito suprotna međunarodnim standardima i domaćim propisima u oblasti zaštite životne sredine. Izmena ranije prakse učinjena je isključivo na štetu interesa građana. Tasovi boginje Pravde nakrivili su se na jednu stranu – na tas na kom su se predstavnicima krupnog kapitala pridružili organi državne uprave!
Izmena ranije prakse u primeni zakona učinjena je isključivo na štetu interesa građana. Tasovi boginje Pravde nakrivili su se na jednu stranu, na tas na kom su se predstavnicima krupnog kapitala pridružili organi državne uprave
Izvitopereno tumačenje važećih ekoloških propisa, očito, nije zadovoljilo potrebe politike i krupnog kapitala. Na red su došle izmene propisa koje za cilj imaju redukciju dostignutih prava građana.
Trend dizajniranja propisa u interesu predstavnika (stranog) kapitala najuočljiviji je u sektoru rudarstva. Proboj koji je učinjen Zakonom o rudarstvu i geološkim istraživanjima iz 2015, koji su predstavnici rudarskog sektora okarakterisali kao prekretnicu u stvaranju povoljnog ambijenta za ulazak multinacionalnih rudarskih kompanija u Srbiju, upotpunjen je izmenama ovog zakona iz 2021, kada su prava rudarskih kompanija stavljena iznad interesa građana, dovodeći u opasnost njihova stečena prava na neprikosnovenost privatne svojine, na mirno uživanje doma, pravo na rad, pravo na zdravlje, pravo na pristup informacijama o životnoj sredini i pravo na život u zdravoj životnoj sredini.
U takvom političkom i zakonodavnom ambijentu u stručnoj i zainteresovanoj javnosti je dočekan i Predlog zakona o proceni uticaja na životnu sredinu koji je Vlada Srbije dostavila Narodnoj skupštini na usvajanje ove jeseni. Radi se o predlogu koji je u suštinski neizmenjenom obliku bio u Skupštini i u jesen 2023, ali je u decembru iste godine povučen iz procedure. Zanimljivo je da tekst ovog propisa, u bitnom delu, ne odgovara tekstu koji je još tokom 2021. pripremila radna grupa za izradu ovog zakona, a koji je išao ka daljoj harmonizaciji sa odgovarajućim evropskim direktivama u odnosu na koje je Srbija preuzela obavezu potpunog usklađivanja.
Izmenama Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima iz 2021. prava rudarskih kompanija stavljena su iznad interesa građana, dovodeći u opasnost njihova stečena prava na neprikosnovenost privatne svojine, na mirno uživanje doma, na rad, zdravlje, na pristup informacijama o životnoj sredini i pravo na život u zdravoj životnoj sredini
Moglo bi se bez preteranog ustezanja reći da ovaj predlog zakona preti da, ukoliko bude usvojen, uništi institut učešća javnosti u postupcima procene uticaja projekata na životnu sredinu. Takođe, ima i dovoljno razloga za sumnju da se zakon, ciljano, donosi da bi „olakšao“ realizaciju budućih kapitalnih rudarskih projekata, pa i onog najperspektivnijeg od svih.
Neiscrpne mogućnosti za zloupotrebe
Bez namere da se ulazi u sve sporne odredbe predloga zakona, ukazaće se samo na one najupečatljivije, koje se odnose na položaj građana u postupku.
Važeći zakon o proceni uticaja propisuje samo jedan izuzetak od primene: odredbe zakona se ne primenjuju na projekte namenjene odbrani zemlje. Novim predlogom lista projekata na koje se zakon ne primenjuje proširuje se i na projekte čija je isključiva svrha suzbijanje i sprečavanje neposredne opasnosti po život i zdravlje ljudi ili imovinu, spasavanje ljudi i imovine, dok traju navedene okolnosti koje se utvrđuju posebnim aktom nadležnog organa. Pošto zakon ne sadrži odredbu kojom bi se „navedene okolnosti“ vezale, na primer, za propise u oblasti smanjenja rizika od katastrofa i vanredne situacije, već za „akt nadležnog organa“, to bi lista projekata u odnosu na koje se ne bi sprovodio postupak procene uticaja na životnu sredinu mogla biti neiscrpna i sa nesagledivim mogućnostima za zloupotrebe.
Ukoliko vladin predlog bude usvojen, na sledeću fazu u postupku, koju bi Rio Tinto inicirao novim zahtevom za odlučivanje o saglasnosti na studiju uticaja na životnu sredinu projekta Jadar, primenjivao bi se novi zakon o proceni uticaja, daleko od uticaja javnosti
Razračunavanje sa stranačkim kapacitetom zainteresovane javnosti predlagač započinje izmenom pojma zainteresovane javnosti, unoseći uslov da ekološka udruženja suštinski moraju da dokazuju interes da učestvuju u svakom postupku procene uticaja na životnu sredinu. Ovo je direktno suprotno pojmu „zainteresovane javnosti“ koji je definisan ratifikovanom Arhuskom konvencijom i krovnim Zakonom o zaštiti životne sredine, prema kojima se ekološka udruženja (kao stranke) smatraju zainteresovanim za učešće u ekološkim postupcima – dakle bez obaveze dokazivanja interesa. Predloženo rešenje daje diskreciono pravo nadležnom organu da isključi bilo koju ekološku organizaciju iz postupka, sa obrazloženjem da za to nema pravni interes.
Kakve veze imaju nova rešenja sa projektom Jadar Rio Tinta
Ministarstvo zaštite životne sredine je u obrazloženju zakona zauzelo stav da je postupak procene uticaja na životnu sredinu „jednostranački“ (dakle, investitor je jedina stranka u postupku). Zbog toga predlog zakona sadrži odredbe koje suštinski minimiziraju stranački kapacitet svakome ko ima suprotan interes od investitora. Na primer, iako u predlogu stoji da zainteresovana javnost ima pravo na podnošenje žalbe protiv rešenja, kao i pravo na vođenje upravnog spora, propisano je i da se upravni akti u postupku ne dostavljaju zainteresovanoj javnosti (radi se o jednom od osnovnih stranačkih prava; od momenta dostavljanja počinju da teku rokovi za izjavljivanje pravnih lekova i rokovi za podnošenje tužbi upravnom sudu; dostavljanje podrazumeva uručenje originalnog upravnog akta sa izrekom i obrazloženjem itd), čime se mogućnost podnošenja žalbe i upravne tužbe drastično otežava. Tim pre jer se, po predlogu zakona, rešenja u postupku ne objavljuju (pa i rešenje o odlučivanju o saglasnosti na studiju uticaja na životnu sredinu), već se objavljuju samo obaveštenja o donetim rešenjima.
Naposletku, predlog zakona u prelaznim i završnim odredbama propisuje da će se rešavanje „zahteva“ podnetih do dana stupanja na snagu ovog zakona okončati po odredbama važećeg zakona. Znači da će se na rešavanje po novim zahtevima primenjivati novi zakon. Kako je u toku postupak po zahtevu za određivanje obima i sadržaja studije uticaja na životnu sredinu za rudarski deo Projekta Jadar, na sledeću fazu u postupku, koju bi Rio Tinto inicirao novim zahtevom za odlučivanje o saglasnosti na studiju uticaja na životnu sredinu, ukoliko ovaj zakon prođe, primenjivao bi se novi zakon o proceni uticaja – u jednostranačkom postupku i daleko od uticaja javnosti!
Iako predstavnici krupnog kapitala „trljaju ruke“, iščekujući usvajanje novog zakona, on sadrži i brojne odredbe koje će istim tim industrijalcima zagorčati život, sa potencijalom da im uništi biznise. To je, međutim, njihov problem. Iz perspektive zaštite interesa građana Srbije, ovaj predlog zakona treba trajno povući iz skupštinske procedure.
